Pera je jedini muzičar sa Balkana čiju je pesmu "Kajmak" objavio Berkli: Numera nastala iz nostalgije prema omiljenoj srpskoj hrani (FOTO) (VIDEO)

Najteže mu je bilo da kolegama u Americi objasni o kakvom se jelu tačno radi

Sočnog kajmaka i dobre muzike nikad dovoljno. Naročito kada su u kombinaciji. I to u Americi. Zvuči nemoguće? Za džez basistu Petra Krstajića (22) ne. Sigurna sam da ne poznajete nikoga ko voli kajmak više od Pere, koji mu je posvetio i jednu numeru. Nekako logično, tu istu numeru, pod nazivom "Kaymak", objavio je prestižni muzički koledž Berkli na kom mladi Beograđanin studira.

Nijedan muškarac ne zna više o fudbalu od Ruže: Ima samo 25 godina, radi u FIFA, i upoznala je skoro sve najveće fudbalere sveta (FOTO)

Preporučujemo

Verovatnoća za to bila je... Pa, skoro da je nije bilo. I tako su talentovani mladi Pera i njegov mladi "Kaymak" (kaže da stari ne voli) prvi sa ovih prostora kojima je Berkli ukazao tu čast.

Već iskusnom basisti verovatno je veći problem bio da objasni šta je tačno to egzotično srpsko jelo nego da stvori muziku kojoj će Berkli odati priznanje.

- Da, dosta ljudi me je tamo pitalo šta je kajmak, a kada im kažem da je to vrsta sira, svi se začude. Neki drugari su i znali od ranije šta je to. A ja, kad dođem u Srbiju, svaki dan se trudim da nadoknadim propuštenu količinu kajmaka. Toga nikad dosta - kaže mi Pera.

Po svemu zanimljiv ambasador srpske muzike na Berkli je otišao sa zavidnom biografijom. Dovoljno je da kažem da je do svoje devetnaeste godine već svirao sa dosta svetski poznatih muzičara.

Vasil Hadžimanov, Bojan Zufilkarpašić, Savo Miletić, Aruan Ortiz, Erik MekFerson - samo su neki uz koje je Krstajić stajao rame uz rame. Ili, gitaru uz klavijaturu. Ili, gitaru uz kontrabas. Varijeteta je dosta.

Bitno je da se posle toga zaputio do Bostona, mesta sa najboljom konekcijom u muzičkoj industriji.

- Na Berkliju kao student praviš kontakte koji ti posle koriste ceo život. Takođe, pored toga što je zaista jedna od najboljih škola za muziku, najveći kvalitet Berklija je i to što ima ogroman broj studenata koji dolaze iz celog sveta, pa naučiš i mnogo toga o kulturi drugih zemalja - objašnjava Krstajić.

Da bi uopšte stigao na prestižni američki univerzitet, Pera je morao proći tešku audiciju u Valensiji, u Španiji.

- Audicija je napravljena tako da na njoj dođeš do svog maksimuma. Oni te testiraju od najmanjeg nivoa do tvog maksimalnog, tako da svako dobije priliku da pokaže koliko zna - priseća se.

Pamti i prvi dan u Bostonu.

- Sećam se da sam sleteo na aerodrom gde me je čekao moj dobar drugar. Sve je mirisalo drugačije i bilo kao iz nekog filma. Verujem da je na sve to i psiha uticala, ali zaista mi je sve to bila velika promena - iskren je Petar.

Kaže mi i da je ljudima tamo naša kulturna egzotična i interesantna. Da mu često traže da svira našu muziku.

- Tužno je, ali i ja sam počeo da se bavim našom muzikom tek kada sam otišao u Boston. Da li zbog nostalgije ili nečega drugog, ne znam, ali ljudi te mnogo brže prepoznaju i zapamte zbog nečega kao sto su naša muzika i kultura. Valjda zato što je to naš pečat koji treba da čuvamo i negujemo.

Petar je to očigledno na vreme shvatio, pa je ono što mu najviše nedostaje iz Srbije u inostranstvu pretočio u muziku. I doslovno je servirao Berkliju.

- Poslao sam demo verziju moje pesme "Kaymak" čoveku koji je zadužen za Berkli Youtube kanal. Svidela mu se i odlučili su da napravimo video i snimimo pesmu. Prepoznali su nešto što im je interesantno u numeri i kod mene, i na osnovu toga su mi dali šansu. Mislim da im se svidela kombinacija srpskih melodija sa zapadnjačkim gruvom i pratnjom benda - objašnjava.

Smatra da kada je reč o muzici koja pokreće i emotivno pokreće ljude, nije bitno u kom si delu sveta.

- Amerika je mnogo veća zemlja od Srbije, samim tim ima mnogo više muzičara, pa zbog konkurencije i kvalitet muzike raste. Srbija ima jako malu scenu i ne postoji industrija, za razliku od Amerike.

Sa 22 godine ostvario je mnogo, a snova ima još na pretek.

- Snova i kajmaka nikad dosta. Idem ka tome da snimim svoj album i da mogu da prezentujem svoju muziku ljudima u Srbiji i svetu. Tako da, sledeći san je prvi album.

Iznenađujuće, ali ovaj talentovani muzičar skoro nikad ne svira u društvu.

- Uvek imam svirke i koncerte na koje prijatelji i publika dolaze, a tada se retko događa da neko pita za kompoziciju ili pesmu. Kad se opustam, ne sviram - priznaje Pera.

Ali jede kajmak. Naročito kad se opusti.

(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)