Vučić iz Pariza: Moguće da Makron do kraja godine dođe u Srbiju, ZSO neće biti formiran dok je Kurti na vlasti

Predsednik Srbije učestvuje na Pariskom mirovnom forumu

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u Parizu na Pariskom mirovnom forumu odakle se obraća medijima. On je rekao da su jutros imali prvu bilateralu, a da će večeras imati sastanak i sa Emanuelom Makronom. 

Preporučujemo

Kazao je da se govorilo na mnogo tema i o Kosovu i Metohiji, o izveštaju o izveštaju EK, i o svim regionalnim pitanjima. Otkrio je da će pozvati Makrona da poseti Srbiju i da očekuje da do kraja godine vidimo Makrona u našoj zemlji.

- Razgovarao sam kratko u dva navrata sa Makronom, sa njim ću se videti u Jelisejskoj palati večeras, jedan na jedan. Uputiću mu poziv da dođe u Srbiju, može da se desi da do kraja godine već bude u Srbiji - istakao je predsednik i kazao da je imao važan susret i sa predsednikom Gane.

- Fokus sveta polako klizi ka Gazi. Kada kažem, to je izraelsko-palestinski sukob - rekao je predsednik:

- Danas imamo 24 milijarde u deviznim revervama, a imali smo 10, 2, to ojačava našu valutu, ekonomiju, ali ljudi to ne vide u svom džepu. Ne možete plate i penzije da isplaćujete u većem proizvodu od 10 i 11 - rekao je Vučić.

Kako kaže, Srbija nikada neće ugroziti monetarnu stabilnost svoje zemlje, ali da očekuje dugoročne promene.

Na pitanje novinara da li je došlo do sastanka sa Aljbinom Kurtijem, kako se spekulisalo, on je rekao da nije. Predsednik je jasno rekao da do formiranja Zajednice srpskih opština neće doći dok je Aljbin Kurti na vlasti.

- Večeras će jedna od tema biti Priština, siguran sam. Ne znam o čemu da razgovaramo, on je birao sa kim će da se sastane sa predstavnicima BiH. Pitam se kakvi su to dvostruki aršini, gde negde priznajete i tražite da se poštuje teritorijalni integritet, a negde ne... I to je dobro za nas, znamo gde smo, sa kime imamo posla. Mislim da je Zapadu jasno da Kurti ne Zajednicu Srpskih opština - rekao je predsednik.

Kako kaže, Makron ima puno posla, i zbog toga mu je veoma zahvalan jer izdvaja vreme za Srbiju, i razgovor koji je najavljen za večeras.

- Makron sada preduzima važne inicijative o mnogim temama. I ruski sukob, i palestinsko-izraelski. Sada javno mnjenje menja mišljenje zbog događaja, i prelazi se na drugu stranu. Imamo komplikacije, a mi smo negde u zapećku - kaže Vučić.

Vučić je istakao da se svako kreće u granicama svoje pokvarenosti, istakavši da u vreme Marka Jakšića, Samardžića, Jovanovića i ostalih, bilo je prisutno bogaćenje i ne briga, o narodu sa Kosova.

- Pošto se svašta desilo u njihovo vreme, i koliko zemalja je priznalo Kosovo, a za moje vreme 27 je povuklo priznanje... Setimo se da su oni molili Zapad da ne priznaju posle izbora. Ja nikada neću priznati nezavisnost Kosova, laži slušam već 11 godina. Mnogo lažnih rodoljuba mi je držalo pridike, i šta su uradili? Ništa - kaže Vučić.

Predsednik Srbije je potom istakao da opozicija ostavku traže od kada je rođen, ali sada traže da on ne učestvuje u kampanji.

- Ja to radim za dobrobit Srbije i za građane, jer bi oni uništili Srbiju za 3 dana. Setimo se kada se odcepila Crna Gora, da bi moglo Kosovo, pa ubiše premijera, setite se ubistava koja su bila svakodnevna... U danu su imali po troje četvoro ubijenih... 500.000 ljudi je ostalo bez posla. Zašto ja njima smetam? ja sam nepomenik, ludak, Hitlerov sin, Šešeljev sin, brat od majmuna... Pa lakše im je da mene lošeg pobede. Mene će najlošijeg pobediti. Ja brinem o njima, želim im da lakše pobede - rekao je predsednik Srbije.

Govoreći o napadima na njegovu porodicu i karikaturama, Vučić kaže da je to nešto na šta čovek mora da se navikne. To je, kaže, njihova pristojnost i argumentacija.

- Njihova politika je samo mržnja, mržnja prema majkama, očevima, porodicama... To nema veze sa mnom, već sa njihovom mržnjom prema zemlji. Dati svoj glas za nekoga od njih, sve je to glas za Đilasa, za istu kasu i kutiju - naveo je predsednik Srbije.

Predsednik se susreo sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom,  sa predsednikom Vlade Kraljevine Belgije Aleksandrom de Kroom,  predsednikom Vlade Severne Makedonije Dmitrom Kovačevskim, srpskim članom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović i predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem.

Pariski mirovni forum, okupiće predstavnike međunarodnih organizacija i lidere država. 

Ovogodišnje, šesto izdanje, pod nazivom "Traženje zajedničkog osnova u svetu suparništva", posvećeno je najvećim izazovima današnjice i traženju efikasnih odgovora na najhitnije svetske izazove.

U fokusu dvodnevnog skupa u Parizu je upravljanje posledicama višestrukih kriza na stanovništvo, saradnja kroz sukobe, preispitivanje globalizacije u polarizovanom svetu, kataliziranje klimatskih i ekoloških rešenja, obezbeđivanje bezbednijeg i etičnog digitalnog sveta i negovanje inkluzivnijih i pravednijih društava. Forum se otvara sesijom "Pariski pakt za ljude i planetu", a uvodno obraćanje imaće predsednik Francuske Emanuel Makron.

Od šefova država govoriće i predsednik Gane Nano Akufo-Ado, predsednik Senegala Maki Sal, predsednik Kenije Vilijam Ruto, kao i predsednik Vlade Barbadosa Mia Amor Motli.

Među govornicima su i generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva, predsednik Svetske banke Adžej Banga, predsednik Instituta za ekonomski rast Nand Kišore Sing i generalni sekretar Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Matias Korman.

Tokom dva dana biće održano 80 sesija. Osim predstavnika međunarodnih organizacija i svetskih lidera, prisustvovaće i predstavnici nevladinih organizacija i fondacija, kompanija, verskih grupa, stručnjaci i novinari iz celog sveta.

Pariski mirovni forum, čiji je inicijator Makron, održava se od 2018.godine, sa ciljem da okupi sve aktere globalne uprave i zasnovan je na ideji međunarodne saradnje kao ključnog faktora za suočavanje s globalnim izazovima i osiguravanje trajnog mira.

Forum se organizuje u partnerstvu sa Međunarodnom agencijom za energetiku, EU, Međunarodnim monetarnim fondom, Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj, Organizacijom UN za obrazovanje, nauku i kulturu i Program UN za razvoj.

(Telegraf.rs)