SAZNAJEMO: Dogovor sa Prištinom postignut, Eštonova treba da ublaži američku podršku Albancima

Državni vrh Srbije dao je načelnu saglasnost za postizanje dogovora sa Prištinom, ali će pre toga visoka predstavnica EU morati da izlobira da se stav SAD promeni u korist Srbije

Zvaničnici Beograda i Prištine postigli su dogovor o Kosovu, kao i o svim drugim detaljima, a jedino još ostaje da se usaglase oko imenovanja sudija. Pre zvaničnog potpisa šefica diplomatije EU Ketrin Ešton moraće da ublaži stav SAD u vezi s ovim pitanjem, kao i njihovu očiglednu podršku kosovskim Albancima, saznaje Telegraf.rs.

Preporučujemo

Kako saznaje naš portal, na sastanku baronese Ešton sa predsednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Ivicom Dačićem i prvim potpredsednikom Aleksandrom Vučićem u Palati Srbija ipak je postignut načelni dogovor, a zaključeno je da bi pre potpisa Srbije visoka prestavnica EU trebalo da izdejstvuje što je moguće blaži stav SAD na ovu temu čime bi se otvorila vrata kompromisa.

Prema našim saznanjima, jedini pesimista, kada je dogovor u pitanju, jeste srpski premijer, koji za razliku od predsednika Srbije želi prvo da se uveri u garancije sa Zapada.

- Pretresene su sve teme, načelno je od strane državnog vrha data saglasnost za postizanje sporazuma, ali isto tako istaknute su i crvene linije. Da bi Srbija i zvanično stavila paraf na dogovor, potrebno je da Ketrin Ešton izdejstvuje kod SAD što povoljniji položaj za srpsku stranu jer Vašington u svemu stoji iza kosovskih Albanaca, te će njen posao biti da ublaži stavove. To je i uslov Ivice Dačića - kaže naš sagovornik.

Kako saznaje Telegraf, državni vrh Srbije zatražio je da strukture na severu odlučuju o kadrovskoj politici, a jedno od otvorenih pitanja jeste način izbora u policiji i pravosuđu na severu Kosova.

Beograd traži da o tome odlučuju Srbi i da oni biraju regionalnog komandira Kosovske policijske službe, kao i da opštine imaju ingerencije nad komunalnom policijom i sektorom za vanredne situacije, ali i u oblasti pravosuđa.

S druge strane, Priština nudi da srpske opštine mogu da predlože dva kandidata za komandire stanica policije, a da Priština određuje ko će to biti.

Spremni su da zajednica srpskih opština ima specijalna ovlašćenja u oblasti zdravstva, školstva i socijalnih pitanja, ali ne i izvršnu vlast. Nudi se i da opštine upravljaju imovinom, obračunavaju takse i druge fiskalne prihode, ali ne i da imaju zaseban PDV.

(D. Z.)