Dve decenije od ubistva Zorana Đinđića

Premijerka Ana Brnabić i članovi njenog kabineta položiće sutra venac na mestu na kome je Đinđić ubijen u dvorištu Vlade Srbije.

Na današnji dan, pre tačno 20 godina, u dvorištu Vlade u Nemanjinoj 11, ubijen je Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer u Srbiji i predsednika Demokratske stranke.

Premijerka Srbije Ana Brnabić i članovi njenog kabineta položiće sutra venac na mestu na kome je Đinđić ubijen u dvorištu Vlade Srbije. Polaganje venca predviđeno je sutra u 10 časova u dvorištu Vlade Srbije, saopštila je pres služba vlade.

Preporučujemo

Na Đinđića je 12. marta 2003. godine pucao snajperom pripadnik Jedinice za specijalne operacije (JSO) Zvezdan Jovanović.

Nekoliko sati posle atentata proglašeno je vanredno stanje u zemlji, koje je trajalo do 22. aprila, kada je ukinuto na predlog Vlade Srbije. Tog dana teško je ranjen u stomak i pripadnik obezbeđenja premijera, Milan Veruović.

Đinđić je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija, dok je u pogrebnoj povorci bilo više stotina hiljada građana.

Za njegovo ubistvo na po 40 godina zatvora osuđeni su nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek Legija i Jovanović kao neposredni izvršilac, te desetorica saučesnika, dok su dvojica vođa "zemunskog klana" Dušan Spasojević i Mile Luković Kum ubijeni u policijskoj akciji prilikom hapšenja.

Prof. Miljko Ristić mu držao srce u rukama

Naš najbolji kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić držao je Đinđićevo srce u rukama.Kako je pre samo godinu dana ispričao za Telegraf.rs seća se svakog momenta kada je premijer dovezen u Urgentni centar.

Otvorio mu je grudni koš, držao je njegovo srce kroz koje prošao metak u rukama i koje je "zašio", ali je transplantacija jetre jedino mogla da spasi Đinđićev život. Nažalost, tog momenta nisu imali organ. I, nažalost, prvi susret Ristića sa premijerom, bio je i poslednji.

- To je događaj koji će ostati doživotno u mom sećanju. Sećam se, kao da se sada dešava. Sećam se svih detalja - ispričao je na početku razgovora za Telegraf.rs prof. dr Ristić.

U trenutku kada se premijer dovozi u Urgentni centar, profesor samo što je izašao iz hirurške sale na Institutu za kardiovaskularne bolesti UKCS.

- Samo što sam izašao iz sale i došao u svoju kancelariju, dobio sam poziv od sekretarice generalnog direktora Kliničkog centra Srbije da hitno dođem u Urgentni centar zbog nekog hitnog slučaja. Nisam u trenutku znao o čemu se radi, međutim, kada sam izašao iz zgrade Instituta za kardiovaskularne bolesti, video sam veliki broj policajaca sa naoružanjem, vojnih lica i shvatio sam da se radi o nekom hitnom događaju.

- Na ulazu u Urgentni centar postoji jedna sala za reanimaciju za urgentne slučajeve. Ušao sam unutra, i na moje veliko zaprepašćenje, prepoznao sam odmah pokojnog Zorana Đinđića. Bio je totalno bled, bez znakova života, sa parametrima koji su bili obeshrabrujući, tako da je neki pokušaj reanimacije mogao da uspe samo u operacionoj sali - prisetio se prof. dr Ristić u čijim rukama je bio skalpel kojim je isečen grudni koš pokojnog premijera.

Profesor i njegov tim uočili su veliku ranu na desnoj strani srca. Šest puta dva centimetra, i jednu manju na suprotnoj strani.

- Našli smo ogromnu količinu krvu u grudnoj duplji. Relativno brzo smo sastavili pogođeno srce, međutim, nismo dobili očekivani odgovor sa nadoknadom krvi putem infuzije, koja se daje u takvim trenutcima. Pritisak je i dalje bio jako nizak, puls se nikako nije pomerao. Videli smo da postoji neko drugo mesto krvarenja gde on gubi tečnost, a da nismo mogli da registrujemo ni na glavi, ni na drugim delovima tela, trbuhu, nogama, rukama...

- Bilo nam je jasno da je metak, koji je pogodio srce premijera, imao strahovito razornu moć i da zbog velikog bočnog pritiska, to smo mi polagali, uništava okolna tkiva na svojoj putanji. U ovom slučaju, to je bila jetra. Ona je zbog tog pritiska bila rasuta u stotine i stotine delića, a zbog čega je premijer gubio svoju krv koju smo mu davali u velikim količinama preko velikih vena u vratu, rukama...

Shvatili su odmah da operacija takve jetre, raspadnute u stotine delića, ne bi dala rezultat, i da bi jedino rešenje bila transplantacija tog organa. Nažalost, nisu imali drugu jetru.

- Svi mi znamo da transplantacija jetre ili nekog drugog organa ne može da se uradi ako nema spreman organ. Ne može jetra, niti neki drugi organ da stoji u nedogled. Može nekoliko sati. Bubreg može da stoji i malo duže, ali srce i jetra i ostali organi već posle nekoliko sati propadaju ako se ne upotrebe.

- Tako smo izgubili bitku koju stvarno nije bilo moguće dobiti u tom trenutku s obzirom na to da u tom trenutku nismo imali organ jetru koju bismo mogli da presadimo premijeru - kroz plač kaže prof. dr Ristić i dodaje da je ulazna rana na grudnom košu premijera bila nešto viša nego izlazna rana, što ukazuje da su se izvršioci atentata nalazili sa njegove desne strane, da su bili u Birčaninovoj ulici.

Kaže i da nikada ranije nije imao kontakt sa njim. To je bio prvi i poslednji put.

Za vreme Đinđićevog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu, a diplomirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, da bi doktorirao 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu, gde je radio kao asistent.

U Srbiju se vraća 1990. godine i postaje jedan od osnivača DS u kojoj je u septembru te godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a 1994. godine zamenjuje Dragoljuba Mićunovića na funkciji predsednika DS. Đinđić je bio i poslanik u prva tri višestranačka saziva Narodne skupštine i u Skupštini SRJ.

(Telegraf.rs)