Peruanac i Srbin slučajno saznali da su braća, pa se sastali u Guči: Čak se i zovu isto, a mlađi brat već želi srpski pasoš
- I onda on kaže "moj otac je radio od 1975. do 1986. godine u Peruu - a ja da je i moj otac radio tamo u istom tom periodu
Do saznanja da su braća i da dele istog oca, Saša koji živi i radi u Nemačkoj, i Aleksandar iz Perua - došli su slučajno. Dopisivali su se putem Inteneta, kada je u toku upoznavanja iskrsla i ta šokantna informacija.
- I onda on kaže - moj otac je radio od 1975. do 1986. godine u Peruu, a ja da je i moj otac radio u istom tom periodu. Kaže da mu je otac bio građevinski inženjer, a ja da je i moj otac bio građevinski inženjer. Kaže da se zvao Srećko, kao i moj otac i kad sam mu tražio fotografiju od oca video sam da imamo istog tatu - priseća se Saša Potežica prvog kontakta koji su ostvarili pre četiri godine za RTS.
Ovo saznanje novo je i za njegovu majku, a Srećkovu suprugu, Biljanu.
- Nema ljutnje, i da je Srećko živ, reč mu ne bi rekla jer on je bio mnogo dobar i suprug i otac i nema razloga da ga ne prihvatim - kaže Biljana Potežica i dodaje da sada ima i drugog sina koji joj trči u zagrljaj i ljubi je kao majku svoju.
Ni Aleksandar nije očekivao da će pored mame koja živi u Madridu, dobiti i majku u Požegi.
- Prosto sam iznenađen takvim gostoprimstvom i toplim prijemom u domu moje srpske majke, moje druge majke. To je neočekivano iskustvo za mene i zaista prijatno osećanje - kaže Aleksandar Potežica.
Dva brata su Sabor u Guči iskoristili za prvi susret, a planiraju da to postane neka vrsta tradicije.
Aleksandar ima još jednu želju, da dobije srpski pasoš, na koji ima pravo po ocu, ali i zato što se, kako kaže, smatra Srbinom, prenosi RTS.
(Telegraf.rs)