Janković: Rodni jaz u Srbiji niži od evropskog proseka

Poverenica ističe da rodni jaz u našem društvu i dalje postoji, ali da je on niži u odnosu na rodni jaz u razvijenim zemljama članicama EU.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je danas, na predstavljaju rezultata projekta namenjenom ekonomskom osnaživanju žena u Srbiji, da rodni jaz i dalje postoji, kao i da naše društvo ne može biti pravednije i tolerantnije bez biznis zajednice, koja je spremna da poštuje pravila ravnopravnosti i inkluzivnosti.

- Važno je da ljudi na najvišim pozicijama razumeju koji su problemi i za zapošljavanje i za napredovanje žena, kao i da te predrasude konstantno osvešćuju - rekla je Janković.

Preporučujemo

Poverenica ističe da rodni jaz u našem društvu i dalje postoji, ali da je on niži u odnosu na rodni jaz u razvijenim zemljama članicama EU.

- Rodni jaz u Srbiji iznosi 8,8 odsto, a evropski prosek je 14 odsto - kazala je Janković.

Ona dodaje da je neravnopravnost prisutna u svim segmentima društvenog života, istakavši da je 1/3 pritužbi podneta zbog diskriminacije na tržištu rada.

- Najveći broj njih podnele su žene - rekla je Janković.

Prema podacima Agencije za privredne registre u martu ove godine samo 25 odsto žena je bilo na direktorskim pozicijama, a samo 27 odsto žena rade kao zakonske zastupnice.

- Dakle samo četvrtina žena i to je podatak koji treba da nas opomene - navela je Janković.

Poverenica dodaje da veliki problem predstavlja i fenomen "polomljenih lestvica", koji se odnosi na zaustavljanje karijernog napretka žene nakon porođaja.

- Zbog rodnih predrasuda se podrazumeva da će ona biti ta koja će preduzeti najveći deo za brigu o deci, zatim brigu o svojim roditeljima i roditeljima supruga, nakon čega dolazi do disbalansa i odustajanja od karijere - navela je Janković.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov rekao je da je primetan platni jaz između muškarca i žena, kao i jaz po pitanju vlasništva nad privrednim subjektima.

- Postoji veći izazov za žene iz ruralnih područja, starije žene i mlađe žene koje žive u privredno nerazvijenom području, udaljenijem od centara jer je njima teže da dođu do ekonomske samostalnosti - rekao je Žigmanov i dodao da Ministarstvo podržava inicijative za rešavanje tih problema.

On je dodao da Srbija ima dobar zakonodavni okvir kad je reč o podršci ravnopravnosti i zapošljavanju žena, ali da postoje izazovi na kojima treba i dalje posvećeno raditi.

Žigmanov je ukazao da su, prema podacima Agencije za privredne registre (APR), muškarci tri puta zastupljeniji među zastupnicima i osnivačima privrednih društava od žena. Od ukupnog broja registrovanih privrednih društava, među zastupnicima privrednih društava 74,5 odsto su muškarci, a samo 25,5 odsto žene.

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i Impact Hab pokrenuli su 2023. godine projekat "Ona zna - ekonomsko osnaživanje žena", koji je usmeren na podršku ženama u Srbiji da ostvare svoje potencijale i tako doprinesu zajednicama u kojima žive, s akcentom na žene iz ruralnih područja, naročito nezaposlene i one s nedovoljno stručne spreme.

Projekat unapređuje ekonomski razvoj žena kroz pilot programe, a na nacionalnom nivou obezbeđuje tehničku podršku preduzećima koje vode žene, uz zastupanje politike koje omogućavaju privatnom sektoru da implementira rodno izjednačeno zapošljavanje.

Direktorka misije USAID-a u Srbiji Bruk Ajšam rekla je da će oni, u saradnji sa partnerima, ženama obezbediti razne vrste obuka i treninga, kako bi pomogli ne samo Srbiji u celini, već i ženama i njihovim porodicama i deci.

- Cilj je da im pomognemo da imaju bolji životni standard - poručila je Ajšam.

Predsednik Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) Stefan Lazarević istakao je da su oni, u okviru projekta, radili istraživanje u poslovnoj zajednici, kako bi razumeli koje su to inicijative koje se bave osnaživanjem žena.

- Rezultati su s jedne strane ohrabrujući, jer se sve više priča o rodnoj ravnopravnosti u poslovnoj zajednici, a s druge strane naišli smo na probleme rodne razlike u zaradama, žene ostaju u senci zbog rodnih stereotipa, zbog čega ne napreduju na više pozicije, kao i teškoće u usklađivanje poslovnih i privatnih obaveza- rekao je Lazarević.

On dodaje da razne kompanije sprovode edukacije na temu rodne ravnopravnosti, imaju fleksibilno radno okruženje i radne uslove, a određene kompanije pružaju podršku ženama kada se vraćaju na posao s porodiljskog odsustva.

Projekat ekonomskog osnaživanja žena sprovodiće se u celoj zemlji do decembra 2027. godine, a ukupna vrednost projekta, koji finansira USAID, iznosi dva miliona dolara. Projekat implementira Impact Hub Belgrade u saradnji sa AmCham, Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga i Erste bankom.

Istraživanje koje je sprovela SeConS - Grupa za razvojnu inicijativu pokazuje da su u Jablaničkom i Pčinjskom okrugu stope nezaposlenosti žena (starijih od 15 godina) visoke. Podaci iz 2022. godine pokazuju da je 29,6 odsto žena u Jablaničkom okrugu i 35,3 odsto u Pčinjskom okrugu nezaposleno, što ukazuje na potrebu za ciljanim intervencijama. Od ukupnog broja dugotrajno nezaposlenih lica u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, žene čine oko 53 odsto u Jablaničkom okrugu i 58 odsto u Pčinjskom okrugu.

(Telegraf.rs/Tanjug)