Samo u ovom slučaju majka ne može da prisustvuje krštenju svog deteta
U drugoj polovini 19. i do polovine 20. veka uglavnom se gledalo da se deca krste između sedam i 40 dana, jer se smatralo da nekrštena deca nisu pod božijom zaštitom
Sigurno ne postoji mama koja se nije naslušala "bapskih priča" šta treba da radi sa bebom u prvih 40 dana, gde ne treba da je vodi i kakav konac oko ruke bi valjalo da joj stavi. Među tim verovanjima posebno se ističe ono da se u tom periodu beba ne izvodi iz kuće, što je današnjim mladim roditeljima ravno šali - naročito u vreme odmora, jer roditelji žele da svoje mališane vode na odmor.
U drugoj polovini 19. i do polovine 20. veka uglavnom se gledalo da se deca krste između sedam i 40 dana, jer se smatralo da nekrštena deca nisu pod božijom zaštitom.
Crkva i danas preporučuje da se deca krste u tom periodu, ali prema davno određenim crkvenim pravilima - majka u prvih 40 dana ne može prisustvovati kršenju deteta u hramu, pa se zbog toga današnji roditelji često odlučuje za kasnije krštenje.
- Crkvena preporuka je da se dete treba krstiti što pre, čak u prvih 40 dana ili najbolje 40. dan kada se služi molitva za zdravlje majke i deteta, jer pre toga majka ne može prisustvovati krštenju.
- Mnogi roditelji krste decu na prvi rođendan, što je neki vid današnjeg pomodarstva, ali takve odluke su individualne i crkva na njih ne može da utiče.
- Što se tiče izvođenja deteta iz kuće, čak je i preporučljivo. Nema ništa loše u tome, dete se može dovesti i na službu, deca su anđeli božiji. Ali se preporučuje da se krštenje obavi što pre, jer tim činom dete postaje član crkve, treba ga pričešćivati i odgajati u hrišćanskom duhu - rekao je za Telegraf.rs otac Nebojša iz hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Žarkovu.
Na osnovu ovih reči zaključujemo da je dete dobro krstiti što pre, jer samim tim postaje član crkve i pod Božijom je zaštitom, ali i da crkva nema veze sa narodnim verovanjem da se dete u prvih 40 dana ne iznosi van kuće.
(J.J.K./j.kulas@telegraf.rs)