Ona je sultanija današnjice i devojka koja ruši tabue: Naša Emina Rovčanin iskreno o svemu (FOTO) (VIDEO)

Emina je mlada devojka koja je odlučila da ustane i javno se bori protiv svake vrste nasilja, borac je za ženska prava i osoba čiji glas se daleko čuje

O sve većem problemu u našem društvu, nasilju, i to ne samo nasilju nad ženama i vršnjačkom nasilju, već i o onim drugim vrstama psihičkog zlostavljanja i maltretiranja sa kojima se susreće veliki broj ljudi u Srbiji, razgovarali smo sa Eminom Rovčanin, diplomiranim pedagogom, koja je trenutno na master studijama na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru.

NAŠA HUREM: Emina Rovčanin donosi DUH ISTOKA u najnovijem Telegraf editorijalu (FOTO) (VIDEO)

Preporučujemo

Emina je mlada devojka koja je odlučila da ustane i javno se bori protiv svake vrste nasilja, jer je i sama bila žrtva istog. Postala je poznata na društvenim mrežama nakon objavljivanja recitacije  "Pola pesme" od Branka Tadića. Borac je za ženska prava i osoba čiji glas se daleko čuje.

U razgovoru za Telegraf Emina je otkrila šta ju je motivisalo da se javno bori protiv nasilja nad ženama, ko joj je najveća podrška u tome, i da li se plaši pretnji koje, kako kaže, svakodnevno dobija.

Šta te je motivisalo da javno kreneš u borbu protiv nasilja nad ženama? 

- Kao neko ko je i sam preživeo određenu vrstu nasilja, kao neko ko posmatra sve što se događa oko nas, a to je da nerealan broj žena preživaljava nasilje, rešila sam da sama bez ičije podrške krenem u borbu da zaštitim žene, i sama bih to radila, ali je nemoguće, u ovome je potrebna saradnja svih ustanova.

Ti si na društvenim mrežama objavila video snimke u kojima se javno zalažeš za borbu protiv nasilja nad ženama i nakon kojih si dobila veliki broj pretnji. Da li te je to uplašilo? 

- Objavila sam snimke na Instragramu i na Fejsbuk profilu. Dobila sam ogromnu podšku ljudi, mnoge žene su i ohrabrene da preduzmu nešto po tom pitanju, ali sa druge strane, što ne čudi u našoj zemlji, automtski krećem da dobijam mnogo pretnji, kako sa pravih, tako i sa lažnih profila, ali nije me to uplašilo. Najbitnije je da oni shvate da mene to ne plaši, izguraću sama ovu priču do kraja.

Kome žene u Sandžaku mogu da se obrate za pomoć kada dođu u situaciju da budu žrtve nasilja? 

- Žene žrtve nasilja mogu da se obrate policiji i tužilaštvu u Novom Pazaru.

Što se tiče policije imala sam priliku, pošto sam pokrenula ovu priču, da razgovaram sa inspektorima koji su obučeni za ispitivanje nasilja nad ženama i mogu da kažem da ti momci fantastično rade svoj posao.

Što se samog Tužilaštva tiče, ne mogu konkretan odgovor da dam, ali se iskreno nadam da će poštovati sve ono što piše u novom zakonu.

Ali svuda postoje mito i korupcija, uvek je sve moglo da se plati i potplati, ja se nadam da toga novim zakonom, biti neće. jer, po prvi put, sada, možete da se žalite na rad tužilštva i sudija, dok su pre bili zaštićeni kao beli medvedi.

Koliko su izmene Zakona o porodičnom nasilju i pooštrovanje mera ohrabrile žene da se bore protiv nasilja, kao što si ti to uradila?

Mislim da je dosta ohrabrilo žene. Nasilje nije samo u porodici, nasilje je u vezi, nasilje je u bilo kom muško-ženskom odnosu. Po istraživanjima svaka druga žena trpi neku vrstu nasilja. Smatram da je mnogo uticao novi zakon, dosta je ohrabrio žene, prvo mene, a vidim i po ostalim ženama, da je i njih.

Da li su se konkretno tebi žene javljale za neku vrstu pomoći ili saveta, budući da se javno angažuješ u borbi protiv zlostavljanja? 

- Jesu i mogu reći da sam jako ponosna, jedna žena iz Kragujevca je javno priznala da je prijavila nasilnika. Dobila sam poruku na Instragramu od jedne žene iz Njujorka, da je njena kuma, kada je videla moje snimke, posle 15 godina ćutanja, odlučila da prijavi muža nasilnika.

Bio je još jedan slučaj u Novom Pazaru gde je devojka bila uplašena da će biti napadnuta vatrenim oružjem. Ja sam je odvela u policiju i tako je rešila svoj problem.

Ne znam dokle će me put odvesti, ali kao pedagog i građanka ove zemlje, osećam moralnu obavezu da se bavim ovom tematikom.

Kakva je situacija u Sandžaku kada je nasilje nad ženama u pitanju? 

- U Sandžaku je zlostavljanje vrlo prisutno i zastupljeno. Jako puno žrtava nasilja, ali i  jako puno tišine. Sam sistem patrijarhata je kod nas ostao još jak, a ne treba ćutati.

Najteži korak je prijaviti nasilje, ali verujem svaka žena poseduje hrabrost da to prekine i prijavi.

Žene žrtve nasilja treba da osećaju potrebu da pomognu drugim ženama,a to će postići samo ako prijave nasilnike.

Sa čime se susreću žene koje odluče da prijave nasilje? 

-  Žene, kada prijave nasilje, često se sureću sa pitanjima "zašto si trpela?" "Što nisi odmah prijavila?"  "Lažeš li?". Ako neko dođe sa dokazima o pretrpljenom nasilju, i pitati tu osobu da li laže, to je tragično.

Da li je jedan od razloga zašto žene ne prijavljuju nasilje, taj što se osećaju neobezbeđeno i što takoreći, nemaju gde da se vrate? 

- To nije danas, to je problem oduvek. Žene nemaju gde, udaju se. žive sa nasilnikom, nasilnik ih istera iz kuće. Ona posle prijavljivanja nema gde da se vrati, tu su sigurne kuće, mada ni one nisu trajno rešenje.

Prema izmenama novog zakona, žena žrtva nasilja ostaje u kući, bez obzira čija je kuća. A nasilnik je taj koji se udaljava. Ali koliko se to sprovodi, treba proveriti.

Ako žena prijavi nasilje, a on ne bude sankcionisan i kažnjen, sutra će neka druga, treća žena, biti žrtva. Da li se razmišlja u tom smeru?

Poznato je da si izašla iz Opštinskog odbora Bošnjačke demokratske zajednice. Šta se dešavalo posle toga? 

- Napustila sam Opštinski odbor jer nisam bila zadovoljna svojim statusom, potiskivana sam, a imam šta da kažem.

Neki ljudi na funkcijama smatraju da samo oni treba da govore, a drugi da ih ćutke prate.

To je nedopustivo. Skinula sam teret sa leđa, od kad sam se sklonila od politike, i sad osećam takvu slobodu, a da li ću opet biti član neke partije, zavisi od situacije.

Koliko se predstavnici BDZ bore protiv nasilja? Koliki je njihov angažman?

- Imamo trojicu predstavnika Sandžaka u Beograda, nisam imala prilike da pročitam da su nešto rekli na tu temu. Ali sa druge strane postojimo mi građani, koji imamo svoje mišljenje.

Pored nasilja nad ženama, sve prisutniji problem u našem društvu je i vršnjačko nasilje. Na koji način društvo i država mogu da suzbiju ovaj problem?

- Ne znam šta me više pogađa, ali svakako da sve što je vezano za decu je i bolno i teško. Ja sam pročitala status Aleksine majke onog dana kada je rečeno da niko neće odgovarati za smrt njenog sina. Plakala sam. Ipak sam smogla snage da izgovorim stihove, koje inače recitujem.

Sutradan je Aleksina majka to podelila, i napisala "Hvala, Emina". To mi je dalo podstrek da se borim, ne samo protiv vršnjačkog nasilja, nego i protiv nasilja uopšte.

Smatram da slučaj nije zastareo, ako se toliko ljudi podiglo i komentariše to, znači da nije zastarelo. Ogromna nepravda je naneta toj porodici.

Uticaj vršnjaka, medija, samo odgajanje je vrlo značajno.

Počevši od vrtića i škola i svih ljudi koji treba da rade sa tom decom. U slučaju Alekse zaključili smo da niko nije radio svoj posao, Nije kriva majka Aleksina, krivi su oni koji nisu primetili šta se dešava sa tim detetom. Ko zna koliko takvih slučajeva ima.

To isto važi i za nasilje nad ženama. Nasilje treba sankcionisati, skloniti sa ulica, objavljivati njihova imena na sva zvona.

Na koji način institucije treba da deluju da bi zaustavile zlostavljanje među vršnjacima?

- Ne treba da se držimo fotelje koje smo dobili, moramo da radimo ono za šta smo završili škole, ne treba da se bavimo tračevima. Koleginice sede i ispijaju kafe, umesto da se trude da spreče nasilje. Samo posmatranjem deteta može da se primeti da ima neki problem i da je potrebno delovati.

- Roditelj je taj koji utiče na svoje dete, ali borba za opstanak, tempo života, ne dozvoljava roditeljima da detetu posvete dovoljno vremena. Ne znam da li su svesni da se karakter razvija u najranijem periodu. To je bitno znati.

Evo primera, majka sedi sa prijateljicom i ogovara, dete sedi tu, ona nesvesno biva loš roditelj. Otac kaže detetu, "ma udari onog ko te maltretira", on je time loš roditelj. Moramo imati i u vidu da deca sve upijaju kao sunđer.

Dobila si nadimak Hurem. Zbog čega? 

- Ništa nije slučajno, Hurem je bila jaka žena, borila se, štitila žene, i neka to budu osobine koje su povezane sa mojom ličnošću. Telegraf me je prozvao Hurem, a sada me svi tako zovu. Ljudi u Sandžaku kažu nisi ti njihova Hurem, ti si "sandžačka hurem". (smeh)

Posle javne borbe protiv nasilja, kakav sled događanja očekuješ ?

- Očekujem uspeh, očekujem da će ovo još više pomoći.

Nikom nije svejedno da čita preteće poruke, a naročito meni, ženi koja je i sama bila žrtva nasilja.

Javno iskazivanje i javnu borbu ću smatrati svojom zaštitom.

(Telegraf.rs)