INTERVJU MLAĐAN DINKIĆ (drugi deo): Propašćemo kao Grčka!

- Ako se nastavi ovakvo stanje bez ozbiljne poreske reforme, mi ćemo propasti kao Grci - kaže lider URS, i dodaje da ne bi štitio Tomicu Milosavljevića da je ovaj upleten u aferu oko vakcina

Mlađan Dinkić uveren je u to da će dobro proći na izborima. U drugom delu intervjua za Telegraf.rs priča o Draganu Đilasu, Tomici Milosaljeviću, kreditu od 150.000 evra za stan, propasti srpske ekonomije, Bogoljubu Kariću, SOKOJ, dovođenju Džej Lo u Kragujevac, Novaku Đokoviću, povlačenju iz politike...

S kim ćete na izbore, osim stranaka koje su već u URS?

- Videćemo. Naša koalicija trenutno ima 14 gradonačelnika, a verujem da ćemo taj broj utrostručiti.

Ipak, vrlo loše stojite u Beogradu, gde ste gotovo ispod cenzusa?

- Razlog za to je što su naši ljudi koji su radili uz Dragana Đilasa ostali u senci. Recimo, Miroslav Čučković je njegova desna ruka, napravili smo reformu Javnih pijaca, imamo zamenika Gradskog zelenila, koji jako dobro radi... Beograđani će uvideti da decentralizacija pomaže i njima. Srbija neće dobro živeti ukoliko se svi presele u Beograd, kojem je, s druge strane, potrebno još pet mostova i metro. Takođe, centralna gradska vlast raspolaže sa sedam osmina svih para, a ona poslednja osmina ide za 17 gradskih opština. Ima i previše glomaznih opština, i sve ćemo to menjati ako dobijemo dovoljno veliku podršku na izborima.

Ima li Đilas sluha za to?

- Da, on je pametan čovek i mudar političar. Podržao je naš predlog decentralizacije Srbije. Uveren sam da će ubedljivo poraziti Vučića i da ćemo nastaviti dobro da radimo u Beogradu.

Mislite li da biste samostalno, bez Verka Stevanovića, Maje Gojković i ostalih, preskočili cenzus?

- To uopšte nije pitanje matematike, već pitanje programa. Suština našeg programa je da svi regioni postanu jaki. Ima nekih objektivnih stvari koje je nemoguće uraditi zbog krize, ali je decentralizacija pitanje preraspodele - od centra ka periferiji. Danas u najpopularnijim sportovima Partizan i Zvezda drže dominaciju. Evo, sad imamo Radnički iz Kragujevca, ali gde su klubovi iz Niša, Novog Sada, Šapca... Ljudi širom Srbije opravdano se pitaju zašto javna preduzeća poput "Telekoma" ili EPS-a sponzorišu samo Partizan i Zvezdu. Kao da Užičani, Zrenjaninci ili Negotinci ne telefoniraju ili ne troše struju. Osećam se jako loše kad čujem skandiranje: "Mrzim Beograd", ali to dolazi kao posledica nejednakih šansi za sve. Mnogi gradovi su postali palanke, i to želim da promenim.

U službenoj belešci MUP-a Srbije piše da su imena vaših saradnika Tomice Milosavljevića i Nevene Karanović skinuta s liste onih koji su morali biti uhapšeni zbog pronevera prilikom nabavke vakcina?

- Naše službe u poslednjih 10 godina nisu uopšte reformisane. Pola tih beleški nisu ništa drugo do intrige. Nikada ne bih štitio onog ko je napravio krivično delo. Od istine se ne može pobeći, ali je lako "napakovati" lažnu optužbu. U Srbiji se vlada intrigama, a službe legitimno dezavuišu političke aktere. Neka se kaže ko je kriv. Onaj ko je uzeo pare na vakcinama, treba da robija.

Makar se on zvao i Tomica Milosavljević?

- Makar se on zvao i Tomica Milosavljević. U svim zemljama sveta su nabavljene veće količine vakcina od potrebnih, osim u Poljskoj. Ne vidim krivicu, jer je to bila posledica panike na koju smo morali da reagujemo. Ipak, onaj ko se od toga okoristio na nezakonit način, taj mora na robiju, i to je jedina prava istina.

Kad smo već kod istine, kolika vam je rata za kredit od 150.000 evra i kako uspevate da je vraćate sa 100 i nešto hiljada dinara plate?

- Oko hiljadu evra, vraćamo žena i ja. Rata je nešto ispod polovine naših zajedničkih primanja.

A da li ste nekad pitali Radovana Jelašića otkud mu onolike pare za vilu na Dedinju?

- Jesam, ali Radovan nije došao kao golja u Srbiju, nego je bio direktor jednog sektora "Dojče banke" u Frankfurtu, gde ima stan u vlasništvu.

Svirali ste često s Kikijem. Imate li neprijatnih iskustava, da li vam je neko zviždao kad vas je prepoznao?

- Samo jednom u Užicu. Na početku su mi zviždali, ali su kasnije aplaudirali kada je bend "zaprašio".

Svi vas poslednjih dana pitaju kako ćete ubediti Džej Lo da dođe u Srbiju?

- Prvo moramo da proverimo da li je ona promoter novog modela "fijata" koji će se proizvoditi u Kragujevcu. Ja mislim da nije i da promoviše prethodni model. Ipak, ako je budem sreo u Ženevi na Sajmu automobila, videću da li je moguć njen dolazak u Srbiju. Ako je moguće, dovešćemo je.

Čiji vas je sportski uspeh u poslednje vreme obradovao?

- Naravno, ovo što radi Nole je fantastično, pitanje je da li će se takav čovek ovde uopšte više roditi u bilo kom sportu. Obradovala me je i pobeda male Krunićke i Bojane Jovanovski u dublu protiv Belgijanki.

Hoće li Radnički Mute Nikolića prekinuti dominaciju Partizana?

- Oni su favoriti, ali mi napadamo i kup i prvenstvo, s dobrim šansama da uzmemo oba trofeja.

Pretposlednje pitanje – kako i gde vidite Srbiju za pet godina?

- Trenutno je jako loše, ljudi su zbunjeni i nisu baš sigurni koje je rešenje. Od njihove odluke na predstojećim izborima zavisi da li ćemo i u kom pravcu krenuti. Srbija može da se izvuče ako uvede red u državi, razvije  regione, stvori jednake šanse za sve. Preduslov je da građani glasaju za stranke koje imaju nečeg iole modernog i decentralističkog u sebi. Ako se okrenu ka onima koji su već dokazali da ne umeju, imaćemo opet katastrofu kao u Miloševićevo vreme.

Konačno, kako gledate na svoju političku karijeru i da li možda razmišljate o povlačenju iz politike?

- Osećam se razočarano zbog toga što su mnoge stvari u koje sam verovao ispale drugačije. Mislio sam da Srbija može mnogo brže da se razvija, dobio sam šansu i u nekim sektorima "poginuo" da napravim reforme, stvarajući bezbroj neprijatelja i primajući udarce ispod stola, najčešće od koalicionih partnera. Od mene je žuta štampa napravila monstruma, nešto što nisam u privatnom životu. Da nije bilo inata, već bih odavno bio van politike. Budite uvereni, ako se i povučem, mogu da radim svaki posao u životu. Politika nije moja jedina sudbina. Ne plašim se posla, ne plašim se života. Zapravo, život je preda mnom, imam tek 47 godina.

Saša M. Stajić

Foto: Telegraf.rs / Milena Đorđević