PAD ALEKSANDRA RANKOVIĆA: Srušen da ne bi nasledio Tita

- Konačno, ono što je još interesantno, ono što mu se još spočitavalo: to da je tokom posete Rusiji bio primljen na jedan pompenzan način i da se u tim sovjetskim krugovima govorilo o njemu kao mogućem Titovom nasledniku - kaže naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju Srđan Cvetković

Pad Aleksandra Rankovića Leke, bliskog saradnika Josipa Broza Tita, jedan je od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji. Ovaj događaj ni do danas nije razjašnjen, a pojedini stručnjaci smatraju da je Ranković "sklonjen" upravo da ne bi nasledio Broza.

Preporučujemo

Kako je za Radio glas Rusije rekao naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju Srđan Cvetković, ova dešavanja povezana su i sa čuvenim Brionskim plenumom i smenom Rankovića.

- Pad Aleksandra Rankovića je, može se reći, jedan od najkontroverznijih događaja u istoriji komunizma u Srbiji i Jugoslaviji. On se desio pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima i zapravo od pada Rankovića i nešto pre njega se može uočiti polako i na neki način rastakanje Jugoslavije kao države i rastakanja partije i službe bezbednosti. Ranković je čovek koji je, ipak, bio jugoslovenskih ubeđenja. Sam je bio oženjen Hrvaticom. Ne samo da je bio privrženik te jugoslovenske ideje, već i lično vrlo odan Josipu Brozu Titu - kaže Cvetković, i dodaje:

- Po mom mišljenju, tu su mnogi, pre svega politički interesi upleteni. Nije isključeno da još uvek ima tragova i repova ljudi koji su bili u tadašnjim službama, a da su danas upleteni u politiku i zapravo može se danas uočiti jedan dosta širok front ljudi koji na neki način ili blokiraju ili se nedovoljno zalažu da se otvore arhivi, da se istina o Titovom režimu, pa i o Miloševićvom režimu, o ulozi tajne službe i mnogih drugih faktora u događajima iz novije istorije Srbije i Jugoslavije iznesu na videlo - kaže Cvetković, i dodaje:

- Oni se mogu uočiti vrlo lako danas. U tom smislu bilo je očito, na primer, i tokom glasanja o zakonu o otvaranju arhiva. Može se uočiti da se malobrojne i malouticajne stranke danas u Srbiji zapravo zalažu za potpuno otvaranje arhiva i dosijea i da većina partija ima dosta rezervisan stav.

(Telegraf.rs / Izvor: Radio glas Rusije)