Aleksandar je otišao na kruzer, ali ne da zgrne pare: Uradio je mnogo pametniju stvar zbog koje sada može da se obogati (FOTO)
- Sve je stvar ambicije i toga kako vidiš sebe u budućnosti - kaže nam mladić koji je jednog dana rešio da promeni svoj život za 180 stepeni
"Plovio sam po celom svetu, od Aljaske do Tasmanije i doživeo mnogo toga, ali kada sam video nju kako se penje na brod, osetio sam nešto što nikada ranije nisam." Iako zvuči kao početak "Titanika", ovo je zapravo samo jedan od upečatljivih trenutaka u životu Aleksandra Dukića (30), bivšeg reprezentativca Srbije u biciklizmu. Mladića koji je osvojio preko 50 medalja, a onda je u 23-oj godini rešio da sve okrene za 180 stepeni. Svoj dvotočkaš je zamenio kruzerom i iz te odluke izvukao samo najbolje.
Preporučujemo
Vlada izdvojila pare za dodatnih 20 hiljada vaučera za odmor u Srbiji (FOTO)
U ovom delu Srbije ljudi najčešće idu kod lekara (FOTO)
Aleksandar skromno kaže da je posao na kruzeru dobio zahvaljujući dobrom znanju engleskog, španskog i ruskog. Počeo je od najniže pozicije u restoranu, ali je ubrzo postao supervizor za hranu i piće.
To je imalo svoje prednosti, ali i mane.
- Na kruzeru je bilo onako kako sam i čuo, ali ne onako kako sam očekivao. Nije da nije valjalo, naprotiv, sve je dosta organizovano i uređeno. Moj šok je u tome što su zasposleni na brodu 24 sata pod nečijom kontrolom. Takođe, kao supervizor sam imao platu od 4.000 dolara, a kao konobar zarađivao sam više zbog bakšiša - priča Aleksandar iskreno.
Dodaje ipak da sama pozicija donosi dosta beneficija u tom društvu i da život postaje dosta kvalitetniji sa višim rangom. A otkriva nam i kakvi su ljudi koji odlaze da zarade na brodu.
- Po mom skromnom mišljenju, to je skupina ljudi koji su došli da se zabave, zarade i edukuju. Svako, naravno, iz svojih razloga. Mladi rade oko 13 sati dnevno, posle toga se druže u baru, a kasnije završavaju po sobama - opisuje nam kroz osmeh.
Dodaje da se ceo život dešava na kruzeru jer, čak i kad je brod u luci, zaposleni najčešće nemaju vremena da idu napolje.
- Ipak, ja nisam tako lako mogao izbrisati stare navike, pa sam svaki sekund slobodnog vremena koristio da vozim bicikl po celom svetu.
Plovio je dve i po godine, a na početku poslednje ture, jedna posebna Ukrajinka ukrala mu je srce.
- Kruzeri su mesto zabave za mlade ljude, ali kada sam video Juliju kako se ukrcava na brod, imao sam neki drugi osećaj. Ubrzo smo postali bliski i brodski život počeo je da nas guši, pa smo napustili kompaniju.
Za razliku od mnogih koji na kruzer odlaze samo da bi na brzinu zaradili, i taj novac još brže potrošili ni na šta, Aleksandar je pametnije uložio u budućnost.
- Sve je stvar ambicije. Mislim da su iskustvo i disciplina koje sam stekao radeći na brodu, presudili da sada budem na rukovodećoj poziciji. Supruga i ja smo posle kruzera planirali put za Ameriku. Čak smo uplatili i avans za apartman u Njujorku, ali smo pre toga otišli na odmor u Crnu Goru i tu ostali.
Upoznali su lokalnog biznismena koji im je dao životnu priliku za saradnju. Naravno, njihova biografija i iskustvo koje nose sa broda odigrali su veliku ulogu u realizaciji ovog angažmana.
- Julija i ja smo se prvo preselili u Tivat gde smo dobili priliku da rukovodimo prestižnim italijanskim restoranom, a ove sezone smo prihvatili još veći izazov istog vlasnika - da vodimo ugostiteljski kompleks u Herceg Novom. Pre nekoliko danas smo za taj restoran dobili pet zvezdica od vlade Crne Gore - ponosan je Aleksandar.
Iako su zadovoljni trenutnim statusom i poslom, kaže nam da razmišljaju o pokretanju nekog svog biznisa jednog dana.
- To je logičan sled u životu, a kruzer je bio naša prekretnica, baš zato što mi je doneo poznanstvo sa toliko različitih ljudi. Na brodu sam pronašao baš ono za čim sam i tragao: životnu saputnicu i sugurnu budućnost - kaže nam Aleksandar na kraju razgovora dok nadgleda dnevne poslove u restoranu koji vodi.
I upravo tada shvatam da je zlatne medalje koje je nekada osvajao samo zamenio ugostiteljskim zlatnim zvezdama.
(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)