Vučić u Kragujevcu na Sretenje, pred hramom jedinstva crkve i države: "Mi ništa svetije od Srbije nemamo"
Do kraja godine ćemo da završimo pijacu u Kragujevcu i biće najlepša u Srbiji
U Srbiji se danas na Sretenje obeležava Dan državnosti u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, a ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine. Dan državnosti, uz prisustvo državnog rukovodstva, biće obeležen polaganjem venaca i odavanjem počasti na više lokacija, a tradicionalno i kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvuje u Kragujevcu Sretenjskoj akademiji “Knežev zapis”, a potom će u Beogradu dodeliti odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama. Akademija počinje u 9.00 časova u Staroj skupštini u Kragujevcu, dok će ceremonija uručenja odlikovanja biti održana u 12 časova u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike na Andrićevom vencu u Beogradu.
Dva veka Stare crkve u Kragujevcu
Stara crkva u Kragujevcu, posvećena Svetoj Trojici, obeležava 200 godina postojanja. Podigao ju je Knez Miloš Obrenović, 1818. godine, kada je Kragujevac proglasio prestonicom Srbije.
Bila je simbol jedinstva crkve i države. Vek kasnije, i simbol pomirenja dve dinastije.
U porti su održavana skupštinska zasedanja, usvojen prvi srpski Ustav, poznat kao Sretenjski, pročitani turski Hatišerifi o autonomiji Kneževine.
Pretpostavlja se da je prestoni krst iz 18. veka donet sa Svete Gore. Živopis, kragujevačkom hramu, udahnjuje novi život.
Predsednik Vučić se građanima obratio ispred crkve, želeći da im prosledi poruku o važnom danu, pre besede.
"Pre besede želim da vam nešto kažem. Ovde u Kragujevcu, u Šumadiji, od Orašca do Kragujevca, rađana je sprska država. Rađanje države je avanturizam, ali kada državu imate, više nemate prava na avanturu, onda je čuvate, negujete, pazite i nikome je ne date. Srbija je ovde stvarala državnost, pobedila u prvim evropskim ustancima tursku, otomansku imperiju, stvorila prvi moderni ustav istočno od reke Rajne. Srbija danas nema pravo da se igra, da se ponaša neodgovorno i neozbiljno prema svojoj državi. A država su pre svega ljudi, ali njene institucije, sposobnost države da samostalno vodi politiku, da donosi odluke, da se bori za svoje vitalne interese.... Zato je važno da u trenucima kad nam država jeste ugrožena, u uslovima teške situacije u svetu, tada je najvažnije da budemo jedinstveni. To nema veze s političkim partijama, to ima veze sa onim što je biće srpske države. Mi ništa svetije od Srbije nemamo", rekao je predsednik Vučić u Kragujevcu.
Nema igre, nema avanturizma, potreban nam je ozbiljan pristup, onaj koji znači čuvanje mira i stabilnosti.
Do kraja godine ćemo da završimo pijacu u Kragujevcu i biće najlepša u Srbiji! - rekao je Vučić.
On je rekao da ne treba da se junačimo, ali da treba da svakome odgovorimo hrabro. Kako je rekao, treba da sačuvamo Kosovo i Metohiju .
"Više od 4 veka naš narod je proveo u bunama, vekovima i pre Miloša nije nam manjkalo hrabrosti, ali postavilo se pitanje zašto se okončalo obnavljanje državnosti. Neki će rei išle su nam u prilog međunarodne okolnosti".
Premijerka Ana Brnabić će prisustvovati svečanoj državnoj ceremoniji obeležavanja Dana državnosti Srbije – Sretenja, u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu, Zadužbina kralja Petra Prvog. Ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti, koja će početi u 14 časova, prisustvovaće i predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković prisustvovaće kao izaslanik predsednika Republike ceremoniji polaganja venaca i odavanja počasti na grobu Neznanog junaka na Avali u 8 časova.
Kod spomenika Voždu Karađorđu u Orašcu u 11 sati će početi ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti koju će predvoditi predsednik Narodne Skupštine Srbije Vladimir Orlić, u prisustvu predsednika Narodne Skupštine Republike Srpske Nenada Stevandića. Za Sretenje su vezana dva događaja - prvi je Narodni zbor u Orašcu 1804. na kojem je doneta odluka o dizanju ustanka, a drugi je usvajanje Sretenjskog ustava na velikoj Narodnoj skupštini u Kragujevcu 1835. godine. Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države.
Karađorđevom bunom 1804. godine zapravo je započeo talas postupnih oslobađanja svih balkanskih naroda od Turske, što je trajalo tokom čitavog narednog veka. Grčki ustanak i sticanje suverenosti te zemlje 1821. takođe su bili plod srpskog uzora. Srpska revolucija, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića. Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo. Njegov tvorac Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina ustav.
(Telegraf.rs)