Njima tropski talas ne može ništa: Na 40+ Piroćanci pripremaju ogrev za zimu, a za to imaju baš jak razlog! (FOTO)

Piroćanci, tradicionalno štedljivi domaćini sa krajnjeg jugoistoka Srbije, već misle na predstojeću zimu

Tople letnje dane mnogi vredni domaćini u pirotskom kraju tradicionalno koriste i za to da pripreme ogrev, jer na taj način uspevaju da uštede koliko god je više moguće pišu Novosti.

Pelet je novo blago Srbije: Proizvođači ne stižu da naprave dovoljno za isporuku, pa rade u tri smene!

Preporučujemo

- Cena ogreva je trenutno na nivou prošlogodišnje, oko 3.500 dinara po kubiku bukovine. Hrastovina je nešto skuplja, a svako drvo se najbolje seče, "cepa" i suši na temperaturama iznad 35 stepeni. Ukoliko se složi sirovo, postoji opasnost da se ubuđa, pa tokom zime jednostavno neće da gori. U najboljem slučaju, sagoreva veoma loše i ostaje više pepela. Veću količinu čađi da i ne pominjem...

- Meni je za kuću od gotovo 200 kvadrata potrebno najmanje 15 metara, koje bih znatno skuplje platio u avgustu, septembru ili, ne daj bože, u oktobru, kada će sve biti najmanje za trećinu skuplje - kaže Dragan Panić.

Ovaj domaćin podseća i na minulu zimu koju su obeležile izuzetno niske temperature tokom gotovo 40 dana, pa su mnogi ostali bez zaliha ogreva i, narodski rečeno, bili primorani i pragove da lože.

- U selu iz kojeg potičem s pravom kažu da je zimi bolje bili bez hleba nego bez drva. Jer, glad će se utoliti na ovaj ili onaj način, ali kad stegne ciča, ne pomaže ništa osim dobrog grejanja. Zato ja svake sezone kupim bar dva do tri metra više, kako bih spokojno dočekao 1. maj - zaključuje Panić.

Piroćanci koji nisu u sistemu daljinskog grejanja ili ne žele da troše struju, ogrevnim drvetom se uglavnom snabdevaju kod privatnika, kojih je iz godine u godinu sve više.

Mnogi industrijski radnici koji su ostali bez posla se bave upravo ovim poslom i od toga izdržavaju porodice.

I, za razliku od pre nekoliko decenija kada je ovo bio jedan od najtežih poslova, savremene drvoseče u šume idu vojnim kamionima kupljenim na nekom otpadu, pa vitlom izvlače debla čak i iz najvećih dubodolina.

Šume uglavnom kupuju od staraca po opustelim selima, koji odavno nisu u stanju da zalaze u goru, a još manje da "beru" ogrevno drvo.

(Telegraf.rs/Večernje novosti)