Tužna priča Jovana koga je izdalo srce dok je pomagao deci u Leskovcu: Sahranio roditelje i suprugu, živeo je sam, bio je duša od čoveka

- Bio je neizmerno human i pomagao je čak i onome ko od njega nije tražio pomoć - objašnjava Jovanov brat Ljubiša

O zidaru Jovanu Dimitrijeviću (54), iz leskovačkog sela Mrštane, čoveku koji je pomogao povređenoj deci, bratu i sestri iz komšiluka, rođaci i komšije imaju samo reči hvale.

Nezapamćena tragedija u Leskovcu: Čovek (54) spasavao decu koja su pala s bicikla, pa preminuo od stresa u Urgentnom

Preporučujemo

- On je bio melem za ranu, duša i dobrota, svakome je pomagao - pričaju oni koji su ga poznavali.

Ovaj humani čovek, koji je preminuo u Službi urgentnog centra Opšte bolnice u Leskovcu pošto je povređenu decu predao lekarima, sahranjen je juče na seoskom groblju. Za sobom nije ostavio nikog rođenog, osim posinka.

- Jovan je živeo sam u kući. Sahranio je roditelje, a pre 10 godina i suprugu Ljiljanu, koju je mnogo voleo. Znao je šta je bol, pa je verovatno zbog toga stao da pomogne ženi sa decom u nevolji - priča njegov prijatelj Nikola Cvetković, s kojim je Jovan sat pre tragedije gledao utakmicu u Mrštanu.

Jovan Dimitrijević je bio srčani bolesnik sa četiri ugrađena stenta. Lekari veruju da mu je srce stalo od uzbuđenja i napora, pretpostavljajući da je nosio decu do svog automobila.

Sahranu je organizovao Jovanov brat od strica, Ljubiša Dimitrijević.

- Učinio je human, ljudski gest koji ga je koštao života. Znajući njega, siguran sam da bi ponovo isto učinio. On je bio takav, dobra duša. Radio je na građevinama po Beogradu, ali kada bi došao u Leskovac išao bi svakome da pomogne besplatno. Bio je neizmerno human i pomagao je čak i onome ko od njega nije tražio pomoć. Kada nije mogao da pomogne, plakao bi kao dete, najviše nad ljudskim tragedijama. Možda su ga zbog toga u ova zla vremena svi voleli i poštovali - objašnjava Ljubiša.

Jovan je sahranjen pored supruge Ljiljane, posle čije smrti se, kažu meštani, razbolelo njegovo srce.

(Telegraf.rs)