Zoran Milivojević za Telegraf, posle brutalnih napada na njega: Ne branim ubicu, zašto imate otpor da pročitate istinu?

Sve je počelo njegovom analizom dvostrukog ubistva u Rakovici, a pretvorilo se u online raspravu o kompetenciji ovog psihoterapeuta, navodnom pravdanju nasilnika i šikaniranju žrtve.

Od momenta kada je u dnevnom listu Politika psihoterapeut Zoran Milivojević izneo svoj stav u kolumni naslovljenoj sa "Medejina osveta", u kojoj analizira pojam mržnje kroz primer dvostrukog ubistva žene i deteta ispred Centra za socijalni rad Rakovica, na društvenim mrežama, ali i drugim medijima, traje pravi mali rat na temu njegovog viđenja nasilja u porodici, ali i ličnih kompetencija.

Saslušan monstrum iz Rakovice koji je ubio ženu i dete: Od njegove reakcije zanemeli su svi!

Preporučujemo

Nekoliko hiljada ljudi imalo je potrebu da odreaguje na objavljenu kolumnu, a više stotina korisnika društvenih mreža učestvovalo je u negativnom komentarisanju njegovih stavova, kako kod onih koji su pokušali da stanu u njegovu odbranu, tako i na stranicama onih koji smatraju da je omašio poentu (Biljana Srbljanović). Za portal Telegraf.rs detaljno je objasnio sve o slučaju ubistava u Srbiji, a poslao je i jaku poruku svima koji su istrgli njegoviu rečenicu iz konteksta.

LJUDI IMAJU OTPOR PREMA ČITANJU TEŠKIH TEMA

Neverovatni komentari na vest o ubijanju žene i deteta koji stižu ceo dan (FOTO)

- Tekst je bio o mržnji, dakle o pojavi, a samo u dve rečenice sam se referirao na nedavno dvostruko ubistvo. To je nedeljna kolumna za Politiku u kojoj sam bio ograničen brojem karaktera.

- Mislim da je većina dobro shvatila tekst, ali ima i velikog broja onih koji su mi pripisali da okrivljujem majku, da opravdavam zločinca, monstruma, da je to što radim monstruozno, da treba da me je sramota, da su me nekada poštovali, ali da su sada razočarani, da sam degenerik, fašista itd.

Da li je krajnje vreme za smrtnu kaznu?

- I ti koji su bili iziritirani, ne samim tekstom, već svojim “čitanjem” teksta, su komentarisali.

- Svako ko je pažljivo pročitao tekst mogao je da vidi da je on krajnje dobronameran, da opisuje činjenice, daje analizu i ukazuje šta treba promeniti.

- Ali mnogi nisu ni čitali tekst, jer ljudi imaju otpor prema čitanju tako teških tema, već su komentarisali na osnovu tuđih komentara. To se onda nekontrolisano raširilo po socijalnim mrežama u stilu: borba protiv nasilja je borba protiv Zorana Milivojevića. Živimo u vreme “post-istine” kada ljudima uopšte nije važno šta zaista piše, već samo to kako su doživeli tekst. Ljudi su na osnovu prvih informacija i spinova stvorili neku sliku, i onda ih iritira sve što se u nju ne uklapa - objašnjava na početku razgovora Milivojević za Telegraf.rs.

Dalje, on pruža dodatno pojašnjenje teza koje je izneo u "Medejinom komleksu" koji se koristi da bi označio slepu mržnju, užasnu mržnju, koja do te mere pomuti razum roditelja.

- Naime, u antičkom mitu o Medeji, ona se sveti svom bivšem mužu Jasonu koji je ostavlja zbog druge žene, tako što ubija dvoje zajedničke dece. Fokus je dakle, na mržnji, jer ni ljutnja, ni bes, ni prezir nisu ona osećanja zbog kojih se nekome oduzima život - mržnja je ono osećanje koje pokreće na ubistvo. To je tekst o mržnji, tačnije obostranoj mržnji, omrazi, koja često karakteriše savremene razvode. Ubijanje sopstvenog deteta je mnogima potpuno nepojmljiv postupak, naročito kada je to način osvete drugom roditelju. Povod za tekst je bilo brutalno ubistvo, u kome su nastradali dete i bivša žena. To se desilo i to ne možemo da promenimo. Ali iz takvih strašnih događaja možemo nešto naučiti, kao društvo, kao zajednica, da se tako nešto ne ponovi.

- U glavi onoga ko čini ubistvo, ono je opravdano, jer ubija osobu koja je, po njemu, toliko zla da ne zaslužuje da živi, da treba da pati, da umre u patnji. Upravo je takva, najsnažnija mržnja ono što sam video u postupku pomahnitalog Marka Nikolića koji brutalno baca na beton prethodno zadavljenog zajedničkog sina Mihaila, da bi nakon toga sa desetinom uboda nožem ubio Maju Đorđević. I sada se možemo zapitati odakle takva mržnja, toliko užasnog stepena, između dvoje ljudi koji su se voleli, živeli zajedno i odlučili da imaju zajedničko dete.

- Rečenica koja je poslužila mnogima da me simbolično i profesionalno linčuju na socijalnim mrežama i u nekim novinama jeste ta u kojoj sam napisao da se sve to MOŽDA ne bi desilo da je pokojna Maja poštovala sudske odluke prema kojima je Milan imao pravo da viđa dete.

- Koliko sam informisan, ona je zbog toga čak pet puta kažnjena sa ukupno skoro 5.000 evra. To ukazuje koliko su njihovi odnosi bili poremećeni, puni mržnje i koliko je taj razvod bio komplikovan.

- Sudovi postoje da presude u sporovima u kojima ljudi ne mogu da se dogovore. Ali to ima smisla samo ako se sudske odluke poštuju. Ako nije zadovoljan presudom, ide na višu sudsku instancu. Ako neko ne poštuje sudsku odluku, on uzima pravdu u svoje ruke. A to onda provocira drugu stranu da i ona takođe uzme “pravdu” u svoje ruke.

- A onda se vraćamo u kameno doba.

- Stavite se u ulogu nekoga kome je sud dozvolio da viđa dete, ali ga ne viđa godinu dana jer druga strana ignoriše sudsku odluku i plaća kazne, ali ne daje dete na viđanje. To jeste razlog za snažno neprijateljstvo i mržnju. Ako je taj odranije bio sklon agresivnosti, to samo “doliva ulje na vatru”. Ovaj par je ušao u međusobnu spiralu mržnje, koja se završila tako tragično kako se završila.

Ono što su meni zamerili jeste odbijanje da satanizujem “monstruma”.

- Često radim sa parovima i imam sposobnost da priču sagledam sa obe strane, pa i sa strane onih koji učine neko veliko nedelo. Razumeti unutrašnju, subjektivnu logiku onoga ko je izvršio neko nedelo, nikako ne znači odobravati to nedelo ili opravdavati izvršioca, već otkriti kako ovi ljudi razmišljaju, kako bismo mogli u nekom budućem slučaju da utičemo na neku drugu osobu da odustane od takvog razmišljanja.

- Ako iz ovih tragedija nešto naučimo kao zajednica, kao inteligentna zajednica koja uči, možda ćemo moći da sprečimo nešto slično u našoj mikrosredini. Tome sam posvećen jer već sedam godina svake subote pišem, inače potpuno besplatno, kolumne za Politiku, kako bih povećao stepen emocionalne pismenosti onih koji ih čitaju.

- Poslednjih godina je veliki broj žena nastradao od bivših muževa ili partnera i dobro je što su se i država i društvo pokrenuli u tom pravcu i povukli čitav niz veoma dobrih koraka. Nadam se da će novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici uticati da se smanji broj tragedija. Ali istovremeno upozoravam da nikakvi zakoni, nikakve kazne ne mogu zaštiti nekoga od fanatične mržnje druge strane - pojašnjava on.

ZNATE ONU "ODROBIJAĆU TE"...

- Mnoga od ubistava bivših i sadašnjih supruga su praćena samoubistvom počinioca. Koji zakon, koja sankcija to može da spreči? Ili, znate onu zlokobnu pretnju: Odrobijaću te! – koja ukazuje da je taj spreman da počini zlo i da ga odrobija. I zato se vraćamo na mržnju kao motiv i uzrok ovih događaja. Smatram da je upravo smanjenje ili bar neizazivanje još veće mržnje ono što ljudi mogu da urade da bi pomogli samima sebi i smanjili rizike u teškim razvodima.

- Ljudi treba da nauče da se civilizovano razvode, da iako se možda mrze, ne ugrožavaju prava one druge strane, jer to samo podstiče uzvratnu mržnju. Ako hoćemo da smanjimo broj ovakvih ubistava, treba upravo da sprečavamo njihovu međusobnu mržnju. Ako je druga strana emocionalno nestabilna, poremećena ličnost, tada treba biti posebno mudar i pažljiv. To ne znači da joj treba u svemu udovoljavati, ali je ne treba ugrožavati u njenim pravima. I zato se odluke suda moraju poštovati, a ako neko nije zadovoljan presudom, uvek postoji viša instanca.

- Da bi sistem povratio verodostojnost i autoritet u ovim stvarima, mora da ima integritet. Ne sme biti apriori na strani majke, ni na strani oca, mora biti neutralan ili tačnije na strani svih, mora da traži ono rešenje koje je najmanje loše za sve, pogotovo za decu - dodaje.

- Izjavama političara, promenama zakona, medijskom podrškom borbi protiv nasilja, stvara se opasna iluzija da će sistem moći da zaštiti svaku ženu. Sistem može da se popravi, crna statistika može da se smanji, ali i najuređenijim državama se dešavaju ovakvi zločini.

- Uzmimo za primer onaj drugi nedavni slučaj, kada je Milan Lovrić ubio udarcima kamena u glavu Olgu Lovrić i to pred troje dece i posle počinio samoubistvo.

- Milan je pre toga bio 2 godine u zatvoru zbog porodičnog nasilja. Olgu su pre godinu ipo kao žrtvu nasilja posetili lično ministar i direktor policije, pa ni to nije sprečilo tragediju.

- I Marka Nikolića je čekalo suđenje i verovatno kazna za porodično nasilje, pa ni to nije delovalo preventivno, već je možda bilo okidač.

- Oba roditelja imaju pravo na dete i dete ima pravo na oba roditelja. Nikako ne odobravam da jedan roditelj prkosi odluci suda o viđanju (ne mislim samo na ovaj slučaj) i da drugog roditelja “kažnjava” sprečavajući viđanje sa detetom.

- U teoriji se takav roditelj naziva otuđujući roditelj jer on već u srednjem vremenskom periodu po pravilu postiže da se dete emotivno otuđi od onog drugog roditelja. U tome je njegova osveta. Ali osveta jedne strane, može da rodi uzvratnu osvetu druge strane, i eto nas opet u opasnoj spirali mržnje.

- Čitajući komentare na socijalnim mrežama na moju rečenicu koja je istrgnuta iz konteksta, video sam da velika većina odobrava postupak pokojne Maje Đorđević da ne dozvoli viđanje sa takvim ocem, kakav se on ispostavio na kraju. Ljudi veruju da je ona “predosetila” šta se može desiti detetu, i da zato nije davala dete, da bi ga zaštitila od takvog oca.

- O tome možemo razmišljati: možda je to tako, ali možda je i drukčije. Meni je logičnije upravo obrnuto da je takvim postupkom doprinela daljem kvarenju odnosa i zaoštravanju spirale mržnje.

- To nikako ne znači da je ona kriva za to što je ubijena, kako su neki pogrešno shvatili. Za počinjeno dvostruko ubistvo odgovoran i kriv je isključivo Marko. Čak i ako se mrze, ljudi su dužni da to izražavaju na socijalno prihvatljive načine - navodi on.

NAPADAJU KAO RULJA TAMO GDE SAM NAJJAČI. OVDE SE HRABROST KAŽNJAVA

Što se njegovog profesionalnog integriteta tiče, Milivojević kaže da je zasnovan na stručnosti.

- Kada napadaju moju stručnost, napadaju me tamo gde sam najjači. Ne pišem ono što ljudi žele da čuju, već ono što mislim da je stručno, tačno i korisno. A kako često dajem izjave za medije, kako neke moje teze ljudima provokativne, kako je Odeljenje za psihologiju Filozofskog fakulteta vodilo organizovanu harangu protiv mene, kako me na svojim predavanjima profesori ismevaju pred studentima, postoji jedna velika grupa koju konstantno iritiram i koja jedva čeka da me u nečemu “uhvati”.

- Na socijalnim mrežama je puno ljudi koji o sebi misle visoko i koji su spremni da vas, ako se ne slažu sa nekim vašim mišljenjem, napadnu kao osobu i najružnije diskvalifikuju. Njihova logika je da ako napišu da ja ne vredim, da su dokazali da oni vrede. Ako neko napiše da sam ja fašista, to zapravo govori o njegovom fašizmu, a ne o meni. Mene svakih nekoliko godina pokušavaju da profesionalno linčuju zbog nekih mojih stavova, koje inače uvek dobro stručno argumentujem.

- U nedostatku suprotnih argumenata, idu na diskvalifikaciju ličnosti. Napadati nekoga kao ličnost, i to kao rulja, jeste jedan oblik nasilja, sajber nasilja, a to čine upravo oni koji se navodno bore protiv nasilja. Polarizacija je užasna, jer mnogo ljudi misli: ako ne misliš kao ja, onda si fašista. A na socijalim mrežama je često sociodinamika stada koju je lako usmeriti u ovom ili onom negativnom pravcu.

Ali šta ćete, to je izgleda sudbina intelektualca u Srbiji koji misli svojom glavom. Ovde se hrabrost kažnjava, zato mnogi i ćute da ne bi prošli kao ja - zaključio je naš sagovornik.

(S. Ilić/s.ilic@telegraf.rs)