Zašto samo stadion Partizana u Srbiji ne može da se snimi dronom?

Zabrana je nastupila pre tri godine kada je Ismail Morina pustio dron za vreme utakmice Srbija - Albanija

U Srbiji tačno 330 osoba ima položen test za upravljanje bespilotnim vazduhoplovom (dronom), ali bez obzira na to, oni sa dronovima ne mogu da snimaju lokacije koje požele a jedna od takvih je i stadion Fudbalskog kluba Partizan.

I ZA DRON JE POTREBNA "VOZAČKA"

Preporučujemo

Beograd sprema ozbiljno oružje za borbu sa komarcima: Dronovi dobijaju novu svrhu

Jedan turista pre nekoliko dana ostao je zatečen kada je hteo da snimi ovaj stadion dronom a kada mu je rečeno da je to zabranjeno.

Kako Telegraf.rs saznaje, snimanje Partizanovog stadiona takva zabrana traje još od 2014. godine, a tome je prethodio prekid utakmice između reprezentacija Srbije i Albanije u Beogradu, pošto je Albanac Ismail Morina pustio dron sa kartom takozvane Velike Albanije.

- Zabrana je nastupila onda kada je Morina pustio dron za vreme utakmice - navodi izvor Telegrafa.rs blizak vazduhoplovnim vlastima koji podseća da je preko puta stadiona i ambasada Indonezije što dodatno otežava snimanje ove lokacije.

Pored Partizanovog stadiona, u Beogradu je zabranjeno snimanje dronom i šireg centra grada, od Pančevačkog mosta do Gardoša, zatim pet kilometara oko aerodroma "Nikola Tesla" i isto toliko oko Aerodroma Batajnica.

- Na ovim lokacijama ne može se podići dron bez dozvole Ministarstva odbrane i MUP-a, a inače, nigde ne može da se podigne ukoliko nije registrovan u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva i osoba ne poseduje dozvolu za  upravljanje bespilotnim vazduhoplovom - navodi naš izvor.

U Direktoratu civilnog vazduhoplovstva (DCV) Srbije navode za naš portal da je do sada 330 osoba položilo test poznavanja vazduhoplovnih propisa koji je predviđen Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima, a u njihovoj evidenciji je upisano oko 200 bespilotnih vazduhoplova.

- 70 osoba se bavi profesionalnom upotrebom bespilotnih vazduhoplova - kažu za Telegraf.rs u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva.

Pravilnik o bespilotnim vazduhoplovima u Srbiji je počeo da se primenjuje u prvoj polovini 2016. godine, kada je Direktorat i počeo da izdaje potvrde o položenim ispitima.

A da bi neko u Srbiji dobio "vozačku" za upravljanje dronom, neophodno je da se, pre svega, posle kupovine bespilotnog vazduhoplova upiše u evidenciju Direktorata.

- Nakon toga polaže se test poznavanja vazduhoplovnih propisa. U zavisnosti od prirode aktivnosti i zone u kojoj se planira letenje potrebno je podneti i izjavu o osposobljenosti. Na kraju se Direktoratu podnosi zahtev za letenje, a nakon prijema rešenja vrši se alokacija prostora u saradnji sa Kontrolom letenja SMATSA-a. Naravno, za snimanje iz vazduha potrebne su dozvole Ministarstva odbrane i MUP-a - objašnjavaju u Direktoratu u kojem ističu da je odobrenje Ministarstva odbrane potrebno za svako snimanje iz vazdušnog prostora, a vrlo često i odobrenje MUP-a.

Dron je letelica malih dimenzija i težine do 10 kilograma. Prvo su razvijani u vojne svrhe, a danas se najviše koriste u eksperimentalne, istraživačke i zabavn. Opremljeni su kamerama, pomoću kojih se kreću u prostoru i vide prave snimke terena koje preleću. Nisu brzi i ne lete visoko, a njima se upravlja daljinski.

Neovlašćeno ili neprijavljeno upravljanje dronom smatra se prekršajem, za koji su predviđene kazne od 25.000 do milion dinara za pravna lica, a od 10.000 do 50.000 dinara za fizička. Ukoliko se nesavesnim upravljanjem izazove neka posledica, poput povrede ili smrti, onda je onaj ko upravlja njime u rukama krivičnog zakona

(Lj. R. - lj.racic@telegraf.rs)