Danas je Vrbica, praznik radosti: Ne zaboravite da deci poklonite dve sitnice
Na današnji dan valja se da se deci kupe zvončići u crkvi, koje će oni nositi oko vrata, i da treba da im se u ruke stavi vrbova grančica
Lazareva subota ili Vrbica praznik je koji se slavi poslednje subote pred Vaskrs. Dan nakon ovog praznika, u nedelju su Cveti, a posle toga počinje Velika nedelja.
Preporučujemo
Cureo plin u zgradi, vatrogasci sprečili tragediju u Beogradu i završili na VMA
Atina je grad u kom danas živi trećina Grčke, a pre samo 200 godina je bila pravo pravcato selo
Lazareva subota ili Subota pravednog Lazara, u srpskom narodu još poznata i kao Vrbica, obeležava se još od 4. veka. Posvećena je vaskrsenju Lazara iz Vitinije koga je, prema predanju, Isus Hrist vaskrsao iz mrtvih.
Na današnji dan valja se da se deci kupe zvončići u crkvi, koje će oni nositi oko vrata, i da treba da im se u ruke stavi vrbova grančica.
Priča kaže da se posle Lazarevog vaskrsavanja, Isus svečano uputio u Jerusalim, a svet se okupio i svečano ga dočekao sa palminim granama u ruci. Odatle potiče simbolika vrbovih grančica koje se blagosiljaju u crkvi i dele vernicima, pa i samog naziva praznika – Vrbice. Današnje vrbove grane zamena su za pomenute palmine.
Takođe, prema verovanju starih Slovena, vrba simbolizuje napredak, podmlađivanje, odagnava bolest i druga zla. Odatle je vremenom praznik dobio i drugo ime - Vrbica.
Vrbica je, pre svega, praznik dečije radosti.
Do Drugog svetskog rata, ovaj dan proslavljao se i kao školska svečanost.
Prema Jevanđelju, ulazeći u Jerusalim, Isus je rekao: "Pustite decu meni, jer takvih je Carstvo nebesko".
Tako se na dan Lazareve subote obeležava i Vrbica, a reč je o istom prazniku.
S obzirom da je ovaj praznik u vreme uskršnjeg posta, odrasli treba da su uzdržaniji – veruje se da nije dobro na Lazarevu subotu igrati i pevati.
(Telegraf.rs)