Ove žene ne mogu da se zaposle u Srbiji: Zato ih u Nemačkoj plaćaju 1.200 mesečno, a potrebno je da ispune samo jedan uslov

Iskustva na radu u kućama starih i bolesnih osoba u Nemačkoj su različita, ali je, ipak, manje naših žena, koje su se otuda vratile ili dale otkaz

Žene u Sivcu, gde je teško naći bilo kakav posao osim slabo plaćenog sezonskog argažovanja na njivama ili po trgovinama, bacile su se na učenje nemačkog jezika.

Namera im je da se dobro pripreme i dođu do posla negovateljice starih osoba, na kojem može da se zaradi i 1.200 evra mesečno, prenose Večernje novosti.

Ponuda za posao u Srbiji: Sedite u automobilu 12 sati za platu od 35.000 dinara, ali to niko neće da radi

Čuvanje baba i deda od preko 80 i 90 godina postalo je spasonosno rešenje za egzistencijalne probleme, posebno Sivčanki u petoj i šestoj deceniji, koje se ovde teško zapošljavaju, ali su u Nemačkoj izuzetno tražene, pišu Večernje novosti.

Iskustva na radu u kućama starih i bolesnih osoba u Nemačkoj su različita, ali je, ipak, manje naših žena, koje su se otuda vratile ili dale otkaz, nego onih što tamo ostaju do tri meseca i ponovo odlaze posle obaveznog povratka u Srbiju zbog viznog režima.

- Tim poslom može biti nezadovoljan samo onaj ko ne želi da radi. Svako ko krene treba da je svestan da će tamo čuvati bolesnu ili dementnu osobu, da to nije lako, ali će biti u prilici da za nedelju dana zaradi više, nego za dva meseca na većini poslova ovde.

- Pre nego što sam pošla u Nemačku, radila sam u prodavnici za 15.000 dinara mesečno. U Nemačkoj imam besplatan stan i hranu, i još dobijam nedeljno 300 evra za brigu o baki, koja mi je poverena na čuvanje, kao i o njenoj kući - priča Mica Blagojević, koja poslom u Nemačkoj želi da iškoluje i treće dete.

Ona ističe da se toliko zbližila sa Nemicom, da je baka poželela da s njom bude i tri meseca u Sivcu, a jedina prepreka je naporno putovanje od 15 sati.

Iako je jedna od sivačkih “gastarbajterki” vraćena s praga u Nemačkoj, zbog slabog znanja jezika, Blagojevićeva napominje da je bitniji pristup osobi od samog znanja nemačkog jezika, koji se uči u direktnoj komunikaciji.

Ana Cmiljanić, ovog leta je prvi put radila kao negovateljica u Nemačkoj i kaže da nije dobro prošla.

- Prvo sam bila kod bake, koju je trebalo da pazim, spremam hranu i kuću, i jednom nedeljno je feniram. Ona je uskoro završila u bolnici, a posle toga i u staračkom domu.

- Prešla sam da negujem dedu od 86 godina, koji ima šipku u nozi i slabo srce. Najgore je što sam morala da podižem i premeštam čoveka od 100 kilograma, pa sam morala da dam otkaz - poverila nam se Ana.

(Telegraf.rs/Novosti)