Godišnjica pogroma na KiM: Etnički očišćeno šest gradova i devet sela
Navršava se 21 godina od pogroma Srba na KiM, koji je izbio zbog lažne vesti da su se u Ibru utopili albanski dečaci dok su bežali od meštana srpskog sela Zupče. U dvodnevnom nasilju Albanaca, Srbi su ubijani na kućnom pragu, a na stotine ih je povređeno. Proterano je 4.000 Srba, uništeno više od 800 srpskih kuća, zapaljeno i uništeno 35 crkava i manastira. Pomen stradalima održaće se u 12 časova u Sabornoj crkvi u Beogradu.
Svega nekoliko godina nakon NATO bombardovanja i pogroma 1999. godine, usledio je novi pogrom Srba na KiM. Povod za dvodnevno nasilje Albanaca bilo je utapanje trojice albanskih dečaka u Ibru, za šta su albanski mediji, prenoseći zapaljive izjave tamošnjih političara, okrivili Srbe.
Prema albanskoj verziji događaja, dečaci su se 16. marta utopili u reci, bežeći od ljudi iz srpskog sela Zupče koji su na njih pustili pse. To je tvrdio čelnik lokalne podružnice kosovskog Odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda Halit Barani, ističući da je reč o "napadu srpskih bandita".
Bes Albanaca nije bilo u stanju da zauzda ni 19.000 pripadnika Kfora.
Od ranog jutra 17. marta krenuli su napadi na Srbe širom Kosova i Metohije: u Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu, Obiliću, Zubinom Potoku, Lapljem selu, Čaglavici... Osim brojnih srpskih domova, rušene su i paljene srpske crkve i manastiri.
Prilikom nasilnih pokušaja Albanaca iz Južne Mitrovice da pređu glavni most na Ibru i obračunaju se sa Srbima, nastradali su 36-godišnja Jana Tučev, koja je ubijena na terasi svog doma i Borivoje Spasojević star 63 godine, koji je ubijen kod svog stana.
Istog dana u večernjim satima iz Unmika su demantovali optužbe da su albanski dečaci stradali bežeći od Srba. Kako je rečeno, nasilje na Kosovu bilo je unapred planirano, a komandant Južnog krila NATO-a okarakterisao ga je kao etničko čišćenje.
Povređene su 954 osobe, među kojima 61 iz redova Kfora i 65 Unmikovih policajaca. Oko 150 Srba ozbiljno je povređeno u svojim kućama. Zapaljeno još 90 aškalijskih kuća, kao i dve albanske.
Proterano je više od 4.000 Srba. Većina se, kao i oni proterani 1999. godine, nikada nije vratila u svoje domove. Etnički je očišćeno šest gradova i devet sela.
Više od 800 objekata, uključujući 35 crkava i manastira, teško je oštećeno ili potpuno uništeno.
Prema procenama Unmika, u neredima je, na 33 lokacije, učestvovalo oko 60.000 Albanaca. Zapaljena su 72 vozila međunarodnih snaga.
Šezdesetak sati "visokog napona" na KiM okončano je pošto je NATO uputio pojačanja predvođena komandantom južnog krila te Alijanse, admiralom Gregorijem Džonsonom.
Prema izveštajima policije Unmika, u međusobnim obračunima međunarodnih policajaca i njihovih kosovskih kolega, nekoliko policajaca je ranjeno, ali motivi tih sukoba, ukoliko nije bila reč o proizvodu opšteg haosa, nisu najjasnije rasvetljeni.
Istovremeno, pokrenuta je serija političkih događaja, poput izveštaja specijalnog izaslanika šefa Ujedinjenih nacija Kaja Ejdea i opservacija zapadnih zvaničnika da je nerešen status bio jedan od ključnih pokretača nemira, što je četiri godine kasnije korišćeno kao jedno od objašnjenja za jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.
Pogrom su tada osudili Savet bezbednosti UN-a i Evropska unija. Još nema ni glasa o eventualnim novim detaljima istrage, a organizatori nisu otkriveni.
Pomen stradalima u Sabornoj crkvi u Beogradu
Patrijarh srpski Porfirije služiće u 12 časova u Sabornoj crkvi Svetog arhangela Mihaila u Beogradu pomen postradalima u martovom pogromu 2004. godine na Kosovu i Metohiji, saopštila je Srpska pravoslavna crkva.
Kako naglašava SPC, pogrom je posebno bolno pogodio srpski narod i njegovu Crkvu zbog toga što se sve dogodio ne u vreme ratnog haosa, već u prisustvu više hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga KFOR-a, Kosovske policije i UNMIK-a od kojih niko nije javno preuzeo odgovornost za brojne propuste.
(Telegraf.rs/RTS)