Prava istina o autizmu i MMR: U Srbiji nijedno dete nije obolelo posle ove vakcine

- Ne mogu da tvrdim da je vakcina kod mog sina bila okidač za autizam jer smo kasnijom analizom njegovog razvoja shvatili da je još u porodilištu bio drugačiji - kaže Vesna Trajković

U Srbiji od 2006. godine do danas nije zabeležen nijedan slučaj obolevanja od autizma nakon primljene MMR vakcine protiv malih boginja, zauški i rubeola, kažu za Telegraf.rs u Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". U ovoj ustanovi ističu i da nema dokaza koji ovu vakcinu povezuju sa nastankom autizma. 

Sve manje dece vakcinisano protiv malih boginja, rubeola i zauški: U ovim gradovima Srbije je alarmantno!

Preporučujemo

Svađa poznatih srpskih lekara oko vakcinacije: Počelo je na Fejsbuku, nastavilo se na Telegrafu! Ko je u pravu?

Za razliku od toga, našoj zemlji drastično opada broj vakcinisanih  MMR vakcinom, a uporedo sa tim raste broj obolelih od malih boginja. Tome je, nesumnjivo doprinela antivakcinalna kampanja koja traje od 2009. godine a u kojoj se sve glasnije tvrdi da ova vakcina izaziva autizam. Zbog toga procenat vakcinisanih opada što nas može dovesti do rumunskog scenarija u kojem je već 23 osoba umrlo od malih boginja a više od 5.000 je zaraženo, od septembra prošle godine.

- Nema naučnih dokaza koji povezuju MMR vakcinu sa nastankom autizma kod dece. Medicina zasnovana na dokazima je osnovni princip u primarnoj prevenciji vakcinama u Srbiji. U evidenciji Instituta za javno zdravlje Srbije a prema Pravilniku o imunizaciji iz 2006. godine koji definiše prijavljivanje neželjenih reakcija nakon imunizacije, nema nijednog slučaja autizma - kažu u Institutu "Batut" za naš portal. 

Uprkos antivakcinalnom lobiju, interesantno je i da mnogi roditelji čija deca boluju od autizma, ne veruju da je to posledica vakcinacije.

Predsednica Udruženja roditelja dece sa autizmom Vesna Trajković, čiji sin Uroš (16) boluje od ove bolesti kaže za Telegraf.rs da ona ne može da tvrdi da je vakcina kod njenog sina bila okidač za autizam.

-  Mislim da je posebno važno proveriti zdravlje deteta pre primanja vakcina... Nama je pedijatar uvek pre vakcine tražila analizu krvi i bris grla. Kasnije sam videla da je ona jedna od retkih koja je to tražila. S tim u vezi, ne mogu da tvrdim da je vakcina kod mog sina bila okidač za autizam jer smo kasnijom analizom njegovog razvoja shvatili da je još u porodilištu bio drugačiji... Jedino ako je to posledica nečega što je još u porodilištu primio - kaže Vesna.

Prema najnovijim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" prošle godine je MMR vakcinu primilo 81 odsto mališana, što je za tri odsto manje nego 2015. godine. Najmanje vakcinisanih je u Beogradu - 65,2 odsto, u kojem je najniži obuhvat vakcinisane dece u Starom gradu - samo 35,3 odsto dece.

Da bi se izbegla epidemija koju za jesen predviđa naš najpoznatiji epidemiolog dr Predrag Kon, potrebno je da obuhvat vakcinisanih bude minimum 95 odsto,  a što se u Srbiji nije dogodilo od 2011. godine.

Zato se od 2007. godine, na svake četiri godine, prema podacima "Batuta" registruju epidemije morbila u Srbiji.

- Neke bolesti ne mogu da se leče, već samo da se spreče vakcinacijom kao što su besnilo, tetanus i dečija paraliza. Zahvaljujući imunizaciji u Srbiji su iskorenjene velike boginje i dečija paraliza, odstranjena difterija i besnilo, smanjeno obolevanje od velikog kašlja i morbila. Nažalost, zbog pada u obuhvatu i narušavanja kolektivnog imuniteta od 2007. godine registrujemo epidemije morbila na svake četiri godine - kažu za Telegraf.rs u "Batutu".

Poslednja velika epidemija malih boginja u Srbiji je izbila 2015. godine. Tada je registrovano 370 obolelih osoba, od kojih je jedna četvrtina bolnički lečena. Od ukupnog broja obolelih 92 odsto nije bilo vakcinisano, a tri četvrtine obolelih su bili uzrasta iznad 20 godina života.

- Trenutno u Srbiji nema obolelih od malih boginja - kažu u "Batutu"

Ako nam i dođe, epidemija u Srbiju može doći sa severa zemlje, s obzirom na to da je u martu epidemija izbila i u u Makou, u Mađarskoj, na tromeđi Mađarske, Srbije i Rumunije.

MMR vakcina koja je predmet dugotrajne polemike, prima se u drugoj godini života. Prе uvоđеnjа vакcinе prоtiv mаlih bоginjа, која је u primеni sкоrо 50 gоdinа, prоcеnjuје sе dа је gоdišnjе umirаlо око 2,6 miliоnа оsоbа svаке gоdinе.

Prošle godine registrovane su еpidеmiје u Frаncusкој, Irsкој, Еnglеsкој i Vеlsu, као i Itаliјi, а еpidеmiје su u tокu u Аustriјi, Nеmаčкој, Itаliјi i Rumuniјi. Оd pоčеtка оvе gоdinе u 7 оd 14 оvih zеmаljа rеgistruје sе оbоlеvаnjе (Frаncusка, Nеmаčка, Itаliја, Pоljsка, Rumuniја, Švајcаrsка, Uкrајinа, Mađarska).

U Srbiji je, da podsetimo, nevakcinisanje dece kažnjivo. Skupština Srbije, naime, usvojila je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u kome se navodi da je imunizacija obavezna za lica određenog uzrasta, između ostalog i protiv dečije paralize, malih boginja, rubele i zaušaka. Kazna za roditelje koji ne vakcinišu decu, prema pomenutom zakonu iznosi od 20 do 150 hiljada dinara.

TABELA

Godina     Vakcinacija MMR   Male boginje oboleli

2005           96%                                 2

2006           96%                                 2

2007           97%                                 201

2008           96%                                2

2009           96%                                1

2010            96%                               20

2011            97%                                370

2012            90%                               0

2013            93%                               1

2014            86%                              37

2015            84%                              383

2016            81%                               11

(Lj. Račić - lj.racic@telegraf.rs)