Dačić o diplomatskoj borbi Srbije: Ono što smo uradili na međunarodnom planu ostaće upamćeno

Dačić je na primeru Kosova i Metohija objasnio da je veliki uspeh naše diplomatije to što je određeni broj zemalja povukao priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ocenio je večeras da je sadašnja međunarodna pozicija Srbije u odnosu na 2008. ili 2012. godinu bitno različita i da će sve ono što je urađeno na međunarodnom planu ostati upamćeno u istoriji našega naroda.

On je za TV Hepi rekao da Srbiju 2008. godine niko ništa nije pitao i podsetio da je tada tzv. Kosovo priznalo 80 zemalja za godinu dana i ocenio da tada Srbija ne bi mogla da računa na podršku kao što je bilo na GS UN tokom glasanja o rezoluciji o Srebrenici.

Preporučujemo

Dačić je na primeru Kosova i Metohija objasnio da je veliki uspeh naše diplomatije to što je određeni broj zemalja povukao priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

"Da mi nismo promenili taj odnos snaga, da nije 28 zemalja povuklo priznanje, mi bismo sada imali i dalje pat poziciju vezano za Kosovo i Metohiju", rekao je Dačić i dodao da bi isto tako i situacija sa glasanjem o Srebrenici bila drugačija, da je na primer 130 zemalja glasalo za nju.

Govoreći o diplomatskoj borbi protiv izglasavanja rezolucije o Srebrenici, Dačić je rekao da bi on i predsednik Aleksandar Vučić mogli za svaku zemlju pojedinačno da obrazlože šta je sve urađeno i naveo da se razgovaralo sa mnogo zemalja.

"Aleksandar (Vučić) je pričao i sa svojim kolegama, predsednicima, ali on se nije libio da priča i sa šefovima misija u Njujorku. To nije bio njegov nivo, ali on je bio tamo", rekao je Dačić.

Naveo je da je lično kao ministar spoljnih poslova povodom rezolucije bio u kontaktu sa 73 ministra spoljnih poslova, kao i da su izaslanici išli i objašnjavali da glasanje nije u skladu sa Poveljom UN i da ne postoji saglasnost ni na nivou BiH, a da je tema bila najteža na svetu.

On je dodao i da od 84 zemlje koje su glasale za rezoluciju, bar 50 već obeležava neku vrstu dana sećanja na Srebrenicu, pa je od starta bilo teško promeniti im mišljenje.

Dačić je ocenio i da je Nemačka kao inicijator rezolucije to učinila kako bi prebacila krivicu, ne obazirući se na zločine koje je počinila u Drugom svetskom ratu.

"Oni će nama da dele lekcije o Srbiji i o našem narodu", rekao je Dačić dodajući da ne želi ni da priča o srpskim žrtvama.

Povodom tvrdnji da je Srbija uplaćivala novac drugim džavama kroz projekte razvojne podrške kako bi glasali protiv rezolucije, Dačić je rekao da su ti komentari uvredljivi i objasnio je da zapadne zemlje mnogo više novca daju kroz takve projekte.

Dačić je rekao i da to što Zapad radi, radi da legitimizuje i legalizuje sve ono što je radio u devedestim godinama i da onda ispadne da je normalno da srpski narod bude bombardovan, iako je to bilo nelegalna agresija.

On objašnjava da zapad tako želi da legitimizuje sve ono što se dešavalo devedesetih, odnosno da legitimituje sve što je srpski narod preživeo, poput sankcija, pritisaka i otimanje Kosova i Metohije.

"To uopšte nije glasanje da bi oni zadovoljili Bosnu i Hercegovinu, nego da bi legalizovali svoju politiku", naveo je Dačić.

On je za ono što je učinila Crna Gora povodom rezolucije ocenio da ona time "ne pljuje samo na Srbiju, već i na sebe".

Predsednik Demokratske narodne partije iz Crne Gore (DNP) Milan Knežević rekao je da su amandmani Crne Gore na rezoluciju o Srebrenici došli iz nemačke ambasade, u koju su bili pozvani predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić i ministar spoljnih poslova Filip Ivanović.

"Pozvali su ih da dođu u ambasadu, tamo su im ispostavili amandmane i saopštili da će to biti njihovi amandmani. Ja bih bio mnogo srećniji i da je 191 država bila za rezoluciju o genocidu, ali da su Srbije i Crna Gora bile zajedno i bile protiv rezolucije o genocidu u Srbiji", rekao je Knežević.

Prema njegovim rečima, usvajanje rezolucije o genocidu nije doprinelo pomirenju naroda u regionu već, kako kaže, upravo suprotno.

“Sad niko ni sa kim neće da govori. Ni u Crnoj Gori, ni u regionu i sada je kriva Srbija i Aleksandar Vučić što su se borili protiv toga da nas žigošu kao genocidan narod”, naveo je on.

Istakao je da je predsednik Vlade Crne Gore Milojko Spajić pre odlaska u Nemačku, kako kaže, obećao da će Crna Gora biti uzdržana o rezoluciji o Srebrenici.

"I molio nas je da ne talasamo, da ga ne dovodimo u neprijatnu situaciju. Ja nisam usta otvarao dok on nije pošao za Nemačku gde je boravio 15 dana. I kad se vratio iz Nemačke, on je promenio stav. Tada su izašli sa amandmanima i rekli su to je za naše dobro", naveo je Knežević.

On smatra da je jasno da se radi na tome da se ukine Republika Srpska, te da se u amadmanima ne pominje Dejtonski sporazum što govori u prilog tome.

(Telegraf.rs/Tanjug)