Klačar: Okosnicu kampanje činiće dve liste, odlučivanje za i protiv

"Nastaju dve liste, jedna oko SNS-a koja će verovatno biti okupljena oko Pokreta za narod i državu, a druga oko 'Srbija protiv nasilja', koje će zapravo činiti okosnicu ove kampanje, i to će biti faktički neka vrsta predreferendumske atmosfere"

Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar ocenio je danas da će beogradski izbori verovatno biti održani u periodu od 28. aprila do kraja maja kao i da će njihova atmosfera biti referendumska, jer je izvesno da će se napraviti određena vrsta odlučivanja - za i protiv.

"Nastaju dve liste, jedna oko SNS-a koja će verovatno biti okupljena oko Pokreta za narod i državu, a druga oko 'Srbija protiv nasilja', koje će zapravo činiti okosnicu ove kampanje, i to će biti faktički neka vrsta predreferendumske atmosfere", rekao je Klačar za Tanjug odgovarajući na pitanje o najavi ukrupnjavanja političke scene uoči novih beogradskih izbora.

Preporučujemo

On je ocenio da će referendumski narativ posebno kreirati lista 'Srbija protiv nasilja' i da će to biti njihova ključna karta.

"S druge strane, kada dođe do toliko velikog ukrupnjavanja na strani vladajuće koalicije, po prirodi stvari je jasno da će se tu napraviti dva velika bloka. I tu nema nikakve dileme. To su liste koje će biti usmerene jedna na drugu i vrlo verovatno sa određenom negativnom kampanjom. To su liste koje će u najvećoj meri biti zadužene za mobilizaciju birača", ocenio je Klačar.

On je ukazao da i vladajuća koalicija, kao i lista "Srbija protiv nasilja" žele da poentiraju i izađu kao pobednici, jer se, kako kaže, na ovim izborima dolazi do političke moći u naredne četiri godine.

"Uoči ovih izbora očekuje nas približavanje nekom dvopartizmu ili dvoipopartizmu koje nije prirodno do kraja, jer nije napravljeno prirodnim procesima. To možda može i da utiče na eventualni odziv birača koji u tom kontekstu može biti nešto i manji. To će posebno biti slučaj ukoliko se recimo Nova Demokratska stranka Srbije priključi 'Srbiji protiv nasilja' ili ukoliko se SPS priključi Pokretu za narod i državu", ocenio je Klačar.

Na pitanje da li bi Proglas i koalicija NADA mogli da budu deo liste okupljene oko koalicije "Srbija protiv nasilja", Klačar ocenjuje da su to dve ozbiljne opcije koje mogu biti u igri u ovom momentu.

"Proglas verovatno ne na formalan način, možda može da bude ili kroz kandidovanje pojednih ljudi iz Proglasa ili eventualno kroz kandidovanje neke javne ličnosti za kandidata za gradonačelnika", kaže on.

S druge strane, oko Srpske napredne stranke očekuje da se okupe tradicionalni partneri naprednjaka, među kojima je i SDPS Rasima Ljajića, a očekuje i da SPS pregovara o svom učešću.

"Očekujem da u tom pokretu budu ili Zavetnici, ili njihova liderka, kao i Milan Stamatović i njegova stranka", naveo je Klačar.

Smatra i da će one male stranke koje nisu prešle cenzus pokušati nekim svojim internim dogovorima da naprave jednu ili dve liste koje bi možda mogle da budu konkurentne, a očekuje i dve liste koje bi mogle da proizađu iz podeljenog pokreta "Mi - glas iz naroda".

"Razlika u odnosu na prošle izbore jeste to što smo na prošlim izborima imali određene pobednike i određene gubitnike, a sve one stranke koje su na neki način izborni gubitnici (nisu prešle cenzus) moraju da traže svoju političku budućnost ili da preispitaju svoju odluku da li da se pojave na izborima", naveo je Klačar.

Klačar napominje i da beogradski izbori treba da se raspišu do kraja aprila i da je verovatnije da neće biti održani istovremeno sa drugim lokalnim izborima, a da će termin za beogradske izbore verovatno biti od 28. aprila do kraja maja.

Klačar kaže da su njegova očekivanja da će se prvo izabrati predsednik Skupštine Srbije i da će se onda, kako kaže, raspisati beogradski izbori, jer sada nema ko ni da ih raspiše.

"Beogradski izbori su sami po sebi važni, jer se bira treća ili četvrta pozicija u hijerarhiji političke moći. Bira se rukovodstvo grada sa najvećim budžetom koji je lokomotiva razvoja čitave države i koji ima najviše birača", rekao je Klačar.

Izbori u Beogradu su uvek bili važni, a jedan od razloga je, kako je zaključio i to što je praksa pokazala da se teško upravlja Srbijom ukoliko "nemate Beograd kao najveći grad".

(Telegraf.rs/Tanjug)