TADIĆ: Balkanu nedostaje politička kultura

- Moja sugestija sadašnjim liderima Srbije i Hrvatske bila bi da ponekad treba preuzeti odgovornost i doneti odluke koje idu protiv volje većine - poručuje bivši predsednik Srbije

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić rekao je u izjavi za "Jutarnji list" da Srbija i Hrvatska imaju potpuno različite percepcije onoga što se dogodilo za vreme rata, a da susret Dačića i Milanovića može doneti promenu u odnosima dve susedske zemlje.

- Prvo šta mogu dobiti u kvalitativnom smislu jeste promena. Ono što se događalo zadnjih pola godine nije bilo dobro ni za koga, a pogotovo za građane obeju država. To nije bilo dobro ni za ovu regiju jer je na nama, Zagrebu i Beogradu, velika odgovornost za unapređenje političke, bezbednosne i ekonomske saradnje. Štaviše, mi živimo, u sličnom, ako ne i istom političkom i kulturološkom prostoru. Sve što se sad zbiva u Srbiji ima refleksije na Hrvatsku. I obrnuto. Ukratko, imamo novu etapu u odnosima, što je svakako dobro.

Tačno, ali šta sad možemo očekivati?

- Postoji puno problema na kojima možemo početi raditi u odnosima između dveju vlada, ali sad treba videti hoćemo li ih uspeti konkretizovati. Bila bi velika stvar kada bi se stvorila takva klima.

Sad je već opšte mesto za odnose između Beograda i Zagreba oslobađajuća presuda Haškog suda za Gotovinu i Markača koja je izazvala gnevne rekacije zvaničnog Beograda. Šta Vi mislite o presudi i reakcijama na nju?

- Nemam nikave dileme da je reč o dve potpuno različite percepcije onoga što se zbivalo tokom rata. Kad to kažem, mislim da, uz shvatanje vlastitog stava, treba imati i razvijenu percepciju za razumevanje pozicije druge strane kako one u Hrvatskoj, tako i u Srbiji. Kada bismo tako pristupali politici, valjda bi bilo puno lakše, a i bili bismo puno hrabriji u pronalaženju odgovora na pitanja i probleme koji nas, što je razumljivo, jako pogađaju. Srbija ne može kreirati drugačiji pristup odluci Haškog tribunala nego što ga je kreirala danas. O tome sam razgovarao i s predsednikom Josipovićem i s premijerom Milanovićem, mojim hrvatskim prijateljima. Ali usprkos tome što imamo različite percepcije o tragičnim događajima iz devedesetih i radu Haškog suda, mi moramo tragati za rešenjima jer živimo zajedno ili jedni pored drugih u ovoj regiji.

Presuda je, uz oslobađanje Gotovine i Markača, takođe jasno utvrdila da je "Oluja" bila legitimna vojna operacija, a ne planirani progon hrvatskih Srba, što je deo stanovišta zvanične srpske politike. Kako biste to prokomentarisali?

- To je tek jedno od viđenja te situacije. Naravno, ono je legitimno. Svakako, ne bih ulazio u legitimnost vojnih operacija jer kao bivši ministar obrane i glavnokomandujući oružanih snaga Srbije dobro poznajem tu tematiku i ona je teško osporiva. Ali ovde se ne radi samo o tome, već i o mnogočemu drugome. Jedan veliki deo hrvatskog stanovništa napustio je svoje domove, izazvani su ogromni socijalini problemi, promenjena je demografska struktura u regiji... To je i pitanje kulture, ljudskih prava, temeljne zaštite ljudskog integriteta, prava da ljudi žive na prostoru gde su rođeni. To je, na koncu, pitanje poštovanja odredbi Povelje UN-a i širok je taj kontekst. Svako pojednostavljanje bilo bi, po mom mišljenju, vrlo opasno. S druge strane, moramo krenuti od nekih parametara i priznati jedni drugima određena prava. Lično sam, proteklih godina, učinio veliki napor da se to i dogodi uspostavljajući jednu drugačiju političku filozofiju od one koja je do tada postajala na ovom prostoru.

I jeste li bili uspešni?

- Ne znam. Ali sad je na drugima da pomažu. Na vladama Srbije i Hrvatske i na dvojici predsednika.

U Hrvatskoj dominira stanovište da se veliki deo problema u odnosima Zagreba i Beograda temelji na činjenici što se predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer Ivica Dačić nisu zapravo odrekli postulata politike Slobodana Miloševića prema Hrvatskoj. Je li tako?

- Mislim da na zapadnom Balkanu nedostaje političke kulture i da to trebamo promeniti. Biti rob predrasuda i starih uverenja uzrok je svega toga, a baš se tu treba događati suštinska reforma. Ako budemo menjali politčku kulturu, ako budemo pomirljiviji jedni prema drugima, stvorićemo i stabilnije, bolje društvo unutar naših država. Onda ćemo i više energije trošiti na kvalitetu naših proizvoda, bićemo konkurentniji i konačno bolje ćemo živeti. Vidim da su i u Hrvatskoj, baš kao i Srbiji, ljudi zabrinuti kvalitetom života.

Već se neko vreme spominje mogućnost povlačenja hrvatske i srpske tužbe pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu. Je li to izvesno?

- Onoliko koliko smo u stanju rešavati međusobne probleme bez intervencija međunarodne zajednice, pokazuje i naš kredibilitet u svetu. Nije dobro da opterećujemo svet našim problemima. Sad je drugo pitanje postoji li međusobna politička volja. Nadam se da postoji. Ali puno toga zavisi od političkih okolnosti. Moja sugestija sadašnjim liderima bila bi da ponekad treba preuzeti odgovornost i doneti odluke koje idu protiv volje većine.

(Telegraf.rs / Izvor: "Jutarnji list")