Dragoljub (80) je najsrećniji čovek u Srbiji: Bubanj ga obožava, a sve je počelo kada je Pižon izvukao njegovo ime iz gomile kupona
Toliko je bio srećne ruke da je zahvaljujući nagradnim igrama, prokstario svet uzduž i popreko, uštedeo dosta novca i obnovio pokućstvo
Dragoljub Purić Vukas (80) iz Užica obišao je svet uzduž i popreko zahvaljući nagradnim igrama na kojima je dobijao.
Preporučujemo
Iza nas je crni vikend, pun nesreća i poginulih: Da poštujemo samo dva pravila, bilo bi ih mnogo manje
Poruka Milana iz Niša objasnila sve: Sa fakultetom možeš da budeš gladan, sa zanatom nikada
Stotine pisama koje je dobio počinjala su kurtoaznim "Poštovani dobitniče“, a završavala pozdravom "Srećan put“ ili "Čestitamo“.
Toliko je bio srećne ruke da je zahvaljujući nagradnim igrama, prokstario svet uzduž i popreko, uštedeo dosta novca i obnovio pokućstvo.
Pet kontinenata je obišao, u riznici uspomena mu nedostaje samo Južna Amerika. Mada je i na njen prag stigao, u Meksiko.
- Novine, magazini, revije, enigmatski časopisi… Nije bilo nagradne igre koju sam propustio - priča Purić listajući pozamašnu kolekciju novinskih isečaka, gde je njegovo ime među dobitnicima, razglednica velegrada, fotografija sa egzotičnih tački sveta, ulaznica na sportska borišta…
Jovanču Micića je na put oko sveta poslao lični hir, a Vukasa ruka Vladimira Petrovića Pižona.
– Iz hrpe kupona Pižon je izvukao pet od kojih je jedan bio moj. Na putu oko sveta, obišao sam Moskvu, Tokio, Peking, Hongkong, Manilu, Australiju, Novi Zeland, Havaje, Los Anđeles, Njujork – govori Užičanin koga je voleo bubanj.
Bio je pod vulkanom Fudži, šetao Kineskim zidom, video Tjenanmen, Sidnejsku operu, Diznilend, Brodvej, Harlem, Bangkok, Pataju. Evropa je u posebnoj riznici.
– Kupovao sam po nekoliko primeraka novina. Jedan kupon sam adresirao na sebe, ostale na ukućane -priča on.
Tri fudbalska mondijala – Španija, Italija, Francuska – opet kao srećni dobitnik, uživo je pratio.
U Kopenhagenu je 1981. a na Vembliju pet godina kasnije bodrio fudbalere Jugoslavije.
U Hongkongu je bio još jednom, sa SRJ na "Karlsberg kupu“. Iz bubnja ga je tad izvukao selektor Santrač.U Atini 1995. i Barseloni 1997. gledao je naše košarkaše na najvišim stepenicama pobedničkih postolja.
Sa Zvezdom je bio u Bariju, Veroni i Đenovi, sa Partizanom u San Sebastijanu i na Malti. Partizan je 1991. zbog sankcija revanš sa španskim Hihonom igrao u Istanbulu.
Vukas je kao srećni dobitnik gledao crno-bele u obe utakmice tog dvomeča.
Stigle godine pa ne može da sabere onih par država u Evropi u koje nije aterirao.
- Letovanja u Crnoj Gori i Grčkoj, odmori i vikendi od Vardara do Triglava. Tri bicikla, usisivač, kožna galanterija, pregršt lopti, dresova, večera, knjiga, novčanih nagrada, časovnika. Za tri meseca dobio sam četiri televizora - kaže penzionisani trgovac nekada moćne, odavno pokojne "Gradine“.
Više od 100.000 kilometara, desetine metropola i svetskih čuda… Put i ulaznice su bile plaćene, ali valjalo je imati koju marku, dolar, funtu za pojesti, popiti, provesti se, pazariti.
Seća se bezbrižan prošlosti.
– Imali smo dovoljno dobar standard da večeramo u Njujorku, provodimo se na plažama Honolulua i kupimo markiranu krpicu u Londonu. Nismo bili puki posmatrači izloga. I na bogatom Zapadu smo ostavljali bakšiš - zaključuje priču, Dragoljub, trgovac u penziji.
(Telegraf.rs)