TITOV ZUBAR: Kako je Brozu kod Kartera ispala proteza

- Odmah sam video da mu je odnos između vilica katastrofalan. Trebalo je primeniti krvavu i agresivnu metodu. Danas, s ovim stepenom razvoja stomatologije, odmah bi mu "zviznuo", ali tada je to bilo komplikovano, a i on je bio šećeraš - otkriva zubar Branko Zlopaša

Kako je Titu kod Kartera ispala proteza, Dr Blažo Zlopaša, najpoznatiji jugoslovenski zubar i čovek koji je uveo implante u balkansku stomatologiju, ispričao je Branku Rosiću u novom broju "Nedeljnika", kako je od rodnog Nikšića, preko Švajcarske, gde su pred njim otvarali usta Pol Enka i tada mlada Karla del Ponte, stigao u Dubrovnik, u kojem su njegovu ordinaciju pohodili Ginter Gras, Josip Broz, Koča Popović...

Preporučujemo

I ne samo da je bio revolucionar u carstvu bušilica, karijesa i klešta, već je postao i zubar koji je otvorio prvu privatnu ordinaciju u tada socijalističkoj Jugoslaviji. A pre nego što će u Cavtatu početi da buši socijalističku „rutinu", Zlopaša je već postao vlasnik uspešne biografije u Švajcarskoj, gde je svoju „pljuni i isperi" naredbu izgovarao bogatim industrijalcima, pop zvezdama, italijanskim fudbalskim superstarovima, pobednicima festivala "San Remo", kao i tada velikoj advokatskoj nadi - Karli del Ponte.

"Pošao sam iz institucija i sveta socijalizma, gde je važio zakon kolektiviteta, a ja sam verovao u idividuu. Individualnost je bila sputana u socijalizmu i to mu se na kraju osvetilo.

Mene je vrlo brzo karijera odvela u Švajcarsku. Na početku sam radio u Bazelu, pa Cirihu, a najduži period proveo sam u Luganu, u kojem je život bio interesantan, što je i logično za jedan mondenski grad. Ordinacija mog šefa bila je jedna od najglasovitijih, a ugled ti prave poznati klijenti. Da bi stigao do njih, moraš biti majstor.

Miloševića sam upoznao kad je već postao prvi čovek Srbije. Bio je interesantna ličnost. Izuzetno prijatan u društvu i inteligentan. Nisam ga posmatrao isključivo kao političara. Gledao sam ga kao čoveka, ali mogu da kažem da nije imao viziju svetskih  dešavanja i tokova.

Nikad nisam prestao da se zanimam i da pratim fudbal. I danas idem na utakmice. Za vreme rata kraljica Jelena Savojska Petrović poslala je najelitniju italijansku mladost u Crnu Goru da je sačuva. Italijani su bili svetski prvaci u fudbalu 1938. godine. Tada su igrali Maestreli, Oliveri, Rava, Pijola, Meaca. Pola igrača je bilo u Podgorici, a pola u Nikšiću gde su postojali klubovi Obilić i Hercegovac...

Dođu ta iskrivljena vremena kad vlada zakon gomile. A njima, u tim iščašenim vremenima, na putu uvek smetaju intelektualci koji imaju glavu i kažu: "Nećemo tamo." Bio sam protiv rata i za Jugoslaviju. To Hrvatima nije išlo u prilog. Davao sam  izjave ističući da ako dođe do građanskog rata, da će to biti krvavo. Doživeo sam rat i nisam hteo da to prežive moja deca. Video sam da gomila nasrće i ide na one koji nisu iz njihove priče. I tu gine istina".

(Telegraf. rs / Izvor: "Nedeljnik")