Ceo život mislite da Srbi imaju zamenu za Noć veštica i da je to današnji datum: U VELIKOJ STE ZABLUDI!

- Poklade imaju svoje značenje. Poklade znače početak posta. Sama reč poklade znači da se pokladi, odnosno odlože mrsni tanjiri, viljuške, jelo i počne postiti - objašnjava profesor Dimitrije Kalezić

Noć veštica, koja se slavi u večernjim satima 31. oktobra, uoči Svih svetih, proslaviće se večeras i u našoj zemlji koja ovaj "praznik", koji je potekao od keltske svetkovine Šaman, upoređuje se pokladama.

SVETI NIKOLAJ VELIMIROVIĆ O NOĆI VEŠTICA: Jednu stvar večeras OBAVEZNO morate da uradite!

Preporučujemo

Šta pravoslavni pop misli o proslavi Noći veštica: To je satanizam, mi slavimo Svetog Luku, a ne veštice!

Na ovaj dan, kada ljudi slave gospodara smrti i veruje da mrtvi te noći napuštaju grobove i obilaze svoje domove,  obično se prave kostimirane zabave, prave lampe od tikve, gledaju horor filmovi, čitaju strašne priče... U slavljenju prednjače Amerikanci u čiju zemlju su ih 1920. godine i doneli evropski migranti, zatim Novozelanđani, Irci, Kanađani, Australijanci...

I Srbija, kada je u pitanju ovaj dan pokušava da održi korak sa svetom, ali sa jednim pogrešnim tumačenjem. Noć veštica je kod nas poznat i kao narodni praznik Poklade. Tradicionalno, u pojedinim krajevima se te večeri, slično kao u popularnoj seriji "Jagodići" spaljuje se lutka od slame koja može imati različita simbolična značenja.

Ali, pogrešno je Noć veštica izjednačavati sa pokladama.

Profesor Bogoslovskog fakulteta u penziji Dimitrije Kalezić pre svega objašnjava za Telegraf da slavljenje Noći veštica nije u skladu sa pravoslavnim običajima, a zatim ističe i da one nemaju nikakve veze sa pokladama.

- Noć veštica nije nikakav razlog za slavlje. Svaki dan ima svoju naznaku i to se slavi, kao danas Sveti Luka. Slavljenje noći veštica je bolesno. Šta se radilo ranije kada toga nije bilo? - pita prof. Kalezić i dodaje da upoređivanje noći veštica sa pokladama nema veze sa vezom:

- Poklade imaju svoje značenje. Poklade znače početak posta. Sama reč poklade znači da se pokladi, odnosno odlože mrsni tanjiri, viljuške, jelo i počne postiti.

Poslednja nedelja pred post se zove bela nedelja, a poslednji dan ove nedelje su bele ili sirene poklade. Na dan poklada se prašta i veseli, a u domaćinstvima se tradicionalno priprema bogata mrsna gozba. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.

Ova noć nije ista u svim krajevima Srbije. U Pčinji, na primer, se naprave velike gomile slame nasred sela, i zapale. Na Kosovu se po selima maskiraju i igraju igru koja se zove „mačka“. U Velikoj Plani se predveče pale vatre od šaše...

(Lj. R)