KAFIĆ U SREDIŠTU ZEMLJE: Evo koje se poznate ličnosti ne boje mraka i dubine borske "Jame"!

Dole, u borskoj "Jami" 400 metara pod zemljom, na kafu su svratili "Parni valjak", Zdravko Čolić, Branimir Brstina, Milorad Mandić Manda i mnogi drugi. Vlado Georgijev i Sergej Trifunović ostali "na zemlji“ jer pate od klaustrofobije

Od tog 30. januara 2012, kada je zvanično otvoren, do sada, "kafić“ u borskoj "Jami“ posetilo je oko pet hiljada ljudi. Da li je bilo više domaćih ili stranih posetilaca ne može precizno da se odredi, ali su svi oni uglas govorili da je boravak 400 metara pod zemljom, iako kratkotrajan, zanimljiva avantura i jedinstven osećaj.

O tome, u stvari, najbolje svedoči knjiga utisaka koja je puna reči hvale i to na raznim jezicima. Ko zna engleski, grčki, kineski ili nemački, na primer, može da pročita da je poseta "kafiću“ fascinantan i vrlo upečatljiv doživljaj. To je opšti zajednički utisak, iako je svaki posetilac doživeo "Jamu" na svoj način. Najuplašeniji su, po rečima vodiča, bili borski lekari, najveseliji bajkeri iz Nemačke, Austrije, Belgije i Holandije, a najradoznalije su bile učiteljice iz Smederevske Palanke.

Preporučujemo

Naravno, 400 metara ispod zemlje kafu su popili i Zdravko Čolić, Branimir Brstina, Milorad Mandić Manda, "Parni valjak", kao i brojni srpski političari. Najrabriji bio je Čola jer se on spustio i 200 metara dublje, da se druži sa rudarima na 17. jamskom horizontu. Sergej Trifunović, međutim, ni za živu glavu nije smeo u Jamu, ali je zato želeo da vidi kako izgleda nova topionica u Boru. Klaustrofobičan je bio i Vlado Georgijev, pa je zbog toga odlučio da znatiželju, ali i davnašnju želju, zadovolji na borskim površinskim kopovima vozeći najveći kamion na svetu – damper!

"Kojom brzinom se kreće lift“, "koliko traje vožnja lifotm“, "koliko je duboka jama“, "ima li žena u rudniku“, pitanja su koja, kako kažu vodiči, posetioci najčešće postavljaju. Ljubopitljivi su i studenti, deca rudara, ali i borski penzioneri koji nikada pre nisu imali priliku da siđu u Jamu (iako su mnogi, recimo, ceo radni vek proveli u RTB-u). Zato se svi redom slažu, čak i turističke agencije u Srbiji, da je ideja o "kafiću" u središtu zemlje odličan marketinški potez.

Da biste posetili "kafić“ na XI jamskom horizontu i popili sok, kafu ili neki drugi topli napitak 400 metara ispod zemlje, potrebno je da se najpre javite najbližoj turističkoj agenciji. Ona će vam uzeti osnovne podatke, dostaviće ih nadležnoj službi RBB-a, a onda će sa "Jame" stići informacija kada i u koje doba dana je silazak u „kafić“ moguć. Usklađivanje termina posete sa radnim obavezama je neminovnost jer je reč o aktivnom rudniku, pa proizvodnja uvek ima prednost.

U principu, u "kafić“ pod zemljom može se sići svakog radnog dana u prepodnevnim satima, a najprikladnije vreme je između 10 i 12 sati. Dole ne mogu mlađi od 16 godina jer tako kaže Zakon o rudarstvu, a svi koji odluče da siđu, pre toga potpisuju izjavu da to čine na sopstvenu odgovornost, što se zdravlja tiče, dok za bezbednost posetilaca garantuju nadležni u "Jami".

(Telegraf.rs/ D.V.)