Danas 13 godina od "Rambujea"

Prvi čovek tadašnje srpske delegacije Ratko Marković tvrdi da "nema onih koji bi sporazum potpisali", a za neuspeh krivi međunarodne posrednike

Danas se navršava 13 godina od početka Međunarodne konferencije o rešavanju kosovske krize, održane u zamku Rambuje kod Pariza. Neuspeh razgovora u Rambujeu, koji je trajao  od 6. do 23. februara 1999. godine, rezultirao je 78-dnevnim bombarovanjem SRJ. Nakon toga je na osnovu Kumanovskog mirovnog sporazuma iz juna 1999. i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, došlo do povlačenja jugoslovenske vojske i policije sa KiM i uspostavljanja privremene administracije UN.

Inicijator tronedeljnih razgovora u Rambujeu bila je Kontakt grupa, a međunarodni posrednici bili su Kristofer Hil (SAD), Boris Majorski (Rusija) i Volfgang Petrič (EU). Obeležje “Rambujea” bila je takozvana šatl-diplomatija, što je podrazumevalo da nije bilo neposrednih razgovora, već se pregovaralo iz različitih prostorija, pisanim porukama i preko posrednika.

Albanske pregovarače predvodio je Hašim Tači, jedan od komandanata Oslobodilačke vojske Kosova, a sadašni kosovski premijer. U delegaciji kosovskih Albanaca je bila i Edita Tahiri, koja sada vodi pregovarački tim Prištine u dijalogu sa Beogradom o tehničkim pitanjima.

Prištinska strana je potpisivanje ponuđenog sporazuma uslovljavala referendumom o samoopredeljenju, a Beograd je odbijao dolazak stranih trupa, kao i uslov Prištine.  Obe strane su poslednjeg dana konferencije, 23. februara, međutim, uslovno prihvatile sporazum o KiM. Srpska delegacija načelno je prihvatila politički deo - široku autonomiju Kosova, ali je izričito odbacila vojni aneks sporazuma navodeći da bi primena praktično značila okupaciju i ograničenje suvereniteta SRJ.

Tadašnji potpredsednik Vlade Ratko Marković, koji je predvodio trinaestočlanu srpsku delegaciju, za Telegraf.rs  rekao je da ne postoji delegacija koja bi taj sporazum mogla da potpiše i da se posle vrati u Srbiju.

- Čitav smisao Rambujea bila je odložena legalizacija nezavisnosti Kosova. Da smo mi tada potpisali sporazum, danas ne bi mogla da se koristi reč “jednostrano” proglašenje -  kazao je Marković, i objasnio da je sporazum omogućavao rešenje statusa Kosova nakon tri godine, na osnovu “volje naroda”.

Upravo je to bila najveća prepreka jer je, kako je rekao, podrazumevala samo biračko telo na KiM, a ne u celoj Srbiji, isto kao što danas kažu da se već zna ishod referenduma na severu pokrajine.

Marković je kazao da je u Rambujeu glavnu ulogu odigralo sve ono što je loše u diplomatiji, i da je glavna zamerka “domaćinima” bila to što nije bilo direktnih razgovora.

- To zapravo nisu bili razgovori već slanje vesti preko posrednika koji su, nažalost, filtrirali poruke i prenosili ono što je njima odgovaralo. Mislim da Hilu, Petriču i Majorskom nije ni odgovaralo da se potpiše sporazum – objasnio je on, i podsetio da je albanska strana tvrdila da “Nije spremna da se suoči sa nama”.

Kako kaže, to nije bilo zato što je srpska strana njih kvalifikovala kao teroriste već iz istih razloga zbog kojih i danas izbegavaju razgovor. Marković je kazao još da bi, u slučaju das u potpisali sporazum, suverenitet zemlje bio suspendovan, a kroz teritoriju je trebalo da prolazi čitava NATO vojna sila.

A.P.