Starović: Srpski narod je narod stradalnika i mučenika koji se bezrezervno suprotstavio nacizmu i fašizmu
Nemanja Starović je podsetio na stravične zločine koje su nacisti sprovodili zajedno sa ustašama, italijanskim, bugarskim, mađarskim i albanskim okupatorima
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović istakao je danas da je srpski narod "narod stradalnika i mučenika koji se bezrezervno suprostavio nacizmu i fašizmu i u tome je pobedio".
Govoreći na svečanoj akademiji u Narodnom pozorištu u Beogradu, povodom obeležavanje Dana pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, rekao je da je u periodu od 1941. do 1945. sproveden udruženi zločinački poduhvat protiv svega što je srpsko.
Podsetio je na stravične zločine koje su nacisti sprovodili zajedno sa ustašama, italijanskim, bugarskim, mađarskim i albanskim okupatorima, kao i na naredbu nemačkih snaga da za svakog ubijenog Nemca treba streljati stotinu Srba, a za svakog ranjenog, 50 Srba.
Napomenuo je da se srpski narod izborio za slobodu, a da je nju hteo ne samo za sebe, već i za druge narode.
"Odajemo poštu svim herojima antifašističke borbe. Njihovo delo treba da nam obasjava put", poručio je Starović.
General major u penziji Vidosav Kovačević napomenuo je da su Srbi rekli istorijsko "ne" nacizmu i da su zbog toga u četvorogodišnjoj borbi najviše stradali.
"Sa pobedom stigla je sloboda", rekao je Vidović, inače član SUBNOR-a i dodao da je tada pobeđeno najveće zlo u najkrvavijem ratu koji je svet ikada video.
Istakao je da iznova treba ponavljati ko je pobednik, a ko poraženi, ko je dželat, a ko stradalnik u Drugom svetskom ratu.
"Protiv fašista borili su se partizani i pripadnici Narodnooslobodilačke borbe koji su od golobradog naroda na početku došli do 800.000 boraca na kraju rata", rekao je Kovačević i podsetio da je slavna Crvena armija pred kraj rata pomogla u oslobađanju Jugoslavije.
Kaže da su Srbi koji su se borili na Kadinjači, Neretvi, Sutjesci, Drvaru sinovi očeva koji su se borili na Ceru, Kolubari, Kajmakčalanu i proboju Solunskog fronta, a da su oni koji su se borili protiv NATO agresije 1999. godine sinovi boraca Narodnooslobodilačkog rata.
U drugom delu svečane akademije priređen je muzičko-scenski program.
(Telegraf.rs/Tanjug)