Dvojica srpskih meteorologa poručila: Ne brinite zbog paklenih vrućina, sve će se to žestoko promeniti u budućnosti!
Intervjue sa istim pitanjima za naš portal dali su naš najpoznatiji metreorolog Nedeljko Todorović i Đorđe Đurić
Oni imaju nesvakidašnji posao. Jedan je veteran. Drugi je mlađi kolega koji je krenuo njegovim stopama slave i uspeha u ovom poslu.
Preporučujemo
Milena je upoznala Bogdana s 12 godina: Svi su bili protiv veze, danas imaju bebicu i srećno žive u Beogradu (FOTO)
Selfi pun bola i tuge: Branislav se slikao u kukuruzu, zbog jednog detalja iza njega, srce će da vam se stegne (FOTO)
Oni proučavaju fizičke karakteristike, gibanja i procese u atmosferi... i načine na koje planetarna atmosfera utiče na prilike u našoj okolini. Najpoznatija stvar koju oni rade je - predviđanje vremenskih prilika.
Intervjue sa istim pitanjima za naš portal dali su naš najpoznatiji metreorolog Nedeljko Todorović i Đorđe Đurić koji radi na Wetaher2Umrella.
Krećemo od Nedeljka Todorovića.
1. Kako ste odlučili da se bavite poslom meteorologa?
- Od malih nogu sam često boravio na selu, posmatrao brda, šume, oblake. Priroda me je podstakla da razmišljam o svemu što vidim i čujem. U školi su mi prirodni predmeti bili dragi, bez većeg opterećanja sam savlađivao gradivo. U gimnaziji sam imao nameru i želju da studiram medicinu, ali nisam ni izašao na prijemni ispit jer nisam bio skroz odličan (“vukovac”), a takvi su imali samo šansu da budu primljeni. I tako sam upisao i završio studije meteorologije.
2. Kako su izgledali vaši počeci?
- Sjajno. Nisao došao na posao prvog dana, ali opravdano. Ostao sam zavejan na Tari. Inače, počeo sam da radim na određeno vreme, nisam još bio diplomirao, a to sam uradio posle nepunih godinu dana.
- Na samom početku imao sam praktično predznanje koje sam stekao u vojsci radeći baš u struci na aerodromu u Mostaru kao osmatrač i crtač karata, a to je iskustvo koje nemaju oni koji pravo sa fakultetskom diplomom uđu u posao.
- Posle 12 godina počeo sam da radim kao sinoptičar (prognostičar, analiza i prognoza vremena). I još uvek radim po smenama, dan, noć, praznici, i kao što bih rekao radim u proizvodnji.
3. Kada je najteže otkriti kakvo će vreme biti?
- Prognoza je samo jedna disciplina meteorologije i najpoznatija u javnosti. Mnogi građani misle da saznanje o budućem vremenu padne “s neba”. Do tog saznanja dolazi se sa dosta truda i znanja. Promenljive vremenske situacije povećavaju verovatnoću neostvarenja prognoze. Možda je najneizvesnija prognoza podizanja magle, pa prognoza količine padavina, pa prognoza pojave pljuska i grmljavine u nekoj tački (mestu).
NE DAJTE DA VAS LAŽU: Evo kolika je stvarno temperatura na suncu, a kolika u automobilu (FOTO)
4. Da li je moguće biti nepogrešiv u poslu meteorologa?
- Skoro da ne postoji stopostotno ostvarenje prognoze, već se ona ostvaruje više ili manje uspešno. Najbitnije je da je upotrebljiva za korisnike.
5. Za sve ove godine, koliko radite, koje nevreme će vam zauvek ostati u sećanju?
- Doživeo sam još kao osnovac, pa srednjoškolac i student pa do nedavno mnoga nevremena, na primer jake grmljavine u planini, na brodu, udare groma u neposrednoj blizini, vejavicu na Bjelašnici i mnogo toga.
6. Da li vas u porodici, komšiluk, ljudi koje poznajete, da li vam traže da im otkrijete kakvo vreme će biti?
- Da, svakodnevna pojava. Možda nekima i ne treba takva informacija, ali žele da popričamo.
7. Kako su ljudi nekada prognozirali vreme?
U ranijim vremenima čovek je bio glavni faktor, manje tehnike - više ljudskog znanja. Nauka i tehnika, posebno satelitska i kompjuterska, mnogo su ubrzale prenos i obradu meteoroloških informacija i olakšali prognoziranje.
8. Mnogi kažu da ih žiga koleno ili nešto boli pred nevreme, odnosno, promenu vremena, ima li istine u tome?
- Kako da ne. Naučnim metodima je utvrđena veza između meteoropatskih reakcija i vremenskih prilika. Ali to ne znači da je neki meteorološki parametar uzročnik neke tegobe. Oni ekstremni očigledno utiču. Ali većinu meteoropatskih tegoba uzrokuje promene magnetnog i električnog polja Zemlje koje se su posledica promenljive aktivnosti Sunca (Sunčev vetar). I meteorološke pojave su neposredna posledica Sunčeve aktivnosti.
9. Koji globalni model vi lično pratite više - EC ili GFS? Možete li se "usuditi" da kažete da je jedan bolji od drugog, ili, bar da vas je jedan od ta dva manje puta razočarao (greške se, naravno, podrazumevaju, zato se i zove prognoza). Ili možda možete reći da više verujete GFS-u zimi, a EC-u leti...?
- Pratim više modela atmosfere, ne oslanjam se stopostotno na jedan. Namam verifikaciju modela za naše područje tako da ne znam koji je pouzdaniji. Svaki od njih me je "prevario" dosta puta. Proširujem znanje utvrđujući vezu Sunčeve aktivnosti i vremena u Beogradu i na neki način pripremam podlogu za neki drugi sveobuhvatniji model.
10. Hajde jednom da razjasnimo za svagda, da objasnimo ljudima - što se tiče temperature, do kada je najdalje možemo da kažemo da može da se "garantuju" određeni vremeski uslovi (znamo da ništa nije 100%)? 5 dana? 7 dana? Znate da naš narod često voli da čuje po 15-30 dana unapred, što je, maltene, puko nagađanje.
- Zavisi od situacije, a zavisi i od tražene preciznosti. Kada je stabilna situacija, može neki put da prognoza bude pouzdana i 7-10 dana, a u nekoj promenljivoj pouzdanost se gubi već 2-3 dana.
- Sa kolegom istraživačem Milanom Stevančevićem (nije meteorolog) razvijam metod dugoročnog prognoziranja na osnovu Sunčeve aktivnosti pomoću kojeg se mogu vrlo uspešno prognozirati karakteristični datumi nekoliko meseci unapred. Problem su dani između njih. Metod se pokazao kao dobra osnova za neki budući model dugoročnog prognoziranja.
11. Da li su sve prognoze koje su preko 7 dana, da ne kažemo neozbiljne, ali preterane? Pretpostavljamo da ne volite kada vas u aprilu neko pita kakvo će biti leto? Postoje statistike, postoje ciklusi, ali za period od dva meseca se nikako ne može prognozirati šta će i kako biti.
- Dugoročne prognoze su prilično nepouzdane, ali zato su sjajan izazov. I u tom delu prognoziranja pokušavam da pronađem poboljšanje, ali često mi se obije o glavu. Sve se svodi na neku određenu verovatnoću, „moglo bi da bude s velikom verovatnoćom, ali nije izvesno“. Proučavanje aktivnosti Sunca obećava poboljšanje, ali tu ima još puno posla.
12. Da li u većini slučajeva nevreme koje nam dolazi, recimo, ako gledamo iz Beograda, dolazi sa (severo)zapada? Evo, ovi sa Novog Beograda, onako laički, uvek se okrenemo u pravcu Surčina i ako vidimo da se tamo "namrči", znamo da nema greške, stiže vrlo brzo do nas.
- U tome ima neke logike. Poznato je da u atmosferi iznad Srbije (Evrope) preovlađuje zonalno strujanje (zapad-istok) sa varijantama jugozad ili severozapad. To je vodeće strujanje u kojem se premešta oblačnost, tako da u Beograd kiša dolazi najčešće iz tih smerova, znatno ređe iz drugih. Mada, i kad se vide oblaci u tom smeru, to još uvek ne znači i da će kiša stići do Beograda. Ima mnogo detalja koji o tome odlučuju.
13. Dok neki naučnici zagovaraju teorije nepovratnog globalnog zagrevanja, opet, ima i onih koji kažu da se krećemo ka novom ledenom dobu. Čega ste vi pristalica više? Da li ćemo zaista imati paklene vrućine, povećane prosečne godišnje temeprature ili su ovo sve samo privremene stvari...
- Promena klime postoji, ali samo na velikim vremenskim skalama, od nekoliko desetina hiljada godina. Unutar ledenih i međuledenih doba postoje manje izražene oscilacije temperature i padavina, ali one ne znače promenu klime. Istraživanja kažu da je poslednje ledeno doba završilo pre otprilike 12 hiljada godina, što znači da će sledeće nastupiti za desetak hiljada godina (dokazana teorija Milutina Milankovića).
- Zato je besmisleno o tome govoriti, sem u naučne svrhe. Postoji i pojam malih ledenih doba, karakterističan za srednji vek, ali to su bili periodi trajanja od nekoliko desetina godina u kojem je nešto češća bila pojava jakih zima, a njihova pojava je podudarna i povezana sa aktivnošću Sunca. Poslednjih 30 godina u Srbiji postoji češća pojava toplih (vrućih leta), ali ne znači da će se taj trend nastaviti.
- Isto kao što je šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bila češća pojava svežih leta, u narednim decenijama sledi sličan period koga neki istraživači u svetu nazivaju „malo ledeno doba“ slično onim iz srednjeg veka. Izraz „paklene vrućine“ je figurativan a dobro dođe pisanim medijima da privuku pažnju čitalaca. Biće vruće ili hladno isto kao što je već zabeleženo u nedavnoj prošlosti.
Đorđe Đurić, pitanja i odgovori:
1. Kako ste odlučili da se bavite poslom meteorologa?
- U četvrtom razredu dobili smo zadatak od učiteljice da nedelju dana vodimo evidenciju o vremenu i o pojedinim meteorološkim pojavama i elemenetima, odnosno o paremetrima. Tada se pojavila moja ljubav prema meteorologiji. Nedugo kasnije počelo je NATO bombardovanje i moja porodica i ja otišli smo tokom tih dana iz Smedereva kod bake na selo.
- Tokom tog proleća i leta 1999. godine, veći deo Srbije bio je na udaru veoma obilnih padavina i snažnih poplava, pa i bakino selo koje se nalazi u Pomoravlju i na ušću reke Jasenice u Veliku Moravu. Od tada se moja ljubav prema meteorologiji dodatno produbila i želeo sam da saznam zbog čega je došlo do padavina i poplava velikih razmera i do tako snažnih električnih pražnenja.
2. Kako su izgledali vaši počeci?
- U vreme kada je počela da me interesuje meteorologija, veoma mali broj ljudi kod svojih kuća imao je dostupne računare i internet. Trudio sam se da pribavim što više litarature, čitao enciklopedije i redovno pratio prognozu vremena, kako putem televizije, tako što sam kupovao novine ili odlazio na trafiku da zamolim prodavce da pogledam ''nesto''. Svoju ljubav sam tada preneo i u sveske i svakodnevno narednih 15 godina ručno iscrtavao karte i vremensko stanje. Olakšanje je nastalo kada sam tokom 2003. godine dobio svoj prvi računar, kada mi je internet postao dostupan i kada sam upisao Geološku i Hidrometeološku školu ''Milutin Milanković'', a kasnije i fakultet.
3. Kada je najteže otkriti kakvo će vreme biti?
- Meteorolozi često u šali kažu da vreme dele na ružno, tj. kada je sunčano i anticklonalno i suvo vreme i na lepo, tj. kada je vreme obiluje oblacima, padavinama, vetrovima... Upravo je najveći izazov za meteorologa kada su velike i nagle promene vremena u pitanju i kada sve sa što većom tačnošću i preciznoštu treba prognozirati.
4. Da li je moguće biti nepogrešiv u poslu meteorologa?
- Naravno da ne. U svakom poslu su moguće greške i to je potpuno normalna pojava i teško je biti nepogrešiv. Ali greške treba svesti na minimum i da se kako i pohvale, tako prihvataju i kritike, ukoliko su one dobranomarne.
5. Za sve ove godine, koliko radite, koje nevreme će vam zauvek ostati u sećanju?
- Radim od 2012. godine i za sve ove vreme, zauvek u sećanju ostaće me situacija tokom maja 2014. kada su veći deo Srbije pogodile ekstremno obilne padavine i razorne poplave i kada se pod vodom našao Obrenovac, ali i mnogi drugi gradovi, naselja i sela širom Srbije.
6. Da li vas u porodici, komšiluk, ljudi koje poznajete, da li vam traže da im otkrijete kakvo vreme će biti?
- Redovno i sa velikim zadovoljstvo. Tada ih ili obradujem ili rastužim, a da ih ne bih u potpunosti rastužio, u šali kažem sredicemo nešto.
ZLATNI PATENT SA BALKANA: Deka samo povuče vodu, pa vrućina i znoj odu! (FOTO)
7. Kako su ljudi nekada prognozirali vreme?
- Vremenska dešavanja imala su veliki značaj i bila su veoma bitna i za moreplovce. Tokom ranijih vekova tadašnji naučnici su iscrtavali sinoptičke karte i pratili situaciju za jednu tačku ili oblast. U to vreme izmišlejni su i mnogi meteorološki instrumenti, a do značajnog poboljšanja došlo je otkrićem telegrafa, koji je omogućio prenos inforamcija i podataka. Početak 20. veka smatra se još većim napredkom, a potom su tokom 20. veka veliko olakšanje predstavljali sateliti, koji su u danas veoma bitni u meteororologiji.
8. Mnogi kažu da ih žiga koleno ili nešto boli pred nevreme, odnosno, promenu vremena, ima li istine u tome?
- Takve izjave veoma su često, naročito kod starijih osoba. Vreme svakako utiče i na samog čoveka, tako da tu svakako na neki način ima istine, ali to ostavljam ljudima koji se bave takvim stvarima. Lično, često pred padavine osetim svrab u ušima i tada uvek nasmejem prijatelje oko sebe.
9. Koji globalni model vi lično pratite više - EC ili GFS? Možete li se "usuditi" da kažete da je jedan bolji od drugog, ili, bar da vas je jedan od ta dva manje puta razočarao (greške se, naravno, podrazumevaju, zato se i zove prognoza). Ili možda možete reći da više verujete GFS-u zimi, a EC-u leti...?
- Prognoza vremena računa se pomoću numeričkih modela. Postoje globalni ili regionalni modeli i svaki ima svoje prednosti i mane. Čest je slučaj da u letnjem delu godine globalni modeli ne prognoziraju lokalne padavine ili grmljavinske pljuskove na nekom manjem prostoru. Isto tako pojedini modeli mogu da prognoziraju više ili manje padavina, isto tako višu ili nižu temperaturu, a takođe veliku ulogu u modelima ima i orografija (reljef).
10. Hajde jednom da razjasnimo za svagda, da objasnimo ljudima - što se tiče temperature, do kada je najdalje možemo da kažemo da može da se "garantuju" određeni vremeski uslovi (znamo da ništa nije 100%)? 5 dana? 7 dana? Znate da naš narod često voli da čuje po 15-30 dana unapred, što je, maltene, puko nagađanje.
- Današnje prognoze vremena za 5 dana mnogo su tačnije od prognoza vremena za tri dana pre 20 i više godina. Numerički modeli i prognoza vremena svakodnevno napreduje i cilj je da tačnost bude što veća, a period prognoziranja duži. Najpouzadnije prognoze su za 5 do 7 dana i tada je većina modela usaglašena.
- Nakon tog perioda, rezultati modela često se razilaze, samim tim i prognoza vremena, pa otuda i česte informacije kada je vreme u pitanju za neki duži period, nešto ređe za kraći period. Prognoze nakon 15 ili mesec dana nisu nagađanje, nego takođe postoje numerički modeli ili neke druge metode pomoću kojih se određuje prognoza vremena za duži period.
potom, kada centar ciklon prođe, da ciklon u svom zadnjem delu povuče znatno hladniju vazdušnu masu sa severa i severozapada.
11. Da li su sve prognoze koje su preko 7 dana, da ne kažemo neozbiljne, ali preterane? Pretpostavljamo da ne volite kada vas u aprilu neko pita kakvo će biti leto? Postoje statistike, postoje ciklusi, ali za period od dva meseca se nikako ne može prognozirati šta će i kako biti.
- Prognoza vremena deli se na kratkoročne, srednjoročne i dugoročne, ali postoje i sezonske i višesezonske prognoze. Kao što sam već rekao, tačnost prognoza opada nakon 5-7 dana i to iz već napomenutih slučajeva.
- Postoji više načina sezonskoh prognoza, a neki od njih su numerečki modeli, metod analogije (sličnosti), statistika i mnoge druge metode... Ono što je nemoguće to je da se za jednu lokaciju kaže očekivana vremenska situacija za mesec ili više dana, ali se sa povećanim procentom može reći kakva se situaicja očekuje na nekom širem području ili regionu.
12. Da li u većini slučajeva nevreme koje nam dolazi, recimo, ako gledamo iz Beograda, dolazi sa (severo)zapada? Evo, ovi sa Novog Beograda, onako laički, uvek se okrenemo u pravcu Surčina i ako vidimo da se tamo "namrči", znamo da nema greške, stiže vrlo brzo do nas.
- Ne mora da znači, ali je to čest slučaj ne samo u Beogradu, nego i u ostalim predelima da oblačnost sa padavinama ili olujama dolazi sa severozapada, zapada ili jugozapada. Isto tako ove pojave mogu doći i sa istoka i severa i sa jugoistoka i sa juga, što je nešto ređi slučaj. Iz kog pravca će doći, zavisi i od vetrova i visinskih struja kojima su oblaci i drugi sistemi nošeni.
13. Dok neki naučnici zagovaraju teorije nepovratnog globalnog zagrevanja, opet, ima i onih koji kažu da se krećemo ka novom ledenom dobu. Čega ste vi pristalica više? Da li ćemo zaista imati paklene vrućine, povećane prosečne godišnje temeprature ili su ovo sve samo privremene stvari...
- Zemlja je oduvek prolazila kroz kilmatske promene, toplija i hladnija doba, ledena doba, a tako će biti u budućnosti. Dakle, klima ne može da se promeni tokom jedne ili nekoliko decenija, već je potreban mnogo, mnogo duži period, koji se može meriti stotinama i hiljadama godina. Vrelih leta, hladnijih zima, obilnih padavina, jakih suša, oluja, uragana, tornada i drugih nepogoda bilo je i u prošlosti, a biće ih i u budućnosti.
- Danas živimo u dobu veoma razvijene tehnologije, tako da se skoro sve pojave odmah uslikaju ili snime, pa otuda čestih komenatara ovo nije nikada zabeleženo. Pančevo je tokom prošlogodišnjeg juna bilo pogođeno tornadom, ali je i krajem 19. veka jedan tornado podigao kompoziciju voza u Slavoniji i odbacio vagone desetine metara dalje, što samo govori da su takve pojave događale i u prošlosti. Ipak, poslednjih godina i decenija primetan je sve učestaliji broj nekih ekstremnijih situacija, npr. da nam nakon veoma hladne zime i veoma kratkog proleća dođe vrelo leto ili da nakon velikih suša nastanu razorne poplave.
- Da bi se odredila klima nekog mesta, potreban je niz praćenja od 30 do 50 godina, tako da se ne može govoriti o tome da je klima nakon dva, tri vrela leta tropska ili da je nastupilo ledeno doba nakon nekoliko zima sa dosta nižim temperatuarama od proseka. Inače, ako ne računamo jedan deo srednjeg veka, kada je Evropu pogodilo malo ledeno doba, Zemlja je iz poslednjeg ledenog doba izašla pre 10 000 godina i svakako da će jednog dana ponovo nastupiti ledeno doba, iako sada prolazimo kroz topliji period, koji će nas jednog dana odvesti ka hlađenju ili ledenom dobu.
(M.Č./Telegraf.rs)