Dan kada je propao "Rambuje", a Srbija dobila NATO bombe (VIDEO)

Prošlo je 15 godina od propalih pregovora Srba i Albanaca sa Kosova u zamku nadomak Pariza, a što je bilo okidač za bombardovanje Srbije od strane NATO-a

Navršilo se 15. godina od propalih pregovora u Rambujeu pokraj Pariza kada su se sastale tri delegacije srpska, albanska i delegati međunarodne zajednice da reše problem Kosova i Metohije, a posle čega je, nakon odbijanja "ultimatuma", Srbija dobila bombardovanje!

Preporučujemo

Sada već dalekog 21. februara 1999. godine, u poslednjem pokušaju da spreče poletanje NATO bombardera (pregovori počeli 6.02.1999.), tri delegacije stigle su u dvorac Rambuje. Srpsku delegaciju predvodio je profesor ustavnog prava Ratko Marković, a činili su je još i potpredsednik tadašnje Vlade Srbije Nikola Šainović, kao i profesori Fakulteta političkih nauka Vladan Kutlešić i Vladimir Štambuk.

Nakon bezuspešnih 17 dana pregovora, označio je kraj nastojanja da se kosovska kriza reši mirnim putem, a usledilo je bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije.

Vladimir Štambuk, u kratkom razgovoru za Telegraf, odbio je da komentariše neslavni "razvoj" odnosa Beograd-Priština, ali je ipak istakao da se srpska strana u Rambujeu zalagala za mirno rešenje sukoba.

- U Rambujeu se tražila okupacija, i to vojna, Srbije. Danas imamo situaciju da je došlo do jednostranog samovoljnog odcepljenja Kosova i Metohije. Što se tiče mojih kolega u Zvaničnoj delegaciji Vlade republike Srbije, mislim da su svi tada davali maksimalno da se nađe mirno rešenje u okviru tada mogućih dijapazona - rekao je Štambuk za Telegraf.rs.

U delegaciji Srbije bili su i tadašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, predsednik Veća građana Skupštine SRJ Milomir Minić, a u nezvaničnim razgovorima spominjala su se i imena tadašnjeg urednika lista "Politika" Dragana Hadži-Antića i visokog funkcionera SPO Milana Komnenića.

Delegacija Albanaca sa Kosova, čini se bila je na većem nivou od srpske a nju su činili Ibrahim Rugova, sadašnja predsednica i premijer Kosova Edita Tahiri i Hašim Tači, kao i Jakup Krasnići.

"Nadzorni organ" sačinjen od članova Međunarodne zajednice bio je takođe prisutan na ovim pregovorima, a njega su činili izaslanici SAD, Rusije i EU - Kristofer Hil, Boris Majorski i Volfgang Petrič.

EVO ŠTA JE NUĐENO SRBIJI 1999. GODINE

Prema odredbama mirovnog sporazuma, objavljenog i na veb sajtu Stejt departmenta, predložena je visoka autonomija Kosova sa institucijama u vezi sa SRJ, raspuštanje OVK u roku od tri meseca, smanjenje pripadnika srpske policije na 2.500 ljudi, vojske na 1.500, uspostavljanje nove policije koju bi činili Albanci, ali i revizija statusa Kosova nakon tri godine.

"Savezna Republika Jugoslavija ima nadležnost na Kosovu u sledećim oblastima, osim ako nije drugačije navedeno u drugim delovima ovog sporazuma: (a) teritorijalni integritet, (b) održavanje zajedničkog tržišta u okviru Savezne Republike Jugoslavije, koja vlast vrši na način da ne diskriminiše Kosovo, (c) monetarna politika, (d) ​​odbrana, (e) spoljnu politika, (f) carinske službe, (g) savezno oporezivanje, (h) savezni izbori, i (i) druge oblasti utvrđene ovim Sporazumom." (Prvo poglavlje, član 1, paragraf 3)"

"Savezna Republika Jugoslavija će biti odgovorna za prikupljanje svih carinskih dažbina na međunarodnim granicama Kosova." (Četvrto poglavlje, član 1, paragraf 4)

"Devedeset dana od potpisivanja sporazuna, organi Vojske Jugoslavije moraju sa Kosova u Srbiju povući 50% ljudstva i opreme, kao o vojnu opremu. U ovu opremu spadaju: glavni borbeni tenkovi, oklopna vozila i ostalo oružje kalibra većeg od 12,7, kao i teško naoružanje..." (Šesto poglavlje, član 1).

U svojoj knjizi "Put u Rambuje" profesor Fakulteta političkih nauka dr Predrag Simić navodi da su sporne odredbe pregovora bile vojno prisustvo NATO u SR Jugoslaviji i održavanje referendum na Kosovu.

"Poglavlje 7 odnosilo se na vojne aspekte. Nije bilo dostavljeno delegacijama sa ostalim delovima ponuđenog dokumenta, na početku pregovora. Pre razmatranja ovih pitanja, Kristofer Hil je otišao u Beograd i sa celokupnim planom, uključujući i anekse o bezbednosti, upoznao Slobodana Miloševića, a sutradan se sa njim upoznala i delegacija u Rambujeu", navodi Simić.

U prvom delu Poglavlja 7 istog dokumenta, "Implementacija II", piše:

"Poziva se Savet bezbednosti UN da usvoji rezoluciju po Glavi VI Povelje, podržavajući i prihvatajući aranžmane predviđene ovim poglavljem, uključujući uspostavljanje multinacionalnih vojnih snaga na Kosovu. Strane pozivaju NATO da uspostavi vojne snage i rukovodi njima kako bi pomogle da se obezbedi pridržavanje odredbi ovog poglavlja. One potvrđuju suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije".

- Angažovanje Ujedinjenih nacija i posebno učešće Rusije u vojnoj implementaciji možda bi ublažilo taj problem. Koliko je poznato, nijedna takva ponuda nije učinjena - dodaje Simić.

Ričard Holbruk sastao se posljedni put sa Miloševićem u martu 1999. i ponudio mu posljednju šansu da prihvati ugovor u Ramboujeu, po kojem bi Kosovo dobilo natrag svoju autonomiju, OVK se razoružala a mirovne snage i NATO se rasporedili na to područje. Milošević je odbio, što je dovelo do NATO-ovog bombardiranja SRJ, koje je trajalo 78 dana.

Kasnije je Volgang Petrič pred Haškim tribunalom izjavio da je predlog sporazuma iz Rambujea bio u interesu Jugoslavije. On kaže da je bilo predviđeno da se sporazum iz Rambujea "preispita i revidira" posle tri godine na osnovu "volje naroda", ali da je ta formulacija u odlučivanje uključila i srpsku i albansku stranu i nije neminovno predviđala referendum, budući da je međunarodna zajednica "naučila lekciju referenduma u BiH".

(D. Zlojutro)