Pod ovim kragujevačkim krovom živi 900 ljudi, a moćno gazdinstvo ima čak 200 grla stoke i 12.000 pilića! (FOTO)

Zavod za smeštaj odraslih “Male Pčelice” ima i svoj stočarski deo, a čak 95 odsto mesa za 900 korisnika sami proizvedu

Dom za osobe sa smetnjama, "Male Pčelice" u Kragujevcu, koji je najveći ovakav u Evropi, u isto vreme je ogromno poljoprivredno gazdinstvo koje samo proizvodi dobar deo hrane za svojih 900 štićenika.

Pre godinu dana su braća iz grada otišla na selo: Zasadili su borovnice, niko nije verovao da će uspeti, a evo gde su sad (FOTO)

Pet paviljona doma, u kojima živi više ljudi nego u mnogim srpskim selima, smešteni su na devet hektara zemljišta u naselju Pčelice. Kuhinja ovog doma dnevno spremi 4.500 obroka! To je ogromna količina hrane.

- Mi smo dom za smeštaj odraslih koji imaju neke intelektualne ili psihijatrijske poremećaje i bolesti i to je naša primarna obaveza. Ipak, bitan je i menadžerski deo posla, kako što povoljnije obezbediti hranu za toliko ljudi. Pošto imamo svoja 23 hektara zemlje, kraj doma i u okolnim selima, mi smo i poljoprivrednici, imamo registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Uzgajamo povrće i žito, ali imamo i ekonomiju sa kokoškama, svinjama, ovcama i govedima - objašnjava Vladica Stanojević, direktor doma.

On kaže da dom ima njive pod pšenicom, tritikalom, kukuruzom. Ono što tu proizvedu služi im za ishranu stoke, a pšenica za proizvodnju hleba i peciva.

Dom ima zaposlenog agronoma, ali i traktoriste koji rade na njivama, te radnike u plastenicima. Dom poseduje i poljoprivrednu mehanizaciju, kao svaki ozbiljan poljoprivrednik - četiri traktora i sve potrebne priključne mašine.

- Pšenica nam je odlično rodila, a sačuvali smo i kukuruz od ove vreline. Predali smo pšenicu u silos i sada imamo 73 tone pšenice koju razmenjujemo za brašno. Imaćemo svoje brašno pet meseci. Od njega u našoj pekari pravimo hleb, proizvedemo oko milion vekni godišnje. Imamo i prodavnicu u kojoj štićenici mogu ako žele da kupe hleb ili pecivo, a kod nas đevrek košta 10 dinara, a burek 40. Dobavljači bi nam ove proizvode naplaćivali duplo više - objašnjava Stanojević.

Dom ima i plastenike, pet na 19 ari. U njima proizvode paradajz, krastavce, zelenu salatu, spanać. Ove godine rodilo im je do sada šest tona krastavaca i isto toliko paradajza, koji rađa i dalje, biće ga desetak tona. Ni to dom ne kupuje.

Zavod za smeštaj odraslih "Male Pčelice" ima i svoj stočarski deo, a čak 95 odsto mesa za 900 korisnika sami proizvedu.

Godišnje uzgoje oko 12.000 pilića, a 1.200 koka nosilja snesu za godinu dana više od 360.000 jaja. Dom očuva oko 250 svinja godišnje i od njih dobiju više od 45 tona mesa.

Imaju čak i prasilište, pa prasad ne kupuju, već čuvaju svoje sorte. Trenutno imaju 40 ovaca i 25 goveda, od kojih za godinu dana dobiju skoro tonu i po junećeg i goveđeg mesa.

Direktor doma objašnjava da ova proizvodnja kao prednost ima kvalitetnu domaću hranu za korisnike, ali i hranu koja je daleko jeftinija nego ako bi se preko tendera kupovala.

- Računica je sledeća, nas kilogram mesa košta 120 dinara, a u kasapnici je oko 500. Hleb nas košta 12,5 dinara, a nama su na tenderu davali za 25. Mi na nekim stavkama duplo štedimo proizvodnjom. Onda novcem koji nam država daje za svakog štićenika možemo da obnavljamo paviljone, kupujemo opremu za kuhinju, odeću za 900 ljudi, da ih šaljemo na more, u banje, na planine - objašnjava direktor Stanojević.

Na njivama, u oborima i plastenicima Zavoda za smeštaj odraslih "Male Pčelice" osim zaposlenih rade i štićenici, oni koji to mogu i žele.

Reč je o oko 20 osoba, a još 20 ih radi u domskim radionicama. Za svoj rad oni su nagrađeni džeparcem koji mogu da troše u prodavnici u krugu doma, ali i u šetnjama, na moru, u banjama.

Zaposleni kažu da je ovakav rad za štićenike blagotvoran, a da su oni koji rade ponosni kad vide kako im je rodilo ono što su negovali.

(Marija Raca)