Ana iz Beograda je brala maline u selu 1. srpskog vampira: Postili smo zbog straha od mrtvih, po mraku nismo izlazili (FOTO)

Ljudi u ovom selu ne izlaze napolje kad padne mrak, svoje mrtve sahranjuju u dvorištu, a najviše se plaše jednog mosta i vodenice

Da li je u pitanju sujeverje, urbana legenda, neznanje ili opravdan strah, ali kada je Ana (26) zamolila taksistu da je vozi u selo Godečevo, iste sekunde je zakukao i rekao joj da ne treba da ide tamo. Sela je zato u autobus, ali reakcija je bila ista. A onda je na ulazu u mestašce videla tablu na kojoj je pisalo: "Prvi srpski vampir, 3 km". Nasmejala se i odmahnula glavom jer - ko još veruje u vampire?

Spavala sam u krevetu najpoznatijeg srpskog VAMPIRA i gledala najstrašniji HOROR film (VIDEO)

Preporučujemo

U Godečevu je provela 20 dana. Zaputila se iz Beograda do ovog manje poznatog mesta u blizini Kosjerića sa jasnim planom: da bere maline i zaradi.

Život joj je, ipak, doneo i neke neplanirane doživljaje.

Shvatila je još tada, dok je slušala žene u autobusu kako kukaju zbog njene odluke o odlasku u selo, da legenda o Savi Savanoviću, prvom srpskom vampiru, ne živi samo u priči Milovana Glišića.

- Dok sam prilazila kući domaćina kod kog sam bila smeštena, primetila sam da u svakom dvorištu ima po nekoliko grobova. Očigledno je da oni svoje mrtve, iz nekog razloga, sahranjuju svako u svom dvorištu. I ne samo to. Desilo mi se kasnije da u malinjaku naletim na grob, iako selo ima groblje - priča nam Ana.

- Druga stvar koja mi je bila čudna je da u selu nema nijedne prodavnice, a kad mrak padne, u celom mestu nema svetla. Jedino osvetljenje dolazi od meseca koji sam gledala iz sobe. Jer u Godečevu niko ne izlazi iz kuće kad padne mrak. Naravno, zbog vampira - dodaje.

Ana je diplomirani antropolog i situacija u kojoj se našla bila joj je zanimljiva sve dok nisu počele priče.

Vrlo brzo sprijateljila se sa Verom (80), bakom koja je rođena u subotu. Veruje se da oni koji su rođeni šestog dana u nedelji mogu da previđaju, odnosno, vide ono što druge ne vide.

- Prema njenoj priči, kada je bila mlada, jednu noć nije poslušala roditelje i bila je napolju kad je pao mrak. Videla je tada da njihovo seosko groblje gori, ali i vodu koja se odjednom pojavljuje i gasi požar. Više nikada nije izašla napolje noću - priseća se Ana priče.

Baka Vera joj je pričala i o drugarici iz sela koja je baš tih godina jedne noći odlučila da pobegne sa dečkom, ali da je navodno Sava Savanović čuo za to i hteo da je odvede u grob.

- Zato je devojka čekala sakrivena do jutra. A kad je svanulo, otrčala je preko pšenice do svog voljenog. Tada sam naučila i da vampiri ne smeju u pšenicu. Ko zna kad to znanje može da mi spase glavu - priča kroz smeh Ana.

I to nije sve.

- Upoznala sam i jednog seoskog šmekera i molila ga da mi pokaže vodenicu Save Savanovića koja se nalazi u selu. Insistirala sam da mi je pokaže noću kako bih ga ubedila da vampiri ne postoje. Odgovorio je: "Ni da se 100 golih žena skine, ne bih otišao dole".

Zato je sutradan ujutro otišla tamo sama i naišla na napola srušenu vodenicu, u kojoj je navodno Sava Savanović pretvarao ljude u vampire. Saznala je tad da je tačno prekoputa vodenice sniman čuveni srpski horor film "Leptirica".

Pored vodenice se nalazi most za koji se takođe vezuju neke neobjašnjive priče. Baš na tom mestu, jedne noći 2005. godine umro je policajac. Zvanični nalazi kažu od infarkta. Meštani, ipak, tvrde da ga je napao Sava Savanović lično.

Zbog straha od vampira, ljudi u selu poste na svako crveno slovo u crkvenom kalendaru.

- Od 20 dana koliko sam bila tamo, mislim da smo postili 15. A kad nismo postili, čini mi se da nigde bolju gibanicu nisam jela, ni pila bolju rakiju. Jede se domaćinski kako bi ljudi imali snage za borbu sa vampirima - kaže Ana.

Kada je pitam da li je za tih 20 dana nekako pokušala da ospori višedecenijsko verovanje meštana u vampire, Ana kaže da jeste, ali da je stala sa tim kad su joj ispričali sledeću priču:

- Dve žene, koje kao ni ja nisu verovale u vampire, kladile su se koja će prva zabosti krst noću u jedan grob u selu. Kada je jedna od njih to uspela da uradi, krenula je napred, ali joj se učinilo da joj se duga suknja zakačila za nešto. Pogledala je malo bolje i videla da je mrtvac iz groba drži za suknju i vuče ka sebi. Srce joj je prepuklo od straha i umrla je - priča mi Beograđanka.

Verovali mi ili ne u sve to, sa nekim stvarima se ne treba igrati, dodaje.

- I zato vam savetujem da slušate meštane kad odete u neko nepoznato mesto, koliko god vam njihove priče zvučale sumanuto. Neke stvari je bolje ostaviti onakvima kakve jesu - zaključuje Ana.

Morala je da čeka petak da bi otišla iz Godečeva, jer samo tim (pijačnim) danom saobraća autobus. I ne veruje da će se tamo ikad vratiti.

(J. S/Telegraf.rs)