Profesor Stojsavljević: Treba ojačati vojsku, zahvaljujući Vućiću i Vučeviću ta tema sve učestalija

Sve češće se nameće pitanje o potrebnoj neophodnosti obaveznog služenja vojnog roka

Kroz modernu istoriju Srbije vojska je imala veliku tradiciju. Oficiri i vojnici bili su poštovani, a u prethodnih dva veka su branili srpske zemlje i narod nebrojeno puta. Tokom čitavog XIX veka srpski narod se borio za slobodu. U oba svetska rata, srpska i jugoslovenska vojska borili su se za slobodu, govori prof. dr Rastislav Stojsavljević, a prenosi NS Uživo.

Kako navodi Stojsavljević posle oslobođenja 1945. godine, vojni rok u Jugoslaviji služili su svi punoletni muškarci.

Preporučujemo

- Vojni rok je posle rata trajao dve godine, da bi 1960-ih godina bio smanjen na godinu i po dana. U drugoj polovini XX veka, rok je skraćivan u nekoliko navrata, da bi početkom ovog veka, on trajao osam, a potom šest meseci. U prvoj deceniji XXI veka bilo je uvedeno i civilno služenje vojnog roka, po državnim kompanijama i univerzitskim ustanovama. Studenti su imali mogućnost da prolongiraju služenje vojnog roka do završetka školovanja. Srednjoškolci su bili obavezni da se prijave nadležnim vojnim kasarnama i zvanično budu upisani kao regruti. Uz upisivanje rađen je i test inteligencije - objašnjava on.

On kaže da počevši od 2005. godine, države u regionu počinju da suspenduju (ukidaju) vojnu službu i da profesionalizuju vojsku. Srbija je suspendovala obavezno služenje vojnog roka 2010. godine.

Prema rečima profesora, tokom decenija, obaveza svakog punoletnog muškarca bila je da se obuči da odbrani sebe, državu i narod u slučaju napada. U vojsci su se mladi ljudi učili disciplini, ponašanju, poštovanju autoriteta. Takve stečene vrline su posle primenjivali na ostale sfere života. U poslednjih više od deset godina, jasno se kod muškaraca u njihovim dvadesetim godinama uočava nedostatak upravo ovih osobina.

Ipak, dodaje on, situacija u pojedinim državama Evrope je bitno drugačija.

- Švajcarska i Austrija i dalje praktikuju obavezno služenje vojnog roka. U prethodnim godinama su održani referendumi za ukidanje obavezne vojne službe. Građani ove dve neutralne države su velikom većinom odbile da obavezno služenje vojnog roka bude ukinuto. Litvanija i Estonija su države koje takođe imaju obavezno služenje vojske. Svakako da otvoreno suprotstavljanje politici Rusije od strane ove dve države je uslovilo da je obavezno služenje vojnog roka i dalje na snazi. U skandinavskim državama takođe postoji regrutacija i služenje vojnog roka. Samo deo populacije bude odabran. U Turskoj je služenje vojnog roka obavezno, dok građani mogu uplatom od oko 1500 evra da svoje služenje značajno skrate. Služenje vojnog roka je obavezno i u Rusiji - objašnjava Stojsavljević.

U procesu modernizacije i jačanje srpske vojske, sve češće se nameće pitanje o potrebnoj neophodnosti obaveznog služenja vojnog roka.

- Zahvaljujući predsedniku države Aleksandru Vučiću i ministru odbrane Milošu Vučeviću, tema vojske se sve više pominje, kako u državničkim krugovima, tako i u javnosti. Usled geopolitičke krize koja se prethodne godine zakomplikovala bez naznaka usporavanja, kao i stalnih tenzija u našoj južnoj pokrajini, javlja se potreba za dodatnim ojačavanjem vojnih kapaciteta koji bi bili odvraćajući faktor i zaštita svih građana Republike Srbije - napominje on.

(Telegraf.rs)