Sve manje trudnica u Srbiji odlazi na bolovanje? Strah od besparice, hrabrost ili nešto treće

Ne tako mali broj žena radi dok joj "stomak ne poljubi bradu"

Trudnice u Srbiji, iako je trudnoća najčešći uzrok odsustva sa posla dužeg od 30 dana, sve manje odlaze na bolovanje! Ovaj fenomena objašnjava nekoliko razloga - strah od gubitka posla, besparica ali i strah da se žena "isključi" iz poslovnih dešavanja.

Više od 100.000 ljudi je bilo na bolovanju za pola godine: Pred vama su i podaci zbog čega se najviše uzima odsustvo

Preporučujemo

Od čega boluje Srbija: Valjevci imaju najviše tumora, Smederevce muče krvni sudovi, a ovde ima najviše depresije!

Iako trudnoća nije razlog za privremenu sprečenost za radi, prethodnih godina, većina žena odlazila je na trudničko, maltene čim ostane u drugom stanju. Danas se situacija okrenula, pa pozamašan broj žena radi dok joj "stomak ne poljubi bradu".

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), od 1. januara do 30. juna ove godine, bolovanje duže od 30 dana otvorilo je 32.416 trudnica, a u istom periodu prošle godine - 52.178. Dakle, 19.762 manje, što je još malo pa duplo.

- U odnosu na isti period prošle godine zabeležen je manji broj trudnica koje su se obratile lekarskoj komisiji radi ocene privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće - kažu u RFZO za Telegraf.rs.

Bez obzira na manji broj zahteva za trudničko bolovanje, Fond zdravstva je u prvih šest meseci ove godine na ime naknade zarade trudnicama isplatio više nego prošle.

- U periodu od januara do maja 2017. godine trudnicama je na ime naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja isplaćeno 925,89 miliona dinara. To je za 289,30 miliona dinara više nego u periodu januar - maj 2016. godine. Zaključuje se da su zarade trudnica koje su privremeno sprečene za rad u proseku znatno povećane u odnosu na prvu polovinu 2016. godine, a da se broj slučajeva smanjio - navode u Fondu zdravstva.

Kao mogući razlog smanjenog broja zahteva za bolovanje, oni vide to što trudnice na lekarsku komisiju ne dolaze mesečno kao ostali pacijenti već samo jednom u tri meseca.

Sa druge strane, naš poznati sociolog Ratko Božović smatra da su razlozi drugačije prirode, ali pre svega napominje, da ništa ne sme ženu da natera da vrši presing na svoje telo. 

- Mišljenja sam da se tu radi o strahu od besparice, a pošto ima slučajeva da su žene dobijale otkaz kad ostanu u drugom stanju, ima i straha od gubitka posla. To je velika bezobzirnost i diskvalifikacija slabijeg pola. Takođe, ima i onih žena koje se odlučuju da rade do samog porođaja, jer one same ne žele da se isključe iz radno-profesionalog okruženja. Ne treba zaboraviti da one nisu samo tu da bi rađale decu, već su i društveno korisne - kaže Božović.

On podseća da žene u svetu rade gotovo do porođaja.

- Ali, mera mora biti zdravstveno stanje. Koji god da je razlog u pitanju, a uvek postoji motiv kada se nešto radi, žena nikako ne treba da vrši pritisak na telo - poručuje Božović koji dodaje da su žene danas i majke, i domaćice, i poslovne žene.

Trudnoća da, podsetimo, nije razlog za privremenu sprečenost za rad već samo bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće Privremenu sprečenost za rad utvrđuje izabrani ginekolog.

Trudnica od dana otvaranja bolovanja ima pravo na naknadu zarade u iznosu 100 odsto. Naknadu zarade za prvih 30 dana obezbeđuje poslodavac a od 31 dana RFZO.

Tabela:

Broj trudničkog bolovanja (2017)

Januar     5.687

Februar   4.885

Mart         5.583

April         5.084

Maj           5.758

Jun           5.419

(Lj. R. - lj.racic@telegraf.rs)