GURI: Haradinaju i Gotovini su plaćali odbranu i lobiranje, naši se brane sami

General policije i prvi komandant Žandarmerije govori o učlanjenju u SNS, prisluškivanju državnog vrha, situaciji na jugu zemlje, ali i prvi put o tome kako je dobio nadimak Guri, što na albanskom znači kamen

Goran Radosavljević Guri, general policije i prvi komandant Žandarmerije, sada je član Glavnog odbora SNS. Kao klinac, dok je još živeo u rodnom Aranđelovcu, nije ni sanjao da će postati policajac - nije podnosio policiju jer su ga privodili zbog pevanja četničkih pesama. Dok je bio policajac, verovatno nije mislio da će jednog dana ući u politiku. A malo je imao prilika za to - u Miloševićevo vreme je pocepao člansku kartu SPS-a koja mu je bila "ponuđena". Petog oktobra je bio u helikopteru koji nije "udario" na narod. U vreme "Sablje" poneo je najveći teret akcije, njemu se Legija predao. Operativno je "rešio" problem juga Srbije i za to dobio odlikovanje NATO-a.

- Učlanjenje u partiju ne znači obavezno i bavljenje politikom. Nemam talenta za to, kao ni osobine kojima se u politici uspeva i pravi karijera. Motiv mi je bio interes da nastavim da činim dela korisna za narod i državu u kojoj živim. Naravno, i interes za mene lično, moju porodicu i moj posao. Izbor SNS-a opet se logično nametnuo. Trebalo se učlaniti u veliku stranku u kojoj sve pozicije nisu zauzete, a koja harizmom svojih lidera i programom koji je proklamovala garantuje da će način ispunjenja nacionalnih i državnih ciljeva biti u skladu sa mojim vaspitanjem i shvatanjem rodoljublja i načina na koji se vodi država - objašnjava Guri.

Za borbu protiv korupcije ističe da je reč o politici Vlade a ne jedne stranke. To što je lider SNS-a u medijima najzastupljeniji, kako ocenjuje, zbog toga je što drugi segmenti društva koji bi tu borbu morali da vode ne rade svoj posao.

- Meni čak smeta kada se to zove borba. Bio sam u borbi i znam šta je to. Ovo sa korupcijom treba da bude permanentan i istrajan rad policije i pravosuđa, rad bez velike medijske buke, bez krupnih reči, političkih zaklinjanja - kazao je on.

Kod nas ne postoji bezbednosna kultura

Svoje mesto u sistemu bezbednosti Srbije ima, ali, kako kaže, priroda njegovog angažmana je takva da o tome ne može da govori.

- Priroda mog angažmana i mog odnosa sa gospodinom Nikolićem i Vučićem isključuje svako komentarisanje detalja.

U bezbednosnoj teoriji i praksi postoji doktrina po kojoj se obezbeđuju najvažnije državne ličnosti. Ta pravila su, kaže, ista i na Istoku i na Zapadu.

- Naše službe bezbednosti znaju ta pravila i pokušavaju da ih sprovedu. Ali za razliku od američkog ili ruskog predsednika, koji ne može da kaže "neću blindirano vozilo", naše najviše državne ličnosti se usuđuju da biraju. Drugim rečima, naše štićene ličnosti nemaju bezbednosnu kulturu, a naše službe bezbednosti nemaju ovlašćenje niti snagu da ih nateraju da poštuju mere bezbednosti propisane zakonom. Zato u Srbiji može da se desi da predsednik republike kaže "neću da me čuva policija, već vojska". U svakoj drugoj zemlji predsedniku bi bilo odgovoreno da njega niko ne pita šta on hoće ili neće, već da mora da postupi po zakonu - objašnjava on.