Vratio sam se iz Beograda kući: Brat mi nije dao laptop, pa me prijavio za nasilje. Policija me privela, tad je počeo horor

Došao je kući da se odmori od studija kao i od posla i doživeo je veoma tešku situaciju

Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji uvodi hitne mere udaljavanja nasilnika iz porodice počeo je da se primenjuje od 1. juna, i za kratko vreme je izazvao brojne neprijatne situacije, jer se više puta desilo da bude zloupotrebljen, bez razmišljanja da li će prijava policiji zbog neke banalne ili ozbiljne svađe drugoj osobi, tzv "nasilniku", naškoditi.

Verenik sportista ju je krvnički tukao i unakazio jer mu nije dala da vozi pijan: Da nije otvorila prozor, bila bi mrtva! (FOTO)

Preporučujemo

U Srbiji se svakog dana iseljava po jedan muškarac zbog porodičnog nasilja

Jedan korisnik Reddit-a "otvorio je dušu" korisnicima ove mreže, jer je imao potrebu da se olakša nakon gorčine koju je osetio posle neprijatne situacije sa mlađim bratom. Naime, student master studija na ekonomiji (26) otišao je tokom leta u rodno mesto da se odmori.

Tamo je trebalo da prijavi ispite putem interneta, za šta mu je bio potreban računar. U tom trenutku, mlađi brat je igrao igrice, i kategorički odbio da mu pozajmi kompjuter, bez obzira što je to trebalo da traje tri, četiri minuta.

Došlo je do svađe, pa je mlađi brat pozvao policiju, koja je po prijavi došla, i donela odluku da student napusti sopstvenu kuću na 48 sati. Uostalom, pročitajte sami njegovu neverovatnu ispovest:

"Ukratko, lična istorija: 26 godina, master student ekonomije, iz unutrašnjosti, nikad kažnjavan, zaposlen, ni po čemu upadljiv.

Porodična istorija: brat tinejdžer, otac preminuo nedavno, majka blaga u vaspitanju, lošija materijalna situacija nakon očeve smrti, nepostojanje šire porodice da pruži podršku.

Došao sam početkom avgusta u rodni grad da se odmorim, i verbalno posvađao sa mlađim bratom oko korišćenja njegovog laptopa koji mi je bio potreban jer je u toku prijava ispita, a telefon mi je s*anje. Majka je boravila u banji na lečenju.

Brat je pozvao policiju koja je došla, on je opisao da sam mu uzeo laptop na korišćenje i rekao da ću mu ga vratiti kasnije, da smo se verbalno posvađali.

Policajka od oko 20 godina je pozvala nekog telefonom i rekla "imamo moguć slučaj nasilja u porodici". Sve mi se u stomaku isprevrtalo.

Tražili su da dođemo u stanicu i damo izjave, ja sam pristao jer nemam šta da krijem, brat je rekao da ne želi jer je ovo bila glupa svađa i ništa više. Onda ga je policajka ubeđivala da treba da dođe, da kaže sve sto ima, jer je to jedini način da trajno reši problem sa mnom.

Brat je rekao da ne želi, pa mu je ona uzela izjavu na licu mesta u kojoj navodi da sam mu uzeo laptop i otišao u svoju sobu sa njim, da je on laptop tražio, a da sam ja pod pretnjom da mu kasnije u životu neću pomoći kada mu bude trebalo zadržao laptop još neko vreme, a ja sam išao u stanicu da dam izjavu lično.

Ukratko, policajka mi je izrekla hitnu meru zabrane prilaska kući 48h i zabrane kontaktiranja sa bratom.

Naglasila mi je da ima dosta njenih kolega koji žive u zgradi gde ja živim, i ako me samo neko od njih vidi blizu - idem kod sudije za prekršaje koji momentalno izriče kaznu zatvora do 60 dana koja se izvršava odmah po izricanju.

Spavao sam 2 noći u motelu, ili bolje rečeno, ležao sam 2 noći u motelu sa težinom na grudima i gorčinom u stomaku.

Hitnu meru je izrekla na osnovu "procene rizika" i mišljenja Centra za socijalni rad u kome stoji da sam - psihički lečen.

Naime, nekoliko sati nakon očeve sahrane pre 2 godine meni je došlo teško, moj lekar opšte prakse je pozvao psihijatra da proceni u kakvom sam stanju.

Psihijatar mi je tad dao 2 tablete za smirenje i rekao da je moje stanje prirodna reakcija na gubitak roditelja i da će proći. Inače, neposredno nakon izricanja hitne mere sam otišao u Službu psihijatrije da mi se izda uverenje da nisam zaveden u kartoteci, što su mi u formi izveštaja i izdali.

Osećam se gore nego u Kafkinom procesu. Trenutno mi je takva situacija da nema ko da me zaštiti, od očeve smrti. Sve mi je ovo neverovatno, danima ne nalazim razlog da se nasmejem, niti imam apetit. Izgubio sam volju za spremanje ispita, za život.

Trenutno se nalazim u autobusu na putu ka glavnom gradu i ne znam da li da se smatram srećnikom što nisam završio u zatvoru (jer sam prekršio zabranu i došao po svoje stvari), ili najvećim gubitnikom jer sam negde zaveden kao nasilnik. Pišem ovde jer delimično želim da olakšam sebi, a delimično i da vas upozorim i ukažem šta sve može da se dogodi u životu.

Edit: da objasnim, protiv mene nije podnesena nikakva prijava, u prekršajnim i krivičnim evidencijama stoji da sam nekažnjavan. Ali, policija vodi nešto što se zove 'dnevnik dnevnih događaja' za svoje interne svrhe u kome je navedeno da su intervenisali zbog nasilja, da sam ja nasilnik i da mi je izrečena hitna mera zabrane kontakta.

Ako bih jednog dana hteo da radim u vojsci, policiji ili diplomatiji, to bi se pojavilo u bezbednosnoj proveri zajedno sa neistinitom informacijom da sam bio na psihijatrijskom tretmanu."

Kakvo je vaše mišljenje o opisanoj situaciji, i kako viste vi postupili da ste na mestu ovog studenta?

Pišite nam u komentarima!

(Telegraf.rs)