Aleksandar Šapić: "Svaka reakcija koja bi bila doživljena kao provokacija može da bude pogubna po Srbe"
"Uvešćemo red u beogradsko priobalje i konačno ćemo videti naše reke i početi da koristimo ono najvrednije što imamo"
Nkada ne smemo dobrovoljno da se odreknemo dela svoje teritorije. Lako je iz Beograda ili iz bilo kog evropskog grada komentarisati šta Srbi na Kosovu treba da rade. Ono što mi kao matica svih Srba, država Srbija, ne smemo nikada da pristanemo je da se dobrovoljno odreknemo dela svoje teritorije. Da li su uslovi u kojima tamo žive Srbi dobri, daleko su od dobrih, i to već decenijama. Da li je situacija u kojoj se nalazimo laka – nije nimalo laka. Da li treba da odustanemo od borbe – ne smemo. Mislim da je dobrovono odricanje od dela svoje teritorije nešto što je apsolutno neprihvatljivo jer kad vam neko nešto otme možete i da vratite, a kada se dobrovoljno odreknete onda više vraćanja nema. Ovo, u intervjuu "Frankfurtskim vestima" poručuje Aleksandar Šapić, predsednik Privremenog organa grada Beograda i jedan od najboljih srpskih, ali i svetskih vateropolista svih vremena.
Ima li uopšte načina da Srbi opstanu i ostanu na svojim ognjištima u južnoj pokrajini?
– Moramo da budemo svesni da su dole NATO trupe i da svaka reakcija koja bi bila doživljena kao provokacija može da bude pogubna i po srpski narod na Kosovu i po Srbe u Srbiji. Zato treba biti mudar, prevazići ovu situaciju, a da se ne dođe do rešenja koje će biti loše dugoročno po pitanju i Srba dole i teritorije Srbije naročito zbog kulturno-istorijske baštine i svega onoga što Kosovo znači svakom pripadniku srpskog naroda. To je jedini način. Ne priznavati, ne prihvatati da se dobrovonoljno odreknemo bilo čega, a paralelno pokušavati da tim ljudima dole obezbedimo koliko toliko normalan život. I čekati povoljniji momenat, a ako verujete u njega, taj momenat će doći, da se Kosovo jednog dana vrati i praktično u okvire države Srbije, iako ono danas formalno po Ustavu naše države to jeste, ali realno život tamo je daleko od života kakav je recimo u Nišu ili Kragujevcu.
Na čelu Beograda ste tek nešto više od godinu dana. Kojim projektima ste posebno ponosni?
– Ove godine smo doneli puno važnih odluka, a najviše socijalnih mera. Niko nije verovao u socijalne mere, odnosno u kapacitet ove Gradske uprave da će moći da ih sprovede i da nađe novac za njih, a da ništa ne nedostaje. Mi smo iz istog budžeta obezbedili više od 100 miliona evra ove godine za sprovođenje socijalnih mera. Najviše novca dato je za besplatne vrtiće, oko 60, za udžbenike oko 20, a za vaučere oko 17 miliona evra. Novac je obezbeđen i za pojeftinjenje javnog prevoza, za besplatne karte za srednjoškolce, za penzionere, za besplatne bazene preko leta kao i za besplatan engleski za predškolce. Siguran sam da u budućnosti niko neće hteti, ali ni smeti da ove odluke promeni jer građani neće pristati da tek tako preko noći ostanu bez svih pogodnosti koje su uvedene, a koje im mnogo znače.
Kako vidite Beograd za pet - deset godina?
– Siguran sam da, ukoliko budem dobio priliku da četiri godine u normalnim okolnostima vodim ovaj grad, Beograd apsolutno više neće biti isti kakav je danas. Sledeće godine počinjemo izgradnju tunela od Bulevara despota Stefana do Ekonomskog fakulteta, koji zajedno sa Novim savskim mostom čini najvažniji saobraćajni projekat jer će spojiti dva najudaljenija dela Beograda.
Izgradiće se potpuno novi kraj grada između Surčina i Novog Beograda u sklopu EKSPO 2027, sa nacionalnim stadionom i sajmom. Završićemo autobusku stanicu, propratne saobraćajnice uz autobusku, nastavljamo sa proširivanjem bulevara i ulica, kao i sa reformom javnog prevoza kupovinom novih tramvaja i autobusa. Napravićemo pešačko-biciklistički most koji će spojiti Novi Beograd sa Adom Ciganlijom.
Uvešćemo red u beogradsko priobalje i konačno ćemo videti naše reke i početi da koristimo ono najvrednije što imamo. Mislim da Beograd objektivno za pet-šest godina može drastično da se promeni i da postane prava evropska metropola u svakom pogledu, jer on to i zaslužuje.
Za dijasporu Beograd nije samo prestonica Srbije, već mnogo više. Šta je ono što Beograd može da im ponudi i šta je ono što dijaspora treba i mora da očekuje od svoje prestonice?
– Srpski narod je tokom svoje istorije prolazio kroz teške periode i kad god nije bio jedinstven i kada je dozvoljavao da se u njega ubaci seme razdora, imali smo ozbiljne probleme, plaćali glavama, gubili teritorije i ostajali bez svega onoga što nam je najvažnije. Više puta sam govorio da će Beograd dok sam ja na njegovom čelu, kao i država Srbija uvek biti otvoren i na usluzi svom narodu bez obzira na to gde i u koliko država živi. Beograd nije samo glavni grad Srbije, već srpska prestonica i glavni grad svih Srba.
Često ste na meti kritika, ali se ne obazirete. Da li je u pitanju sportski inat, jer ste bili poznati po tome da se na "terenu" (bazenu) ne predajete?
– Čitav dosadašnji mandat na mestu gradonačelnika prošao je uz stalnu pretnju novim izborima. Nije lako tada da se ponašate kao da je sve u redu i da vodite grad na jedan odgovoran način, donosite strateške, dugoročne, ispravne odluke i da uspete da ih sprovedete.
Nisam hteo da se povučem ni jednog trenutka niti da ustuknem pred bilo kojim problemom jer nisam čovek koji se tako lako povlači. Dok god sam tu, spreman sam na svaku vrstu borbe naročito ako je to nešto u šta verujem da je ispravno. I da, bilo je opstrukcija sa svih strana, ali na takve stvari se ne obazirem jer ja znam da radim pod pritiskom.
Pre neki dan sam rekao da dolazim iz sveta vrhunskog sporta gde čak i kada vam je puls 200, protivnik vas bije, ne ide vas šut, navijači vređaju, a na sve to još vas i sudija potkrada, vi morate da zadržite maksimalan fokus i zabijete gol, jer utakmica ne sme da se izgubi. Na primer, mnogi se sećaju da smo u Kranju 2003. godine u finalnoj utakmici Evropskog prvenstva u vaterpolu gubili od Hrvatske sa tri razlike u poslednja tri minuta. Hrvatski navijači nas gađaju, sudije kradu i sve deluje kao da gubimo, a ta utakmica je završena tako što smo je mi dobili na produžetke.
Koliko Vam je bilo teško da iz sportske, pređete u političku arenu? Da li ste se pokajali?
– Da ste mi ovo pitali 2010., 2013. ili 2014. imalo bi smisla možda da pričam na tu temu, ali danas posle 14 godina u poslu kojim se bavim - u lokalnoj politici i 15 godina od kako sam završio sportsku karijeru, mislim da to pitanje više nema smisla.
Ipak, i opozicija i pozicija se slažu da ste na Novom Beogradu, kao predsednik opštine napravili odličan posao. Da li sada to pokušavate da preslikate na Beograd?
– Jedini sam gradonačelnik u istoriji Beograda, uz Branka Pešića, koji je dužnost preuzeo nakon višegodišnjeg iskustva upravljanja jednom beogradskom opštinom Na čelu Novog Beograda bio sam skoro dva i po mandata, a prve objektivne rezultate moga rada su ljudi uspeli da primete tek krajem prvog mandata, ali je najsnažniji doživljaj toga što sam radio bio u toku drugog mandata. Kada je Beograd u pitanju, naravno da treba još više vremena, ali je činjenica da smo zaista za ovih godinu i po dana doneli toliki broj mera i odluka koje su itekako vidljive. Želim da me građani za deset-dvadeset godina pamte po rezultatima i svemu što sam uradio. Kao što mislim da Novi Beograd nije isti bio 2022. godine, kada sam ga napustio, u odnosu na 2012. godinu, kada sam preuzeo da ga vodim, isto tako onog momenta kada se završi moj mandat, a nadam se da ću dobiti jedan pun, pravi četvorogodišnji mandat, jer za godinu i po dana je teško ostaviti dublji trag, ni Beograd više neće biti isti grad u odnosu na pre.
Beograd je i jedan od onih gradova odakle je u inostranstvo otišlo najviše mladih. Kako ih vratiti?
– Poslednjih godina najveći broj mladih se vraća u Beograd. I ne samo naših. Dolaze nam mladi strani državljani da u Beogradu otvaraju firme. Danas, zahvaljujući IT sektoru možete da živite u jednoj zemlji, a da vaš posao bude vezan za drugi kraj sveta. Beograd je postao izuzetno primamljiv za mnoge mlade ljude. Ogroman broj naših mladih ljudi koji su završili škole i otišli u inostranstvo se sada vraća. Sa druge strane istina je da, ne samo iz Beograda, već i iz čitavog regiona Evropa "usisava" mlade ljude ali u poslednje dve, tri godine objektivno postoji trend vraćanja kakav nije postojao poslednjih trideset godina i to pokazuje šta Beograd danas predstavlja za ovaj deo Evrope.
Postoji li "recept" za uspešno vođenje grada?
– Voditi Beograd nije nešto na čemu možete da se učite, kao praksa za sticanje novih znanja i veština iz lokalne samouprave. Vođenje Beograda zahteva ozbiljno iskustvo i najbolje je kada građani ne moraju da vam veruju na reč već da iza vas stoje dela - konkretne mere i rezultati.
Bratske opštine u Srpskoj
Pre nekoliko dana potpisao sam sa načelnikom Opštine Sokolac Milovanom Bjelicom Sporazum o donaciji 30 miliona dinara za izgradnju gradske kuće u ovoj opštini. Tako sam ispunio obećanje koje sam dao prošle godine tokom moje prve zvanične posete Republici Srpskoj kada sam u Sokocu odao poštu srpskim borcima na groblju "Mali Zejtinlik", gde je sahranjeno više od 1.000 stradalih na sarajevskom ratištu.
Drago mi je da su, kako je rekao Bjelica, posle moje posete srpskom vojničkom groblju krenule posete sa svih strana, a posebno iz Srbije. U delegaciji koja je došla u Beograd prošle nedelje bio je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik sa kojim sam razgovarao o međusobnoj podršci i razumevanju i kako Beograd može da pomogne ne samo Sokocu nego i drugim opštinama u Republici Srpskoj. Ranije smo dogovorili bratimljenje beogradskih opština sa što većim brojem opština u Republici Srpskoj.
Cilj je da se i na tom nivou napravi što bolja saradnja i pomogne našim ljudima, ali i da se neguju bliski odnosi u svim segmentima jer Grad Beograd i Republika Srbija nastavljaju da pomažu lokalnim samoupravama i žiteljima sa druge strane Drine.
(Telegraf.rs)