Bojan Torbica: Pokret socijalista je levica koja zna šta je nacionalno

"Kojim i kakvim kriminalom može da se bavi čovek tokom čijeg mandata je razbijen i pohapšen zloglasni klan Belivuk-Miljković, tokom čijeg mandata je razrešeno desetak najmonstruoznijih mafijaških ubistava, čovek koji je bio na čelu policije kada su razbijani kavački i škaljarski klan, uhapšen Darko Elez, Darko Šarić...", kaže Torbica

"Sankcije Aleksandru Vulinu pokazale su pravo lice američke politike i ujedno su pretnja pre svega Aleksandru Vučiću, ali i celoj Srbiji da mogu doživeti sličnu sudbinu, ako se ne povinuju pritiscima kolektivnog zapada", kaze za "Telegraf.rs" Bojana Torbica iz Pokreta socijalista.

O tome koju politiku zastupaju i daljim planovima kao i o Evrpskoj uniji, Torbica otkriva u intervjuju datom za naš portal.

• Koju politiku zastupa Pokret socijalista?

Pokret socijalista već punih petnaest godina čvrsto stoji iza politike koju su koncipirala naša dva osnivača Aleksandar Vulin i akademik Mihajlo Marković, a to je politika socijalno i nacionalno odgovorne levice. Mi smo do pred sredine 2014. godine i dolaska Aleksandra Vučića na čelo republičke Vlade živeli u potpuno divljem kapitalizmu. Zalaganjem Aleksandra Vučića i Aleksandra Vulina i izmenama Zakona o radu počelo je uređivanje tog prostora. Počeo je dolazak ozbiljnih investicija, počela je reindustrijalizacija Srbije i značajan porast broja zaposlenih. Vučić je kao premijer bio dovoljno hrabar i odlučan da uvede mere fiskalne konsolidacije, koje su dovele do uređenja javnih finansija i omogućile potonji rast zarada i penzija. U to vreme naš osnivač Aleksandar Vulin se nalazio na čelu ministarstva za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja i uz Aleksandra Vučiča je jedan od najzaslužnijih što tokom mera štednje najsiromašnijim građanima Srbije nije umanjeno ni jedno socijalno davanje, a obim socijalnih usluga je čak i uvećan. E to je politika Pokreta socijalista. Borba za prava svih onih koji žive od svog rada, kao i pomoć države svima kome je ona neophodna. Srećom Aleksandar Vučić za razliku od ljudi koji su se pre njega nalazili na čelu Srbije jako dobro oseti i razume potrebe običnih građana, što nam je u mnogom olakšalo realizaciju socijalnog programa. Ostvarivanje nacionalnog dela političkog programa ide mnogo teže. Pored činjenice da je Srbija tokom prethodnih desetak godina postala politički i ekonomski nemerljivo stabilnija država, samostalna u odlučivanju, a u vojnom, privrednom i finansijski nesumnjivi lider u regionu, konstantni politički pritisci pre svega sa zapada, pokušavaju da poljuljaju tu našustabilnost, ograniče samostalnst i naruše teritorijalni integritet. Naš odgovor na te izazove jeste ideja srpskog sveta koju je koncipirao naš osnivač i donedavni predsednik Aleksandar Vulin. Ideja političkog objedinjavanja srpskog naroda, jer samo tako o svim najvažnijim nacionalnim pitanjima možemo odlučivati zajedno. Ideja da smo uvek tu uz svoju Srbiju, baš kao što je i Srbija uz nas bez obzira gde živimo u Aleksincu, Banjaluci, Podgorici, Zagrebu, Čikagu, Beču... Neverovatno je važno da svi Srbi, bez obzira gdje žive, budu jedinstveni i da o svim pitanjima od nacionalnog interesa odlučuju zajedno u Beogradu, u prestonici svih Srba. Jednako tome je važno i da kada zajednički donesemo neku odluku složno stanemo iza nje. Svi do jednog, bez izuzetka. Samo tako možemo zaštititi vitalne interese kako Srbije, tako i celokupnog srpskog naroda. Unutar regiona se čuju glasovi da je srpski svet produžetak, pa čak i realizacija ideje stvaranja Velike Srbije.

Ima li tu istine?

Nikada nisam uspeo da saznam šta je ideja Velike Srbije. Da li je to ideja da Srbi imaju neotuđivo pravo da slobodno žive na svojim pradedovskim ognjištima. Ako jeste, šta je tu loše i opasno? Ponoviću pitanje koje je Aleksandar Vulin nebrojeno puta postavio: Koliko to Srbija mora biti mala, da gospodarima sveta ne bi bila isuviše velika? Srpski svet je autentična nacionalna ideja i nije nikakav produžetak ideje Velike Srbije, ukoliko je ona ikada i postojala. Kada već pričamo o ideji srpskog sveta, podsetimo se da su Srbi samo tokom XX veka dva puta prokockali istorijsku šansu da jasno definišu i odrede svoje nacionalne interese i svoj životni prostor. Pobednik u dva svetska rata, narod koji je uz velike žrtve izvojevao epohalne vojne pobede, uspeo je da izneveri sve svoje nacionalne ideje i ciljeve, te da kraj veka dočeka kao politički gubitnik. Razlog je vrlo prost – prestali smo da budemo jedinstven politički narod, svoje nacionalne interese podredili smo „suživotu“ u državnoj zajednici, iskreno i naivno verujući u ideju bratstva i jedinstva. Ako hoćemo da opstanemo u ovim teškim vremenima, veoma brzo ćemo postatijedinstven politički narod – što je i prvi korak ka našem konačnom ujedinjenju. Srbi će se jednom ujediniti, bez obzira što nikada u do sada u svojoj istoriji to nismo uspeli, tj. nisu nam dozvoljavali. Šta god drugi govorili o tome, pre svega srpski narod mora biti svestan činjenice da srpski svet nije nikakav poziv na sukobe, već odgovor na političko i fizičko nasilje koje se već decenijama sprovodi nad našim narodom. Odgovor na ćutanje o zločinima u Oluji, na podsmevanje poklanim u Klečki,

masakriranim u Starom Gackom. Srpski svet stvaramo da „Velika Albanija“ ne prođe bez brane i otpora. Srpski svet stvaramo da kada Srbe u Republici Srpskoj primoravaju da prihvate da su genocidan narod, oni znaju da ima ko da ih okupi i ohrabri da budu jedinstveni i složni. Da ima ko da ih zaštiti od pravnog nasilja i političkog progona. Srpski svet je politički, dostojanstven i miran odgovor na pokušaj otimanja Kosova i Metohije, na pokušaj rušenja Republike Srpske, na vraćanje ustaštva u zvaničnu politiku Hrvatske. Ako me pitate da li će srpski svet dovesti do ujedinjenja, moj odgovor je hoće i to neminovno, jer ujedinjenje je već uveliko počelo i niko ga ne može zaustaviti. Samo ovo ujedinjenje će biti mirno, bez ispaljenog metka, bez i jedne kapi prolivene krvi.

• Sve vreme pričate o socijalno i nacionalno odgovornoj levici. Da li ta dva pojma mogu da stoje zajedno u jednom političkom programu, naročito ukoliko se radi o partiji levice?

Naravno, jedno bez drugog ne može da ide, ali danas se od levice pokušava napraviti nešto drugo. Levica treba da bude bezopasna politička opcija koja se zanima isključivo za marginalne oblasti ljudskog života. Levica treba da se bavi zaštitom prava seksualnih manjina, i da nipodaštava svaku tradicionalnu vrednost, da promoviše slobodnu upotrebu lakih droga, mada ne znam ko ih je tako podelio, da sa gađenjem govori o svojoj zemlji i da ima razumevanje za svaku drugu zemlju i narod. Da brine o trivijalnim stvarima, zatvarajući oči pred činjenicom da se brojni svetski narodi bore za svoj suverenitet i pravo da samostalno odlučuju o svojoj budućnosti. Suštinska greška, pre svega, srpske levice 20. veka, jeste zanemarivanje nacionalnog. Suština svih stvari je čovek. A šta je čovek? Čovek je socijalno biće, čovek je društveno biće, ali čovek je i nacionalno biće. Čovek da bi bio srećan i da bi bio duhovno ispunjen, mora da zna ko je, mora da zna odakle je, mora da zna svoje korene i svrhu svog postojanja. Da bi to znao mora da se nasloni na svoje nacionalne korene, tradiciju, istoriju... Prosečan Srbin mora da zna i ko je Sveti Sava, kralj Milutin, Miloš Obilić, Gavrilo Princip, Vojvoda Živoji Mišić, major Milan Tepić, patrijarh Pavle, pukovnik Milenko Pavlović, general Vladimir Lazarević... Mora da bude svestan njihove istorijske i moralne veličine, ali i veličine njihove žrtve. Baš tu je bila greška levice 20. veka što je odbacivala te vrednosti i gurala ih u istorijski zaborav. Ta greška mora biti ispravljena. A može biti ispravljena samo tako što ćemo pored socijalnog prihvatiti i nacionalno. I socijalno i nacionalno nisu u sukobu, ne mogu i ne smeju da budu u sukobu, već moraju da stvaraju novu vrednost, sistem i društvo u kom čovek mora da ispolji sebe onakvim kakvim jeste. Zbog toga su Aleksandar Vulin i Mihajlo Marković te 2008. godine formirali Pokret socijalista. S idejom da bude levica koja zna šta je nacionalno. Suština samog postaojanja levice jeste borba protiv nepravde, a nepravda se danas kao nigde na svetu vrši prema srpskom narodu.

Nijedan drugi narod na svetu, u prošlom i ovom veku, nije doživeo da toliko laži o njemu bude prihvaćeno kao istina, često i od onih koji su ga predstavljali. Nijedan drugi narod nije doživeo da mu terorističke bande uz podršku najmoćnijih svetskih sila otmu deo države i da se još od njega traži priznanje i zadovoljstvo što mu raparčavaju zemlju. Ni jedan drugi narod na svetu u trećoj deceniji 21. veka ne živi po enklavama, nijednom drugom narodu na svetu bez ikakvih sankcija međunarodne zajednice ubijaju, hapse, progone, prebijaju, zlostavljaju pripadnike... Ni jednom drugom narodu na svetu ne gase sve oblike Levica postoji da bi bila na strani onog ko pati, da bi bila na strani onog nad kojim se vrši nepravda. Danas su Srbi najugroženiji narod na svetu i zato je naša obaveza da bezrezervno branimo nacionalne interese srpskog naroda.

• Koji ste vaši dalji planovi ?

Naši planovi su da očuvamo i ukoliko je moguće ojačamo partiju do povratka Aleksandra Vulina na njeno čelo. U toku su unutarpartijski izbori, organizujemo izborne konferencije širom Srbije i pripremamo se za partijski kongres koji će biti održan krajem godine. Osluškujemo dešavanja oko formiranja Narodnog pokreta i očekujemo poziv da uzmemo aktivno učešće u njegovom osnivanju i radu. Nemojte zaboraviti da je Pokret socijalista, još u opoziciji, prvi stao uz Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku. Dok su drugi odmeravali da li im je lepše i udobnije u naručju dosmanlija, mi smo rame uz rame sa Aleksandrom Vučićem krenuli u borbu za pravedniju, pošteniju i bogatiju Srbiju. Mi nikada nismo kalkulisali, pa nećemo ni ubuduće. Aleksandru Vučiću smo dali reč da ćemo se boriti do poslednjeg i tako će biti. Iako delimo najveći broj osnovnih političkih ubeđenja, SNS nam je uvek dozvoljavao da unutar koalicije zadržimo svoju posebnost, zadržimo pravo da se borimo i za svoja izvorna politička načela, koja se naravno nikada nisu kosila sa ciljevima naše zajedničke borbe. Nikada nam nisu osporavali pravo na ideju političkog objedinjavanja srpskog naroda oličenog u ideji srpskog sveta, pravo na skepticizam prema evropskim integracijama Srbije, pravo na mišljenje da članstvo u EU ima alternativu. Ta alternativa je po nama nemerljivo bolja, dostojanstvenija i perspektivniju. Smatramo da ukoliko već trebamo da budemo deo ekonomskih integracija onda treba da izaberemo one koje srpskoj državi i narodu nude izvesniju i bolju budućnost. Kao što sam rekao naši koalicioni partneri nam nikada nisu osporavali pravo na sopstveno mišljenje pre svega jer znaju da mi u to iskreno verujemo, da je to deo nas, deo naše ideje, kao i da nikada nećemo dovesti u pitanje naše zajedničke ciljeve i borbu. Upravo u tome i jeste politička i moralna veličina kako Aleksandra Vučića, tako i Srpske napredne stranke danas predvođene Milošem Vučevićem.

• Evropska unija ima alternativu? Da li mislite na BRIKS?

Naravno, mislim na BRIKS. Članstvo u BRIKS-u je deo našeg političkog programa iz više razloga. Pre svega, radi se o organizaciji čije su članice (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) osvedočeni prijatelji srpske države i naroda. To su države koje nikada nisu dovodile u pitanje suverenitet i teritorijalni integritet naše države. Države koje nikada nisu želele ni pedalj naše teritorije. To su države koje nas nikada ni na šta nisu primoravale ili uslovljavale naše odluke i ponašanje. države koje nisu lažno optuživale naše heroje i sudile im na montiranim sudskim procesima s jednim ciljem da se Srbi proglase genocidnim narodom. BRIKS čini 5 država koje zauzimaju oko 1/3 svetske teritorije, sa globalnim BDP-om od oko 32,1%. One čine oko 25% svetske trgovine i približno isto toliko svetskih investicija, preko 33% rezmene industrijskih roba i sa preko 50% doprinosa globalnom ekonomskom razvoju. Da li je ovo dovoljno činjenica da budu ako ne perspektivnija, onda minimum adekvatna alternativa Evropskoj uniji. Ne znam da li je potrebno da dodam da je više od 30 država izuzetno zainteresovano za članstvo, od kojih su neke do juče bile najvažnije ekonomsko-političke saveznice SAD-a, poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Egipta, Turske. Nemojte zaboraviti da su velike šanse da već za deset godina ni jedna evropska država ne bude među 10 najrazvijenijih u svetu. Čak ni jedna aktuelna velesila poput Nemačke. Zašto? Zato što su zemlje BRIKS-a za samo tri decenije učinile ono za šta je Evropi trebalo tri veka. Razmislite gde će BRIKS biti za dve, tri decenije i u kom društvu Srbija treba da bude. Mi verujemo da je Srbiji mesto u društvu istinskih pobednika. Naravno konačna odluka će biti na građanima Srbije, koji su tokom prethodnih desetak godina i više izbornih ciklusa, dokazali da znaju da naprave pravi odabir.

• Kako gledate na odluku Amerike koja je na crnu listu stavila Aleksandra Vulina?

Sankcije Aleksandru Vulinu pokazale su pravo lice američke politike i ujedno su pretnja pre svega Aleksandru Vučiću, ali i celoj Srbiji da mogu doživeti sličnu sudbinu, ako se ne povinuju pritiscima kolektivnog zapada. To je opomena da će svako onaj ko dosledno brani nacionalne interese Srbije i srpskog naroda, ko se protivi uvođenju sankcija Rusiji i kolektivnom ludilu Evropske unije, Velike Britanije i SAD po pitanju sukoba u Ukrajini, ali i svako onaj ko smatra da Srbija treba da vodi samostalnu i nezavisnu politiku, biti meta progona američke administracije. SAD misle da na ovaj način mogu disciplinovati svakoga ko ne misli kao oni. Sankcije pokazuju sve jasniju i sve veću političku nemoć velike globalne sile poput SAD. Vreme jednoumlja i monopolarnog sveta je završeno, globalni imperijalizam i neokolonijalizam se ruše kao kula od karata upravo pred idejama koje je jednim dobrim delom, tokom svoje političke borbe, širio i sam Aleksandar Vulin. Pogledajte dešavanja u Nigeru, kao i glasove iz Burkine Faso i Malija. Ne zaboravite dešavanja u Centralno Afričkoj Republici. Afrika se diže protiv neokolonijalizma, izrabljivanja i pljačke njenih prirodnih bogatstava. Sramno je da države koje se diče demokratskom tradicijom koriste robovsku radnu snagu. To više ne prolazi i zato se zapadni imperijalizam ubrzano urušava. Tog dana kada je stavljen na crnu listu Aleksandar Vulin se pridružio velikanima antigobalističke borbe i predvodnicima slobodarskog pokreta u svetu Ernestu Čegevari, Fidelu Kastru, Ugu Čavesu, Slobodanu Miloševiću, Vladimiru Putinu, Sergeju Lavrovu...

Ujedno se pridružio i snagama koje se bore za opstanak Republike Srpske i očuvanju vitalnih nacionalnih interesa prekodrinskih Srba Miloradu Dodiku, Željki Cvijanović, Radovanu Viškoviću, Nenadu Stevandiću. Svi oni su na američkoj crnoj listi, koja je svakim danom sve veća bogatija za po nekog iskrenog patriotu i zaštitnika srpskih nacionalnih interesa.

Priznaćete da se u oba slučaja radi o respektabilnom društvu. Istini za volju, ove sankcije Amerike Aleksandru Vulinu možemo gledati i kao odgovor na sankcije koje on poslednjih šest godina uvodi pre svega americi, ali i svima onima koji se preko svojih službi mešaju u bezbednosni sektor Srbije. Javna je tajna da su tokom prelomnih godina krajem prošlog i početkom ovog veka voljom zapadnih službi i ambasadora postavljani kako ministri, tako i načelnici kako civilne, tako i vojne službe, kao i sam načelnik generalštaba vojske. Dolaskom Aleksandra Vučića, a potom i Aleksandra Vulina prvo u ministarstvo odbrane, potom unutrašnjih poslova, a na kraju i u Bezbednosno informativnu agenciju taj uticaj je minimalizovan tako reći u potpunosti amputiran. To Amerika ne može da oprosti Aleksandru Vulinu. Pa setite se samo kako su zapadne službe i ambasadori uz pomoć domaćih tajkuna, 2008. godine mimo volje građana preko noći u klubu privrednika zavrnuvši uši Borisu Tadiću i Ivici Dačiću, formirala republičku Vladu. Srećom ta vremena su ružna prošlost, koju nam vladari iz senke nikada neće oprostiti. Neka se niko ne zaluđuje da su bilo kakve kriminalne radnje razlog sankcija. Kojim i kakvim kriminalom može da se bavi čovek tokom čijeg mandata je razbijen i pohapšen zloglasni klan Belivuk-Miljković, tokom čijeg mandata je razrešeno desetak najmonstruoznijih mafijaških ubistava, čovek koji je bio na čelu policije kada su razbijani kavački i škaljarski klan, uhapšen Darko Elez, Darko Šarić i mnogih drugih kriminalaca. Da li su ova hapšenja možda razlog sankcijama jer najgori su uvek radili za najače, a jako dobro znamo ko vlada i upravlja svetskim narko tržištem. Verovatno isti oni koji su iz zatvora u Dominikanskoj republici izvukli šefa vračarskog klana u trenutku kada je Srbija tražila njegovo izručenje. Za to su sposobne jedna ili dve svetske službe. Tu treba tražiti krivicu Aleksandra Vulina.

• Dve tragedije su u maju pogodile našu zemlju. Koje je misljenje o njima Pokreta socijalista?

Jeste, dve strašne tragedije, koje su podjednako produkt turbulentnih događaja koji su prethodne tri decenije potresale ove prostore i ostavile duboke traume, ali i novog globalističkog načina života koji razara društvo, a pre svega njegovu osnovu - porodicu. Ova dva događaja u kojim je ubijeno 17 osoba, od kojih su devetoro deca, otreznili su nas da to nije pojava koja se dešava isključivo na zapadu i da je taj zapad odavno kod nas u mnogim pozitivni, ali i brojnim negativnim pojavnim oblicima. Globalni trendovi od nas stvaraju usamljene, uplašene, samožive i sebične pojedince, koji nemaju naciju, ne vole porodicu, žive u virtualnom svetu, na društvenim mrežama u svom, najčešće iskrivljenom svetu. Takav pojedinac je spreman na sve, kao što su pojedinci iz opozicije pokazali da su spremni na sve, zarad dolaska na vlast. Par dana posle dve užasne tragedije koje su dovele do delimično opravdanog straha i bunta dela javnosti, lideri prozapadne ili sve jedno antisrpske opozicije su pokušali da zloupotrebe tragične slučajeve i organizuju obojenu revoluciju. Podmetnuvši političke zahteve koji nisu bili ni poizvod navodnog građanskog bunta, a još manje porodica tragično nastradalih žrtava politički profiteri su pokušali da po ko zna koji put profitiraju na nesreći koja je zadesila Srbiju. Građanske proteste su pokušali da pretvore u obračun sa nepodobnim medijima, nepodobnim državnim funkcionerima, kao i pokušaj da bez izbora dođu na vlast kroz formiranje tehničke – prelazne Vlade. Koliko su zahtevi potekli iz narodnog bunta, toliko su protesti i trajali, već posle par okupljanja skupovi su počeli da se masovno ospaju, svodeći se na isključivo učešće opozicionih aktivista. Naknadni događaji, naročito sankcije direktoru Bezbednosno informativne agencije Aleksandru Vulinu, samo su pokazale i dokazale da su strane službe i ambasade ustvari mesta gde su osmišljeni kako protesti, tako formulisani i njihovi zahtevi. Pored svega ovog ne smemo zaboraviti ni organizovani medijski napad NVO aktivista i opozicionih jurišnika na Srpsku pravoslavnu srkvu i Patrijarha srpskog gospodina Porfirija. Pokret socijalista se iz pijeteta prema žrtvama i njihovim porodicama nije preterano javno obraćali verujući u državne organe i njihove pravovremene reakcije. Smatramo da iz ove velike tragedije moramo da izvučemo pouke i izađemo ujedinjeni, kao i da pokušamo da probleme rešimo kroz državni sistem, donoseći mere koje će pomoći da se ovakvo zlo nikada više ne ponovi, ali i podršci povratku pravim vrednostima: porodici, kulturi, tradiciji... Vrednosti koje determinušu ceo jedan narod, su vrednosti koje moraju biti sačuvane, inače ćemo se kompletno, kao narod, nestati u bezličnom okeanu globalizma.

(Telegraf.rs)