Set pravosudnih zakona početkom februara pred poslanicima

Skupština će nakon slušanja održati sednicu i daće svoj sud u narednim danima, početkom februara. Zakoni su u proceduri već 10-tak dana i imamo sve uslove da ovaj važan posao privedemo kraju

U Skupštini Srbije danas je održano javno slušanje o setu pravosudnih zakona koji će se pred poslanicima, prema rečima predsednika Narodne skupštine Vladimira Orlića, naći početkom februara.

Predstavnici vlasti ocenjuju da će se zakonima jačati nezavisnost sudstva i tužilaštva, dok deo opozicije tvrdi da je sam proces promene Ustava bio netransparentan i da će se zakonima “zacementirati politički karakter pravosuđa”.

Preporučujemo

Predsednik parlamenta Vladimir Orlić podsetio je na javnom slušanju da se zakoni donose i radi usklađivanja sa izmenjenim Ustavom, dodajući da se njima podižu demokratski standardi na viši nivo što je, kako kaže, važno iz mnogo razloga.

“Dodatno snažimo institucije i poverenje građana i dajemo argumente onima koji i sad ulažu i koji će ulagati u našu državu”, rekao je Orlić.

On je naveo da je usvajanje zakona finalna faza reforme pravosuđa, odnosno procesa, koji je sve vreme bio otvoren i transprentan i u kojem je mogao da učestvuje svako ko je želeo, a struka je dala odlučujuću reč.

“Skupština će nakon slušanja održati sednicu i daće svoj sud u narednim danima, početkom februara. Zakoni su u proceduri već 10-tak dana i imamo sve uslove da ovaj važan posao privedemo kraju”, rekao je Orlić.

Ministarka pravde Maja Popović podsetila je da se na implementaciji ustavnih amandmana radi više od godinu dana, odnosno od dana kada su usvojeni u skupštini.

Ona je zahvalila članovima radnih grupa koji su radili na izradi seta zakona kako bi se došlo do najkvalitetnijih rešenja.

Prema njenim rečima, ceo postupak donošenja seta pravosudnih zakona Venecijanska komisija je ocenila transparentnim i dala je pozitivne komentare na tekstove predloga zakona.

Ona je navela da je suština na jačanju kapaciteta nezavisnosti sudstva i samostanosti javnih tužilaštava, te da je cilj izmena zakona interes građana.

“Svima je važno da živimo u pravno sigurnoj zemlji”, rekla je Popović, navodeći da vladavina prava i pravna sigurnost utiče i na standard građana, odnosno na veće plate i penzije.

Istakla je da se sve promene ne rade zbog Evrope već zbog građana Srbije.

Ministarka je navela da je državno rukovodstvo svesno da se materijalni položaj sudija mora popraviti, ali se u konsultacijama sa Ministarstvom finansija zaključilo da zbog energetske krize, to neće moći da se dogodi u narednih godinu dana.

Svakako, rukovodstvo je svesno da do tog povećanja plata mora da dođe, dodala je Maja Popović.

Poslanik poslaničke grupe “Ujedinjeni” Janko Veselinović podsetio je da je opozicija bojktovala referendum u vezi sa aktom o promeni Ustava, jer, kako je rekao, opozicione stranke nisu mogle, niti u parlamentu, niti u medijima da kažu bilo šta o ustavnim promenama.

Ocenjuje da je referendum bio neuspešan jer je izašlo 30 odsto građana, a “za” je glasalo 59 odsto, što, kako je rekao, znači da je svaki peti ili šesti građanin glasao za ustavne promene.

Smatra da je proces i u vezi sa donošenjem seta pravosudnih zakona bio takođe netransparentan.

“Vi cementirate politicki uticaj na sudove i tužilaštvo kroz izbor sudija i tuzilaca na način da ih izmeštate iz skupštine i prenosite telima, a ljude koji će birati sudije imenujete kroz politički dirigovane procedure”, ocenio je Veselinović.

Član Odbora za ustavna pitanja i poslanik Srpske napredne stranke Zoran Tomić odbacio je kritike opozicije, rekavši da je odbor organizovao više javnih slušanja i prilikom promene Ustava, pa i kada je reč o zakonima.

On je upitao da li se struka pitala 2009. godine kada je izvršena reforma pravosuđa.

Katarina Golubović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) rekla je da će već sutra ta organizacija uputiti šefovima poslaničkih grupa predloge amandmana.

Golubović je govorila o sastavu pravosudnih tela, odnosno o delu koji se tiče izbora istaknutih pravnika.

Golubović kaže da će amandmani ići u pravcu da se u izbor istaknutih pravnika umeša “glas opozicije”, jer je važno da postoji politička heterogenost, a ne neutralnost.

(Telegraf.rs)