Dan sećanja na žrtve NATO agresije, Vučić: "Kidali ste nam delove teritorije, ubili 79 dece, civile i vojnike"
Bombardovanje SRJ je počelo na današnji dan 1999. godine
Srbija danas obeležava Dan sećanja na stradale u NATO agresiji. Centralna manifestacija održana je od 18 sati u Somboru, a prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kao i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Srbije i Republike Srpske.
Pomen stradalima služio je patrijarh srpski Porfirije.
"Oprostićemo ako budemo mogli, zaboraviti samo ako nas ne bude bilo", veliki je natpis na bini. Hiljade ljudi okupilo se na Trgu svetog Đorđa.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je 24. godina od kada je počela agresija na SRJ.
- Večeras nas u Somboru ima ubedljivo najviše. To govori nešto loše i nešto dobro. Zato sam odlučio da večeras ne čitam spremljeni govor, želim da govorim iz srca i ono što mislim. Pre 24 godine konačno je umrlo savremeno, međunarodno pravo. Od tada više nipta što se u svetu događa ne može da bude gore od onoga što su oni učinili jednoj maloj zemlji. Uspeli su da razore mnogo veće zemlje. Danas sam gledao naslovne strane iz tog vremena vodećih svetskih časopisa, kažu to je bio sukob varvarstva i savremene civilizacije. Otišli su i korak dalje pa su rekli "idemo da pobedimo te Srbe, te varvare, zato što su počinili genocid". Nikada niko nigde nije rekao da ga je bilo. Lagali ste! Kažete da ste napali jedniu zemlju zbog humanitarne katastrofe. Kad ste videli da za to ne možete da dobijete odobrenje Saveta bezbednosti UN, rekli ste zbog čega su nam oni potrebni šta će nam pravo, šta će nam pravda. Mi smo jedini, sami u svetu - rekao je Vučić.
- 24 godine je prošlo, kidali ste nam delove teritorije, ubili nam 79 dece. Odakle vama pravo da ubijate naše vojnike, naše policajce?! Je li Radovan Medić išao u Masačusets da nekoga ubija ili ste vi došli ovde? Nikada niste i nećete slomiti srpski duh. Nismo mi jedini stradalni narod, stradali su i mnogi oko nas. Moramo da idemo u korak sa svetom, malopre sam, slušajući Marijanin govor, koliko god se trudio da ne pustim suzu, samo zamislio da moram da javim nečijem detetu da mu je otac stradao. Nije mi niko pomutio razum, pomračio pamet, nisam postao nikakav izdajnik. Moje je da kroz iglene uši provučem našu zemlju. Niko o miru ne govori. Ne čujete reč mir nigde jer je zabranjena. Niko o miru da govori neće.
- Nisu oni tada sprečavali humanitarnu katastrofu. Jedan razlog je bio da pokažu da su najjači, a drugi razlog je bio da nam otmu KiM. Danas je na Kosmetu više Albanaca nego što ih je bilo tada, samo je Srba triput manje.
- Ubijali ste nam decu, ali niste nas ubili, živeće ovaj narod, nećete ga slomiti. Sa nama su ovde večeras i Romi i Bošnjaci i Mađari i pripadnici drugih naroda, svi oni koji ovu zemlju osećaju kao svoju.
- Danas više nismo onako mali, i nismo onako lak plen kao što smo bili 1999. Moramo da rastemo, da se razvijamo, da čuvamo mir, da gledamo kako da sačuvamo sve ono što je naše i da nikad ne tražimo ono što je tuđe. Kako to da još ne slomiste taj jedan mali narod? neće biti da ne razumemo baš sve, razumemo bolje nego iko. Mi hoćemo mir, ne sukobe ni sa NATO, ni sa bilo kim. Ne damo Srbiju i nikada je nikome nećemo dati. Ne damo vam našu decu, Neka živi Srbija! Živela Republika Srpska, neka živi naš junački Sombor! Živela Srbija! - rekao je Vučić.
Patrijarh Porfirije obratio se skupu rečima:
- Poštovani narode pravoslavni sabran večeras iz gotovo svakog mesta iz Bačke, ali i iz drugih krajeva, sabran u molitvi za postradale u nečovečnoj i protivpravnoj akciji. Ubijen je prvi Srbin po imenu Radovan Medić. Treba nam svest o tome da mesta ima za svaku živu dušu pod kapom nebeskom. Mi činimo danas isto ono što su Somborci činili tog dana, a Somborci su se okupili baš na ovom trgu, koji je posvećen Svetom Đorđu, ali preko njega i našem bogu, bogu ljubavi - obratio se posle pomena patrijarh Porfirije okupljenima.
- Sabrali smo se da se pomolimo za sve oni koji su nepravedno postradali od zločinačkih pucnjeva sa neba odakle bi trebalo da dolaze blagoslovi. Molimo se da se tamo gde se vodi rat, u Ukrajini što pre stane oružje koje seje smrt. Hrišćanski bog je bog ljubavi i mira, a crkva živi i svedoči mir. Molimo se da se naše stradanje ne ponovi, ni nama ni bilo kome drugom. ne prihvatajmo ultimatume i ucene, po bilo koju cenu. Istovremeno, dajmo sve od sebe da ostanemo poslednji za stolom za kojim se traži rešenje. Ako se ovde opet pokrene spirala zla, nema sumnje da ćemo svi biti potpuni gubitnici. danas se molimo za sve postradale, nevino postradale u proleće 1999. godine, Bog neka dušu prosti njima i da im večni pokoj. U zdravlju, radosti duhovnoj i svakom dobru neka bog da, da dočekamo najveći praznik Vaskrsenja. Neka ste svi Bogom blagosloveni - završio je patrijarh.
Marijana Paskaš je ćerka prve žrtve NATO agresije Radovana Medića. Skupu se obratila rečima:
- Vreme zaista leti, čini se da nije bilo tako davno. Zvuk sirena i tvvoje poslednje "Voli vas tata" zauvek je obeležilo odrastanje, imala sam 13. Udar i bljesak su bili poslednje što si to veče video i čuo. Bolelo je mnogo, možda si čuo moj vrisak, možda si video kad je mama pala. Nebrojeno puta smo čuli reči "život ide dalje". Propustio si mnogo toga, malu i veliku maturu, diplomiranje, rođenje unuka, da ispratiš roditelje na večni počinak. Znam da nas gledaš i čuvaš, sigurna sam da i dalje imaš onaj blagi osmeh po kome te svi pamte. Hvala ti tata što si u tom kobnom momentu mislio na sve nas.
Kako je rekao predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, okupljamo se već nekoliko godina zahvaljujući Aleksandru Vučiću, da se agresija ne zaboravi.
- Okupljamo se ne da se sećamo, nego da nikad ne zaboravimo. Ne možemo da im oprostimo zato što su bili bezdušni. Nas su izabrali da budemo vežbalište NATO-a. Nikada im neću verovati, izgubili su bilo kakav obzir da se onima koji su nazivali kolateralnom štetom, bar nekada izvinu. Dođu nam ovde i kažu nam da treba da zaboravimo, da idemo dalje. Ja im se nikada više neću klanjati, neću misliti da su dobri. Znamo da ne smemo da izgubimo naš suverenitet. Nije ni moje ni bilo čije da se ovde, bez nekog pokrića, junačimo. Smeta im Srbija zato što je jača nego ikada do sada. Hvala za podršku i pomoć koju nam pružate gospodine predsedniče - rekao je Dodik.
- Razgovaram s njim često i mogu da posvedočim da se radi o nesumnjivom patrioti. Danas moramo zajedno da se sećamo i pamtimo, ali i da kažemo da je budućnost srpskih država izvesna. Spremni smo da se jednako borimoi za Srbiju, kao i za naš kučni prag, Kad je pala prva bomba ovde ona je eksplodirala u srcima svih Srba. Znamo da nemate svesti ni savesti. Neka živi Srbija, neka živi Republika Srpska, neka živi srpski narod i ideja o ujedinjenju srpskog naroda. Mi hoćemo da se ujedinimo i ujedinićemo se - rekao je na kraju Dodik.
Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, u 19.55 somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada NATO saveza na SRJ.
Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević položio je danas venac kraj spomen-obeležja "Herojima 37. motorizovane brigade" u kasarni "Stefan Nemanja" u Raški. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položio je danas venac u beogradskom parku Tašmajdan kod spomenika deci stradaloj tokom NATO agresije.
Na današnji dan pre 24 godine začule su se prve sirene koje su najavile NATO agresiju na Srbiju, odnosno tada Saveznu Republiku Jugoslaviju i pale su prve bombe.
Operacija zavezničkih sila trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine.
Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije NATO ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije. Prema istom izvoru, ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjenii. Tadašnje vlasti u Beogradu su tvrdile da je oboreno više desetina letelica, što nikada nije potvrđeno.
(Telegraf.rs)