POVRATAK TRADICIJE: Prvi put od II svetskog obeležen Božić na Andrićevom vencu (FOTO)

Prvi put posle Drugog svetskog rata u zgradi Predsedništva Srbije obeleženi su božićni praznici po pravoslavnom običaju, a službu su održali sveštenici Saborne crkve

Prvi put posle Drugog svetskog rata u zgradi Generalnog sekretarijata, poznatog kao Predsedništvo Srbije, obeležen je Božić.

Preporučujemo

Na drugi dan Božića, kada se obeležava Sabor presvete Bogorodice, prvi put posle Drugog svetskog rata u zgradi Generalnog sekretarijata, na Andrićevom vencu, obeleženi su božićni praznici po pravoslavnom običaju.

Predsednik Srbije Tomisalv Nikolić sa suprugom Dragicom pozdravio se sa sveštenicima i saradnicima tradicionalnim pozdravom Hristos se rodi i upalio sveću i time najavio početak bogosluženja.

Službu su održali sveštenici Saborne crkve, njen starešina Petar Lukić i sveštenik Radomir Perčević, kao i protojerej Mile Milijančević iz Vaznesenske crkve pod čijom je teritorijalnom nadležnošcu i zgrada Predsedništva.

Sveštenik Milijančević je poželeo da "gospod blagoslovi ovaj najznačajniji srpski dom i da predsedniku Nikoliću da snage da u ovim burnim i delikatnim vremenima za srpski narod donosi mudre i hrabre odluke".

Tokom bogosluženja sveštenici su se pomolili za patrijarha Irineja, predsednika Nikolića, za sve koji rade u tom domu, kao i za sve hrišćane.

Svečanost je uveličalo i Prvo beogradsko pevačko društvo koje je predsednik Nikolić ranije odlikovao Zlatnom medaljom za doprinos kulturi.

Zdanje Predsedništva Srbije na Andrićevom vencu u Beogradu, poznato ranije kao Novi dvor, građeno je između 1911. i 1922. godine, kao reprezentativna palata u sklopu dvorskog kompleksa.

Kralj Milan je pre toga sagradio 1881-1882, zdanje poznato kao Stari dvor, u kojem je danas smeštena Skupština grada Beograda. Čitav taj kompleks, uključujući i današnji Pionirski park, izvorno Dvorski park, postao je rezidencijalno središte vladara Srbije.

Kamen temeljac za zgradu Novog dvora položen je septembara 1911. čemu je prisustvovao kralj Petar Prvi i mitropolit Dimitrije, ali su Balkanski ratovi i Prvi svetski rat, odložili završetak radova do 1921. godine.

Projektant Novog dvora je bio dvorski arhitekta Stojan Titelbah, a završni radovi su izvedeni pod nadzorom arhitekte Momira Korunovića. Zgrada je znatno stradala tokom Prvog svetskog rata.

Sve do ubistva Kralja Aleksandra Krađorđevića 1934. zvanična rezidencija vladara nalazila se na tom mestu, nezavisno od činjenice da su na Dedinju podignuti Kraljevski dvor kao i Beli dvor.

U reprezentativno zdanje Novog dvora počev od juna 1934. smešten je Muzej. Muzej kneza Pavla svečano je otvoren, u ovom zdanju, za javnost januara 1936. godine, kolekcijom koju je svojim sredstvima sakupio knez Pavle Karađorđević.

Zgrada je znatno oštećena i u Drugom svetskom ratu i adaptirana je u skladu s novom namenom počev od 1948. godine, za potrebe tadašnje vlade Srbije.

Zgrada Predsedništva Srbije proširena je tada prema zgradi Starog dvora, odnosno Skupštini grada, izrađena su nova rešenja fasada, centralni ulaz postavljen je iz pravca parka, a sproveden je i niz suštinskih unutrašnjih izmena u skladu s novom namenom.

(Telegraf.rs / Tanjug)