Ljudi koji žele da žive od poljoprivrede imaju jedan problem: Traži se hektar više za najam, a ovo su cene u Šumadiji i Pomoravlju

Oni koji imaju da ulože u zemlju, mogu i da računaju da će imati koristi od nje

U Šumadiji i Pomoravlju sve se češće iznajmljuje zemlja jer da bi opstali, poljoprivrednici moraju da imaju veće površine. Cena zakupa u ovom delu Srbije je mizerna, s obzirom da godišnji zakup jednog hektara iznosi između 50 i 100 evra.

Tatjana i Bojan su ostavili sve poslove u Holandiji i došli u okolinu Sombora da gaje ovce: Ovo je njihova priča

Preporučujemo

Važno upozorenje za sve koji voze traktor: Dragan je platio paprenu kaznu jer je napravio ovu grešku

Zemlju rentiraju poljoprivrednici koji imaju gazdinstva i koji se već bave proizvodnjom žitarica, voća i povrća. Zemlju u zakup daju i staračka domaćinstva, samo da ne stoji dokona.

A jedan od razloga iznajmljivanja zemlje su relativno mala nasleđena imanja koja su karakteristična za Šumadiju i Pomoravlje.

Veličina nasleđene zemlje ne prelazi 5 hektara. Velika domaćinstva u Šumadiji su nekada imala 15 hektara, međutim, kako se zemlja delila među naslednicima, svakom je ostajalo zemlje tek da može da preživi.

Momčilo Todorović, iz Starog sela kod Jagodine ima 15 hektara svoje zemlje i zakupljuje još 15. Na iznajmljenoj zemlji seje kukuruz, pšenicu i ovas, jer ima blizu 30 grla krupne stoke. Na svojoj je zasadio višnje od kojih ove godine ubira dobar profit.

- Iako sam nasledio relativno veliki posed, morao sam još da zakupim da bih opstao. Na onoj zemlji koja je pogodnija sadim određenu kulturu koja ima dobru cenu, a na ostaloj ono što mi treba za funkcionisanje gazdinstva. Da iznajmite hektar zemlje ovde u Pomoravlju ne treba vam više od 50 evra - kaže Todorović.

I njegov komšija Siniša Aleksić pored svoje, iznajmljuje još osam hektara zemlje. Kako kaže  poznato je da poljoprivrednik odavno ne sme da se "osloni na jednu granu", već mora da kombinuju stočarstvo, ratarstvo i voćarstvo.

- Nude ovde u našem kraju ko hoće da radi zemlju, samo da ne stoji dokona. Kad pogledate, to su sitne pare. Ko ima da uloži, on je uzima i radi. Uglavnom uzimaju domaćinstva gde su potomci ostali na selu i opredelili se da se bave poljoprivredom - kaže Aleksić.

Njegova dva skina ostala su na selu i da ne bi sedeli skrštenih ruku iznajmili su zemlju kako bi na nekim parcelama sejali žitarice a na nekima sadili višnje.

Podrazumeva se da je cena zakupa u ovom delu Srbije najmanja stavka u poljoprivredi. Oni kojim imaju da ulože u nju, mogu i da računaju da će imati koristi od nje. Sa tim se slaže i Slađan Rakić, koji ima svoju parcelu u selu Resnik kod Kragujevca. On kaže da i oni kojim nemaju nasleđenu očevinu ili dedovinu mogu da se upuste u poljoprivrednu proizvodnju.

Posao u Nemačkoj koji je plaćen 150 evra DNEVNO, a neće ga niko. Možda vi hoćete da ga radite?

- U Resniku polovinu parcela niko ne obrađuje. Zemlja se nudi maltene džabe, samo da na njoj ne raste korov i vrzina. Selo je skoro opustelo, nekad je bilo i po 30 đaka, a sada ih nema - kaže Rakić.

Sličnu ponudu dobio je i Vladimir Đorđević iz Pajazitova, gde je počeo da se bavi kozarstvom. Komšije - naslednici koji žive u gradu i iz staračkih domaćinstava bukvalno su ga molili da napasa koze na njiovim imanjima, kako ne bi bila u korovu.

(Telegraf.rs/Agroklub.rs)