KONAČNO REŠEN ZLOČIN STAR 15 GODINA: Vrh Državne bezbednosti ubio Ćuruviju (FOTO)

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da je Millorad Ulemek progovorio o ubistvu Ćuruvije što je bilo ključ za hapšenja osumnjičenih

Specijalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević izjavio je da je Millorad Ulemek progovorio o ubistvu Ćuruvije što je bilo ključ za hapšenja. On je dodao da su Radomir Marković, Miroslav Kurak, Milan Radonjić i Ratko Romić izvršioci ubistva Ćuruvije.

Preporučujemo

Radisavljević je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije potvrdio hapšenje bivših pripadnika DB Ratka Romića i Milana Radonjića, koji su osumnjičeni za učešće u ubistvu Slavka Ćuruvije.

- Do novih detalja koji su otkriveni došlo se uz pomoć svedoka koji je rešio da progovori. Radi se o Ulemek Miloradu. On je odlučio da progovori o ovom ubistvu. Želeo bih da napomenem da je to svedočenje bilo bezuslovno... Nikakvih benefita nije dobio, a govorio je veoma iscrpno o ovom slučaju. Svedočenje Milorada Ulemeka je bilo bezuslovno, govorio je veoma iscrpno - veoma iscrpno - rekao je Radisavljević.

Prema njegovim rečima, osumnjičeni za taj zločin su i šef DB-a Radomir Marković i pripadnik posebne službe obezbeđenja u u DB-u Miroslav Kurak. Tužilaštvo je će pokrenuti istragu protiv njih a kako je naveo tužilac uskoro će biit podignuta i optužnica.

Marković je u zatvoru u Požarevcu, a Kurak nije dostupan pravosudnim organima i za njim će biti raspisana međunarodna poternica.

Prvi potpedsednik Vlade srbije Aleksandar Vučić je izjavio da postoje još dva svedoka ubistva Slavka Ćuruvije pored Milorada Ulemeka Legije.

-Hteo bih da se izvinim građanima Srbije i porodici Slavka Ćuruvije što su morali 14 godina da čekaju da se oni za koje sumnjamo da su učestvovali u ubistvu Ćuruvije konačno privedu pravdi - rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima sa našom državom nema ni šale ni igre.

- Kada smo govorili da ćemo te ciljeve da ostvarimo neki su se smejali i odmahivali glavom. Želim da se zahvalim građanima Srbije koji su nam verovali - rekao je Vučić.

U narednom periodu očekujemo rasvetljavanje i ostalih zločina. Pakao za velike narkodilere tek počinje. Uhapšen je Aleksandar Obradović kod koga je nađen čist kokain u vrednosti od oko 400 hiljada evra.

On je rekao da očekuje da u narednim mesecima bude rešen i slučaj Darka Šarića.

- Srbija polako postaje normalna i uređena zemlja. To niko ne može da spreči. Nikoga se ne plašimo. Srbija ima normalnu i drugačiju budućnost -  rekao je Vučić.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić rekao je da je ovo veliki dan za slobodu novinarstva u Srbije jer bez kažnjavanja onih koji su napadali novinare nema te slobode.

Matić je rekao da će Komisija nastaviti svoj rad kako bi bili otkrivenje ubice Milana Pantića i Dade Vujasinović, kao i odgovorne za smrt radnika RTS, što je njen mandat.

Podsetimo, bivši operativac Državne bezbednosti (DB) Ratko Romić, kao i bivši načelnik beogradskog centra DB-a Milan Radonjić, optuženi za učešće u ubistvu Slavka Ćuruvije, uhapšeni su u Beogradu.

Vlasnik Dnevnog telegrafa i nedeljnika Evropljanin Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999, na Uskrs, u vreme agresija NATO na tadašnju SRJ.

Ubica je u njega ispalio 17 metaka, u pasažu ispred ulaza u zgradu U Svetogorskoj 35, u kojoj je Ćuruvija stanovao i u kojoj se nalazio deo poslovnih prostorija njegovog Dnevnog telegrafa.

Nekoliko dana ranije u Politici ekspres, dnevniku koji je tada izlazio, a nešto kasnije ugašen, Ćuruvija je optužen da je "izdajnik koji je priželjkivao bombe".

Nakon pada režima Slobodana Miloševića istraga je utvrdila da su Ćuruviju danonoćno pratili pripadnici Državne bezbednosti i da su iznenada, nekoliko minuta uoči ubistva, povučeni sa "zadatka".

Na osnovu zahteva Specijalnog tužilaštva istražni sudija saslušao je više od 100 predloženih svedoka.

Pored ostalih saslušano je i 27 "pratilaca", pripadnika DB, niz bivših funkcionera te službe, obavljeno je medicinsko-balističko veštačenje, a prikupljeni su i drugi materijalni dokazi.

Brat ubijenog Slavka Ćuruvije, Jovo, obratio se izvestiocu Evropskog parlamenta za Srbiju Jelku Kacinu, navodeći da je tortura režima Slobodana Miloševića protiv njegovog brata počela 1998. nakon usvajanja novog Zakona o informisanju, a da je pojačana posle govora Slavka Ćuruvije pred Helsinškom komisijom, u Kongresu SAD, 10. decembra 1998 godine.

BIOGRAFIJA SLAVKA ĆURUVIJE

Slavko Ćuruvija rođen je u Zagrebu, avgusta 1949. godine. Političke nauke diplomirao je u Beogradu.

Radio je u preduzeću Mašinogradnja u Beogradu, bio stalni honorarni saradnik lista Danas iz Zagreba, Centra za društvena istraživanja, a od 1984. radio je kao analitičar u Upravi za analize Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove.

Od 1986. do 1994. bio je komentator, urednik unutrašnje političke rubrike, a potom i glavni i odgovorni urednik Borbe.

U tom periodu, između ostalog, pratio je stanje na Kosovu i Metohiji, pa se tao našao u grupi novinara koja je izveštavala tokom skupa u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, kada je Slobodan Milošević održao njegov poznati, često citiran, govor u kojem je Srbima s Kosova i Metohije poručio da "niko ne sme da ih bije".

Ćuruvija je sarađivao u Komunistu, NIN-u, Vjesniku, Večernjem listu, Nedelji, Pobjedi, radio je dokumentarne emisije za TV Beograd, TV Politiku, priloge za TV Sarajevo.

Sa Momčilom Ðorgovićem 1994. godine osnovao je Nedeljni telegraf, a potom 1996. i Dnevni telegraf, prvi privatni dnevni list u Srbiji devedestih.

Magazin Evropljanin osnovao je 1998.godine. Dnevni telegraf zabranjen je oktobra 1998, a prostorije zapečaćene, potom je zaplenjena imovina firme DT-pres.

Zbog tekstova i ilustracija u Evropljaninu oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona dinara.

Nova kazna od 1,2 miliona dinara preduzeću DT, tada registrovanom u Crnoj Gori, usledila je novembra 1998, zbog kršenja Zakona o informisanju.

Zajedno sa dvojicom novinara njegovog lista, marta 1999. osuđen je na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti.

(D. Z.)