Analiza izbora na Kosovu i Metohiji: Može li Kurti i bez opozicije do nove vlade?

Kurti je proglasio pobedu i opoziciju nazvao "hajvanima". Opozicija je zadovoljna zato što u zbiru ima više glasova. Ipak, najzadovoljnija jeSrpska lista. Uspeli su da i pored opstrukcija osvoje maksimalan broj mandata namenjenih srpskoj zajednici. Rezultati parlamentarnih izbora na Kosovu nisu preveliko iznenađenje, ali biće "gimnastike" kako do nove vlade, poručuju analitičari iz regiona za Kosovo onlajn.

Sudeći prema reakciji, od Severne Mitrovice do Prištine, građani su zadovoljni rezultatima.

"Zadovoljna sam rezultatima, ispunjena su moja očekivanja, nadam se da će biti bolje, nadamo se pa kako bude", izjavila je za Kosovo onlajn jedna od meštanki Severne Mitrovice.

I građani centralnog Kosova zadovoljni su rezultatom i očekuju promene na bolje. Kako kažu za Kosovo onlajn, cilj je da Srbi ostanu na Kosovu.

"Očekujemo napredak i da će biti bolje nego što je do sada bilo", kazao je Časlav Trifić.

Dan nakon parlamentarnih izbora meštani Štrpca ističu da su zadovoljni rezultatima i velikim odzivom birača, i da očekuju da im život bude lakši u narednom periodu.

Slobodan Kostić sa Brezovice istakao je za Kosovo onlajn da je posebno zadovoljan što je narod izašao na glasanje i da se nada da će biti bolje.

"Jako sam zadovoljan što je narod izašao na glasanje. Kako će dalje da se odvija ne znamo, ali bi trebalo da bude bolje. Da mogu da se vrate instuticije, mi penzioneri moramo da idemo za Srbiju da podižemo penzije. Nadamo se boljitku", kazao je Kostić.

U Prištini slične reakcije.

"Može i bolje, ali fantazija je. Bili su normalni izbori, učestvovali na izborima svi koji su hteli, i Albanci, i Srbi i Turci i svi ostali, glasali za koga su hteli, nikakve smetnje nije bilo, nikakvih incidenata, mislim da su ovo najbolji izbori do sada. Rezultat je odličan, jedna partija, među 27 partija, da pobedi. To je najbitnije", poručio je Haljlj Suljejmani.

Prema podacima CIK-a, na osnovu 93 odsto obrađenih glasačkih mesta Pokret Samoopredeljenje osvojio je 41, 01 odsto glasova, Demokratska partija Kosova 22, 46 posto, Demokratski savez 17,66, a koalicija Alijansa za budućnost Kosova - Nisma - 7, 51 procenat.

Za formiranje nove vlade potrebno je 61 od ukupno 120 glasova poslanika u novom sazivu Skupštine Kosova.

Član 96 Ustava

Politički analitičar iz Prištine Artan Muhadžiri upozorava i na još jedan veoma bitan detalj - član 96 kosovskog Ustava po kome jedan od ministara mora da dođe iz srpske zajednice.

Zbog toga će, smatra, Kurtiju biti jako teško da "zakamuflira" postizborne poteze.

"Veoma važan faktor je Srpska lista. Sa njom već ima veliki stepen političkog animoziteta, a bez Srpske liste, odnosno člana 96 kosovskog Ustava, vlada ne može biti formirana ukoliko jedan od ministara nije iz srpske zajednice, a odabraće ga ona stranka koja dobije najviše glasova što je u ovom slučaju Srpska lista. Dakle, biće veoma teško za Kurtija da zakamuflira svoje stavove jer bez Srpske liste neće moći da formira vladu. Zbog njegovih ranijih konflikata sa ovom strankom niko ne zna kako će se sve ’upakovati’", kaže Muhadžiri u razgovoru za Kosovo onlajn.

Bez dileme je da je upravo pobeda Srpske liste Kurtiju zadala i najveći udarac, a da je rezultat načina na koji je rešavao sva nerešena pitanja sa srpskom zajednicom, posebno na severu Kosova.

"Postoji utisak da je mobillizacija ljudi da glasaju za Srpsku listu u ovako velikim procentima rezultat Kurtijevog načina kako se odnosio prema severu i svemu onome što se na severu dogodilo. Ne samo intervencija, već i ono što je zatim usledilo. Kurti nije dao političku opciju za rešavanje problema na severu i mislim da je ovo neka vrsta kontraindikacija za sve ono što se događalo poslednje dve godine", smatra Muhadžiri.

Dodaje da bi "na paradoskalan način" ubedljiva pobeda Srpske liste mogla da posluži Kurtiju za "politički izgovor" da mu treba još više moći.

"Mislim da na neki paradoksalan način ova situacija može da pomogne Kurtiju da je iskoristi kao politički izgovor kako bi rekao, vidite kada imam moć Srpska lista je mobilizovana, zbog čega mi treba još više moći da bi im se snažnije odupreo", kaže ovaj analitičar.

Ipak, smatra da bi Kurti morao da se ponaša politički racionalno.

"U racionalnom političkom smilu on će ipak morati da promeni stavove ili će mu biti potrebna pomoć međunarodne zajednice kako bi izvršili pritisak na Srpsku listu jer bez njih nije moguće formirati kosovsku vladu", naglašava Muhadžiri.

Komentarišući izborne rezultate u većinskoj albanskoj zajednici ovaj analitičar kaže da će i Samoopredeljenju i opoziciji biti teško da formiraju novu vladu.

"Izborni rezultati su izuzetno komplikovani zato što sada svi pričaju da će biti veoma teško formirati vladu, kako iz perspektive Samoopredeljenja, tako i opozicije zato što raspored glasova gotovo isti, pa će biti potrebno mnogo pregovora, mnogo priče, mnogo kompromisa za svaku od strana da bi došli u mogućnost da formiraju vladu", kaže Muhadžiri.

Analizirajući dobijeni broj glasova političkih stranaka, smatra da je Samoopredeljenje, i pored manjeg broja, ostvarila - bolji izborni rezultat.

"Rezultat izbora je bolji za Samoopredeljenja. U proteklih četiri godine nisu učinili puno u ekonomskom razvoju, međunarodnim odnosima za Kosovo i očekivalo se da će to biti kažnjeno od glasača. Takođe, ni opozicija nije uradila dobar posao tokom izborne kampanje i zato nisu mogli da ’probiju kod’ Kurtijevog populizma i osvoje više glasova", naglasio je Muhadžiri.

Najjači utisak

Za saradnika NVO "Nova društvena inicijativa" Marka Milenkovića rezultati izbora na Kosovu potvrdili su predizborne prognoze o padu podrške Samoopredeljenju, koja sada neće moći samostalno da formira vladu, dok je Srpska lista osvojila svih deset mandata, što vidi kao odgovor srpske zajednice na dosadašnju politiku Aljbina Kurtija.

"Potvrdile su se predizborne tendencije, to je ono što smo imali u anketama, da će Samoopredeljenje doživeti pad u biračkom telu. To se zapravo i desilo. I to je negde najjači utisak ovih rezultata izbora. Iako nemamo finalne, evidentno je da Samoopredeljenje neće moći samostalno da napravi novu vladu, već će morati da uđe u koalicionu vladu ili da odu u opoziciju. Ono što u ovom trenutku jeste evidentno da je taj pad ozbiljan", navodi Milenković.

Milenković ovo tumači da su se glasovi prelili u opozicione stranke, što govori o nekom vidu nepoverenja.

Govoreći o srpskim predstavnicima, on ističe da je rezultat koji je postigla Srpska lista, koja će uzeti svih deset mandata, pored pada Samoopredeljenja obeležio ove izbore.

"U ovom trenutku su to dve stvari koje bih izdvojio. Siguran sam da je prethodna politika Samoopredeljenja dovela do toga da oni imaju ovaj drastičan pad, a da negde u srpskoj zajednici se izvrši grupisanje ili jedinstvo u okviru jedne političke partije, s obzirom na uslove u kojima živi srpska zajednica i koji su nametnuti od prethodne vlade Samoopredeljenja. Srpska zajednica očigledno je odlučila da glasa za opciju, dakle, za Srpsku listu, i da time negde pokaže Samoopredeljenju i Kurtiju šta oni zapravo misle o toj politici, ali i o toj atmosferi straha i loše bezbednosne situacije. Srbi su se grupisali u okviru Spske liste i odabrali - 10 od 10 poslanika", poručio je Milenković.

Dva scenarija, jedna briga

Politikolog Ognjen Gogić ističe za Kosovo onlajn da su rezultati izbora pokazali da je "period parlamentarne stabilnosti na Kosovu iza nas“.

"Period parlamentarne stabilnosti je iza nas. Kako stoje stvari, neće biti jednostavno formirati parlamentarnu većinu, niti je održati. Tako da je vrlo moguće ono što se već govori, da ćemo imati ponavljanje izbora. Treba imati u vidu da se na sledećim izborima bira predsednik Kosova, a za to je potrebna dvotrećinska većina. Parlamentarna većina koje se bude formirala sada mora to da kalkuliše. U suprotnom se parlament raspušta", kaže Gogić.

Ističe da nas očekuje period političke nestabilnosti i kalkulacija, te da su moguća dva scenarija.

"Prvi je da Samoopredeljenje bude stožer nove vlade, pri čemu je njima dovoljna podrška stranaka nevećinskih zajednica drugih zajednica osim srpske, koju oni sada imaju. Druga je da Samoopredeljenje uđe u koaliciju sa nekom od albanskih partija, što je malo verovatno, jer postoji veliki animozitet prema njima. Treća opcija, koja je malo verovatna, je da sve druge partije formiraju vladu, i da Samoopredeljenje bude u opoziciji. To je scenario koji može da bude ostvaren ako ga podrže zapadne ambasade, ali on ne garantuje stabilnost. Kosovo je i ranije imalo takve periode, koalicije koje su padale. Tako postoji rizik da se Kurti na nekim novim izborima vrati jači", smatra Gogić.

Koalicija koja bi bila nestabilna, brzo bi i pala, poručuje, a Kurti bi se, na novim izborima, vratio još jači.

"Pre bih računao sa tim da će se Kurtiju dopustiti da formira novu vladu, jer je to možda zapravo bolje za sve. Možda je bolje da Kurti dobije novi mandat, da se nastavi trend pada, pa da tek onda dođe neka nova vlada koja će biti stabilnija, nego sada žuriti da se pravi neka anti-Kurti koalicija koja bi bila kratkotrajna i vratila Kurtija još jačeg", ističe Gogić.

Komentarišući maksimalan broj mandata Srpske liste Gogić kaže da je ovim potvrdila podršku naroda, ali da bi trebalo da bude „umereno zadovoljna rezultatima“ s obzirom na manju izlaznost Srba.

"Srpska lista je proglasila pobedu i osvojenih deset mandata, međutim mi još uvek nemamo konačne rezultate izborima, tako da postoji mogućnost da jedan mandat uzme opoziciona partija Nenada Rašića, dok ne prebrojimo sve glasove to nećemo moći da znamo. Pretpostavimo da je Srpska lista uzela deset mandata, kao što tvrdi, to zapravo nije promena, jer je ona i na prošlim izborima imala isti rezultat. To samo znači da je ona zadržala podršku koju je imala. Ali moramo imati u vidu da je izlaznost Srba manja nego pre, možda je zapravo to ono što moramo da komentarišemo. Pitanje jeste, i pored onih Srba koji su došli iz centralne Srbije, gde su Srbi koji žive na Kosovu, koliko su angažovani i zainteresovani za politiku, to je ono što zabrinjava", naglašava Gogić.

Prema njegovim rečima, ukoliko izlaznost Srba bude mala i na lokalnim izborima na jesen, postoji mogućnost da Srbi izgube vlast u pojedinim srpskim opštinama.

"Kada poredimo rezultate bliže po opštinama, dobijamo jednu sliku koja nije ohrabrujuća. Ako se ponovi ovaj scenario i na lokalnim izborima koji će biti održani na jesen, apsolutno postoji mogućnost da se izgubi vlast u srpskim opštinama. Ukoliko su Srbi razjedinjeni, a albanske, bošnjačke i romske stranke budu mobilisale svoje pristalice, zaista postoji mogućnost da dođe do nekih neprijatnih iznenađenja u opštinama kao što su Gračanica, Novo Brdo, Klokot, Severna Mitrovica. Treba biti umereno zadovoljan rezultatima, jer postoje neki trendovi koji nisu ohrabrujući", dodao je on.

Gogić navodi i da postoji mnogo pitanja na koja Srpska lista mora da odgovori u narednom periodu, a to je da li je spremna za povratak u parlamentarni život i koaliciju sa nekom od albanskih partija.

"Što se tiče Srpske liste, pitanje na koje nisu odgovorili tokom kampanje je kakav će biti njihov odnos prema kosovskim institucijama. Oni su i ranije imali svih deset mandata i jednog ministra, i napustila je te institucije u jednom momentu. Sada ne znamo da li će se vratiti u parlamentarni život ili će ga bojkotovati, i da li će biti spremna da pravi koaliciju sa albanskim partijama, da li će da delegiraju ministra u vladu, što je ustavna mogućnost i obaveza, ili će bojkotovati. Možda će imati soluciju formiranja nove parlamentarne većine, kako bi Kurtija ostavili u opoziciji. To su sve pitanja na koja treba odgovoriti u narednim danima, da bi smo mogli da kažemo kakav će efekat imati pobeda Srpske liste na ovim izborima", istakao je Gogić.

ZSO kao uslov

Analitičari u regionu smatraju da će od formata nove vlade zavisiti i stabilnost kako na Kosovu tako i u regionu.

Politički analitičar iz Skoplja Petar Arsovski ocenjuje za Kosovo onlajn da rezultati kosovskih izbora nisu veliko iznenađenje, ali i da pokazuju da su moguće sve kombinacije u formiranju nove vlade. Uveren je da će za novu vladu ključan zadatak biti dijalog Beograda i Prištine, ali i formiranje Zajednice srpskih opštine. Upozorava da bi se unutrašnje tenzije na Kosovu mogle reflektovati i na region.

Kaže da je u ovom trenutku nemoguće odgovoriti na pitanje ko je pobednik, a ko gubitnik parlamentarnih izbora na Kosovu.

"Rezultati nisu veliko iznenađenje. Aljbin Kurti i Pokret Samoopredeljenje i dalje vode sa najviše glasova, ali će imati problema sa formiranjem nove vlade Pitanje je da li će opozicione stranke prići Kurtiju ili će moći same da formiraju vladu. Brojke govore da su sve kombinacije moguće", kaže Arsovski.

Kao drugu nedoumicu Arsovski navodi i koliko će se američka administracija mešati u postizborne kombinatorike.

"Onda su predviđanja za Kurtija loša. Ukoliko se to prepusti samo domaćoj političkoj sceni tada su predviđenja za novi mandat Kurtija mnogo bolja", ocenjuje Arsovski.

Ističe i treću nedoumicu: na koji način će se Beograd postaviti prema rezultatima kosovskih izbora, ali i šta će biti u agendi te nove vlade.

"Da li će u agendi nove vlade biti i Zajednica srpskih opština, da li će plan za rešavanje kosovskog problema biti na dnevnom redu bilo Kurtija bilo aktuelne opozicije i da li će to biti uslov za formiranje vlade", naglašava Arsovski.

Smatra da će upravo normalizacija odnosa sa Beogradom i formiranje Zajednice srpskih opština biti uslov za formiranje bilo koje vlade u Prištini.

"Mislim da će te tenzije nastaviti. Pogotovo ako Kurti ostane pri svom čvrstom stavu da neće o tome razgovarati, a uspe da sastavi vladu. Ali verujem da će ova agenda normalizacije odnosa biti uslov za svaku vladu, za koju predviđam da će ići ka, uslovno rečeno, ne normalizaciji, već blagom gubitku za Kosovo", precizirao je Arsovski.

Na pitanje kakav odnos treba očekivati u odnosu na Severnu Makedoniju, ali i druge zemlje regiona, Arsovski smatra da će Priština u narednim godinama uglavnom biti okupirana unutrašnjo-političkom dinamikom.

"Ne verujem da će se nešto mnogo promeniti, ali svakako nestabilna politička situacija, stalne tenzije sa Beogradom, unutrašnja nestabilna politička situacija ne odgovaraju ni Makedoniji, ni Albaniji, ni Srbiji. A mislim da upravo takav period dolazi", zaključuje Arsovski.

Mnogo dilema, svi zadovoljni

Politički analitičar i urednik na RTV Albanija 1 Gert Selenica kaže za Kosovo onlajn da se stiče utisak da su i vlast i opozija zadovoljni izbornim rezultatima, a da će od formiranja nove vlade zavisiti da li će opozicija želeti da se ujedine i da li će Aljbin Kurti, kako je najavljivao, potrebnu većinu dobiti na osnovu glasova iz dijaspore.

"Samoopredeljenje je slavilo pobedu, a i opozicija. DPK je zadovoljna jer je udvostručila glasove. Dakle, ovaj proces je na neki način zadovoljio sve strane. Dileme su oko toga šta će biti posle izbora. Ostaje da se vidi kakva će biti nova vlast. Mnogo je dilema, mnogo pitanja, i za vladu i za novi parlament", ističe Selenica.

Objašnjava da izborni rezultati pokazuju da je Pokret Samoopredeljenja u padu, ali da je to i očekivano da se može podvesti pod „trošak upravljanja“.

Međutim, ne smatra da to znači i da neće biti u prilici da formira novu vladu.

„To se dešavalo na Kosovu, dešavalo se i u regionu. Da li je logično da se opozicija ujedini i formira novu vlast, iako su stranke izgubile na ovim izborima? Teško, ali brojke daju ovu priliku. Zato se sa velikim interesovanjem očekuju glasovi dijaspore koji još nisu prebrojani. Postoje tvrdnje iz Samoopredeljenja da će zahvaljujući glasovima dijaspore produbiti svoju prednost”, naglasio je Selenica.

S druge strane, podseća, opozicija nije želela da ulazi u predizborne koalicije, ali ne treba isključiti tu mogućnost nakon što su rezultati pokazali da je udvostručila glasove.

„Veoma je teško predvideti da li ćemo imati vladu Kurti 3, jer svaka stranka mora da se povuče sa nekih svojih predizbornih pozicija. Znamo da je Kurti pre izbora rekao da će imati ’treću Vladu’, bez ikakvih drugih partija, osim onih u njegovoj predizbornoj koaliciji. S druge strane, imamo DSK i DPK koji su takođe imali pretenzije da samostalno vladaju. Nisu napravili predizborni savez jer su hteli da provere snagu. Imamo i Alijansu za Budućnost Kosova, koja je ostvarila rezultate u okvirima očekivanja, ali je najaktivnija kada je u pitanju formiranje koalicije“, objašnjava Selenica.

Ukazuje i da će postizborna kombinatorika umnogome zavisiti od odnosa sa SAD i da u tom svetlu treba posmatati i polemiku koju je izazvao izaslanik za specijalne misije američkog predsednika Ričard Grenel.

“Američki specijalni komesar Grenel je više puta koristio oštar, nediplomatski jezik prema premijeru Kurtiju. Pažnju skreće i njegova poslednja izjava u petak, dva dana pred izbore, da su odnosi Kosova i SAD na najnižem nivou, a to postavlja mnoga pitanja o kontinuitetu Kurtijeve vlade i pozicijama koje će morati da zauzme. Ne zaboravimo da Kosovo ima neku vrstu istorijskog duga prema SAD, možda kao i ceo Balkan, ali Kosovo na izraženiji način. Ove izjave bi mogle da odrede i kako će se vladati Kosovom posle izbora, bez obzira ko formira vladu“, upozorava Selenica.

S druge strane, ovaj analitičar ne očekuje da, ukoliko osvoji treći premijerski mandat, Kurti promeni svoju dosadašnju retoriku.

Do promene retorike u odnosu na dijalog sa Beogradom, tvrdi, ne treba očekivati ni od opozicionih stranaka ukoliko formiraju novu vladu.

„Po mom mišljenju, ne očekuje se promena u odnosima sa susedima čak i ako imamo koalicionu vladu opozicionih partija. Ne smemo zaboraviti da nijedna politička partija tokom predizborne kampanje nikada nije pominjala ulogu koju će imati posle izbora u dijalogu sa Srbijom. Dakle, nijedna politička partija pitanje nastavka odnosa sa Srbijom nije uvrstila u predizborne debate, ni za jedan dan kampanje. Govorimo o veoma osetljivom pitanju za koje su i SAD veoma zainteresovane i za koje se očekuje da će imati snažan uticaj. To su razlozi zbog kojih kažem da se malo promena očekuje“, naglašava Selenica.

Upitan da li će se sa novom kosovskom vladom vratiti ideja o ujedinjenju Kosova i Albanije ovaj analitičar kaže da je to pitanje prevaziđeno i da svi albanski političari takvu „uniju“ vide isključivo u okviru Evropske Unije.

„ S druge strane, zemlje u regionu imaju mnogo trgovinskih sporazuma ili trgovinskih odnosa uprkos političkim protivrečnostima ili nacionalističkim stavovima“, precizira Selenica.

Sumnja i da će bez obzira ko bude formirao novu vladu u Prištini doći do promene u odnosima sa zvaničnom Tiranom.

„Verujem da će se i tu malo promeniti. Verujem da će se zajednički sastanci dve vlade u Albaniji i na Kosovu nastaviti, kao i zajednički sastanci dva parlamenta. Regionalna politika, mimo pojedinaca, i dalje će biti fokusirana na evropske integracije. Najbolji primer je Crna Gora, koja će po svemu sudeći biti prva zemlja koja će otvoriti pregovore o članstvu sa EU u roku od 2026. godine, a slede Albanija i druge zemlje”, zaključuje ovaj analitičar.

Pirova pobeda i posledice

Saradnik Centra za društvenu stabilnost Srđan Barac smatra da preliminarni rezultati parlamentarnih izbora na Kosovu pokazuju da je Aljbin Kurti ostvario Pirovu pobedu i da mu sledi postizborna „gimnastika“, a da je uspeh Srpske liste pokazao da Srbi mogu da budu jedinstveni i da na poliitički način mogu da se suprostave svim oblicima represije.

„Ovo je pirova pobeda Aljbina Kurtija, a definicija izbora je da su rezultati takvi da su Srbi ujedinjeni. Epilog ovakvog izbornog rezultata je da Aljbin Kurti mora da pravi izbornu gimnastiku i pitanje je da li će uspeti“, kaže Barac za Kosovo onlajn.

Barac smatra da će Kurti na svaki način pokušati da dođe do većine kako bi formirao vladu.

„Da li će biti postizborni manifest u vidu rušenja nekih biračkih mesta, da li će to pokušati sa glasovima koji dolaze iz inostranstva ili će možda Rašić da preotme to jedno mesto Srbima mada mislim da su za to vrlo male šanse. Ali, imamo političara koji gleda da svaki pravni propis ne samo savije, već u potpunosti neprimenjuje. Zato me ne bi iznenadilo da se okrene jednom takvom vidu koji bi bilo apsolutno rušenje svih principa, pravila i propisa“, smatra Barac.

Sumnja da će i stranke opozicije, bez obzira na rezultate uspeti da formiraju stabilnu vladu zbog čega ne isključuje mogućnost i ponavljanja izbora.

„To je veoma teška pravna konstrukcija kada govorimo da imamo tri stranke, pa plus manjine. Bilo bi veoma komplikovano da i oni formiraju većinu koja bi bila stabila i koja bi mogla da kreira neku politiku koja bi bila čvrsta i otporna na izazove koji svakako nisu mali na prostoru Kosova i Metohije, a tu pre svega govorim o ekonomskim problemima, problemima korupcije, kriminala, njihovog nesnalaženja u prostoru i vremenu geopolitičkih potresa. U jednom takvom ’loncu’ mislim da će i njima biti komplikovano. Ostavljam i veliku verovatnoću da možda idemo u nove izbore, da nećemo imati većinu iz ovog izbornog rezultata“, naglašava Barac.

Ističe da je, kada je reč o srpskoj zajednici glavna poruka da su Srbi ujedinjeni.

„Srbi koji su uspeli da opstanu i pored svih pritisaka je snažna poruka pre svega međunarodnom faktoru. Srbi okupljeni oko jedne političke ideje su Srbi koji mogu da pruže otpor“, ocenjuje Barac.

Ovakvim izbornim rezultatom Srbi na Kosovu imaju politički način da se bore ne samo za svoja prava, već i protiv pravnih, ekonomskih i fizičkih napada i psihološkog nasilja.

„To je sjajan uspeh i mislim da politika u kojoj smo okupljeni oko jedne političke opcije je politika u kojoj mi možemo nekako da pružimo otpor i da je to istovremeno vrlo jasna poruka da međunarodna zajednica mora da razume i da mora da razmišlja na koji način će sa srpskim stanovništvom na prostoru KiM kreirati političke pravce i kreirati konkretne politike koje su dobre za njih“, naglašava Barac.

Zato veruje da je i slavlje Aljbina Kurtija, ali i upućene uvrede na račun opozicije posledica činjenice da je Srpska lista osvojila najveći broj glasova.

„Iznerviran je ovakvom političkom situacijom jer glavni imperativ politike Aljbina Kurtija je bio da se Srbi proteraju sa prostora Kosova i Metohije i da se onemogući otpor srpskog stanovništva. A to se dešava kada smo razjedinjeni“, zaključuje Barac.

(Telegraf.rs/Kosovo online)