Kako kuca srce juga? Telegraf u Nišu: Gradonačelnica o bureku, meraku, vozu, utisku iz prošle, željama za Novu

U intervjuu za naš portal gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski govorila je o dvoipogodišnjem mandatu. Kao prva žena na čelu gradske uprave rekla nam je da je saradnja sa muškarcima uspešna i da su uprkos tome što ima jednu zamenicu i četiri pomoćnice, na čelu gotovo svih javnih preduzeća u Nišu upravo muškarci

U gradskoj kući u Nišu ekipa Telegrafa razgovarala je sa gradonačelnicom Draganom Sotirovski (49). Najpre smo govorili o curenju amonijaka u obližnjem Pirotu i eventualnim posledicama, potom o rezultatima popisa i smanjenju broja stanovnika trećeg grada po veličini u Srbiji, o utiscima iz 2022. kao i željama za sledeću godinu. Prvu ženu na čelu grada pitali smo i za prethodne godine u karijeri kada ju je javnost upoznala kao televizijsko lice, kao i za godine obrazovanja koje su joj prethodile. Saznali smo da je trenutno na doktorskim studijama iz oblasti turizma, da svoja studentska znanja primenjuje na radnom mestu, konkretno ističići pitanje budućeg uređenja tvrđave. Pitali smo je i o organizaciji vremena sa svim ulogama koje je godinama dodavala, a govorila nam je i o svojim doživljajima na mestu gde je poslednje zatičemo.

U razgovoru od 27. decembra, i pre nego što je došlo do novog isklizavanja cisterne sa šina kod Zaječara, spomenula nam je sprovedenu rekonstrukciju te pruge i nade da će na proleće početi izmeštanje pruge koja prolazi kroz naselja u Nišu. Nada se i da će se od tada voz iz Niša do Beograda kretati brže, da će putnici avionom iz Niša preko Beograda do Moskve ili Njujorka takođe stizati brže, da će ono što u modernim gradovima vide u budućosti imati i kod kuće i da će mere za podsticanje nataliteta doslovno uroditi plodom.

Kao stanovnicu Niša, pitali smo je i za mišljenje. Stavove o brenodvima grada potkrepljuje argumentima, a barata i brojkama. O bureku zna da kaže i od koje se godine pravi. Dodaje savete za obilazak grada, a kada je roštilj u pitanju, nije joj bilo potrebno vreme da se opredeli.

• Desila se situacija se cisternom iz koje se izlio amonijak u Pirotu. Na koji će se način u predstojećem periodu kontolisati kvalitet vode i do kada?

- Pre svega da Vam kažem da smo mi odmah preduzeli, dakle, iste noći kada se ova nesreća dogodila, preduzeli sve mere i nijednog trenutka Nišlije nisu mogle i nije trebalo da brinu da li će imati dobru vodu za piće ili ne. Najpre smo isključili fabriku za prečišćavanje vode iz Niša, sva postrojenja, i preusmerili napajanje vodom iz okolnih izvorišta, koja su u ovom trenutku vrlo izdašna, i naravno, uključili smo rezerve koje postoje u Gradu Nišu. Niti je bilo problema sa vodosnabdevanjem niti će ga biti. Prva opasnost je prošla, amonijaka u samoj Nišavi i dalje nema, što je dobro. Radimo uzorkovanje na svaka dva sata, što naš vodovod, što Institut za javno zdravlje u Nišu, a nema amonijaka ni u vazduhu, što znači da se taj oblak koji se nadvio nad Pirotom nije stigao do Niša, niti će stići, kako kažu dobri poznavaoci struka.

To je dobro za Nišlije, ovoga puta smo prošli bez posledica. Ali je ovo otvorilo mnoge druge teme poput one da li je ova nesreća mogla, i šta bi zapravo bilo da se dogodila u Nišu, pošto prolazi kroz Niš, i kada ćemo konačno moći da izmestimo zajedno sa državom tu prugu koja godinama jeste kamen spoticanja i za ljude koji je pretrčavaju i zbog podignutih rampi i zbog mnogih opasnosti koje nosi. Ali se nadamo da ćemo na proleće početi da radimo sa državom obilaznicu i da će to biti jedna jako važna investicija, koja Nišu i te kako znači.

• Da li ste dobili povratne informacije u vezi sa tom inicijativom da se na proleće krene u rešavanje problema?

- Mi smo razgovarali sa prethodnim i sa sadašnjim ministrom za građevinu. Svakodnevno imamo sastanke sa Železnicom Srbije, jer ima nekih tehničkih problema, ali s obzirom na to da stiže novac iz Evropske investicione banke, finansijska sredstva su, dakle, obezbeđena, tehničke stvari obezbeđuje Grad i verujemo da će obilaznica početi da se radi, što znači da će taj projekat posle 40 godina, ako ne i više, konačno ugledati svetlost dana. To je zaista veliki problem nas koji živimo u ovom gradu.

• A šta ste kazali za uzorkovanje vode? Šta je preporuka stručnjaka, do kog će se perioda tražiti trag amonijaka u Nišavi?

- Štab za vanredne situacije Grada Niša prati pre svega instrukcije Štaba republičkog, ali i Instituta za javno zdravlje. Dakle, na svaka dva sata se uzorkuju kako voda iz Nišave, tako i vazduh, sve dotle dok Republički štab to nalaže, mi ćemo naravno pratiti. Pre svega zbog zdravlja svih Nišilija.

• U razgovoru sa stručnjacima sugerisano nam je da je neminovno da dođe do zagađenja podzemnih voda. Da li imate spreman scenario za mere predostrožnosti te vrste?

U ovom trenutku kako struka kaže, Nišlije ne treba da brinu. Akcident je geografski daleko od nas, više od 70km. Pratimo šta kaže struka i tako ćemo se ophoditi. Važno je da Gradski štab spreman, da u svakom trenutku imamo dovoljno zaliha vode, kada će struka odlučiti da se postojeća fabrika koja je isključena sa sistema ponovo vrati u sistem, to ćemo narednih dana znati, ali važno je da smo svi u pripravnosti i da ovakve stvari moramo i da predupređujemo.

• Za sada pijete vodu sa česme ili ne?

Naravno. Ne samo ja, nego i Nišlije i nije uopšte bilo dileme da li ćemo je piti sa česme.

• Druga aktuelna tema u proteklom periodu bio je popis stanovništva. Niš je treći grad po veličini u Srbiji, ima nešto ispod 250.000. U periodu od prošlog popisa, broj stanovnika smanjio se za oko 10.000. Da li ste bili u prilici da analizirate te rezultate?

- Još uvek nismo analizirali. Još uvek ne znamo tačan broj ljudi koji žive u Nišu, 266.000 je bilo na onom popisu iz 2011. godine. Bili smo treći po veličini grad u Srbiji. Za koliko će ovoga puta biti manje stanovnika, to ćemo videti. Definitivno, kao veliki grad, radimo na demografskoj politici, jer nam je važno da imamo što više beba koje se rađaju. Prosečno se u Nišu rađalo nekada oko 3.500 beba, sada je taj broj oko 3.300, s tim što se ovde u Nišu rađaju bebe čije mame ponekad dolaze iz Vranja i Leskovca. Ali ono što je neminovno, i ono što mi vidimo i po gužvi u saobraćaju, i po broju ljudi na ulicama, to je da danas u gradu ima mnogo većih gužvi. To jesu pokazatelji za neke druge stvari, posebno za to kako se danas živi u Nišu, ali istovremeno smo primetili da veliki broj stanova koje smo mi gradili u Nišu vrlo brzo se prodaju i mahom te stanove kupuju roditelji čija deca studiraju u Nišu. Niš je veliki univerzitetski centar, imamo više od 30.000 studenata, i danas je, valjda, zbog bolje platežne moći građanstva lakše da roditelji deteta iz Leskovca kupe stan u Nišu i da dete živi ne kao podstanar, već kao vlasnik.

To sa druge strane je pokazatelj, da se nažalost, stanovništvo iz tih gradova iseljava. Istovremeno Grad Niš kao veliki administrativni centar gleda da pomogne upravo malim mestima koja mu gravitiraju kroz različite projekte sa Ministarstvima, u različitim oblastima. Mnogim porodicama smo pomogli sa manjim lokalnim samoupravama da kupe ta seoska domaćinstva i da se vrate na selo.

• Koje su druge mere za povećanje broja stanovnika u Nišu?

Recimo, dajemo novac za prvorođeno dete, za trojke, četvorke, za trećerođeno dete. Svako trećerođeno dete ima besplatan vrtić, besplatnu užinu, gledamo maksimalno da pomognemo roditeljima. Gradska opština Medijana kroz fondove za treće dete pospešuje natalitet, dajemo novac za vantelesnu oplodnju za žene koje su starije od 40 godina, a koje nemaju potomstvo. Dajemo besplatan prevoz za osnovce, za dečicu osoba sa invaliditetom, ove godine smo prvi put uveli besplatne knjige za decu čiji roditelji imaju određeni stepen invaliditeta, dakle polako, ali sigurno pokušamo da roditeljima iz našeg skromnog budžeta pomognemo koliko je to moguće. Nismo jedan od onih gradova koji mogu da priušte deci besplatne udžbenike, možda ćemo od sledećeg septembra moći da uvedemo besplatne udžbenike samo za prvake, ali gledamo da pomognemo kroz populacionu politiku, kroz olakšavanje života roditeljima i deci. Zato smo protekle dve godine napravili dva vrtića, dakle, imamo 30 gradskih vrtića. Uspeli smo da prepolovimo listu čekanja dece, od 1.400 do 630, takođe smo u narednoj godini planirali da napravimo četiri nova vrtića, dva iz temelja i dva rekonstrukcijom postojećih objekata, koji nisu bili vrtići dosad. I onog trenutka kad budemo imali tu listu čekanja potpuno očišćenu, onda možda možemo da razmišljamo o povećanju subvencija. U ovom momentu, roditelji koji šalju decu u gradske vrtiće plaćaju 4.000 dinara, a subvencije za roditelje čija deca idu u privatne vrtiće je neverovatnih 15.000 dinara. Kažem - neverovatnih - jer drugi gradovi poput Beograda i Novog Sada, koji su mnogo bogatiji od Niša, daju mnogo manje subvencija privatnim vrtićima.

• Nišlije se hvale uređenjem tvrđave. Da li postoji još neki plan za dalje uređenje grada?

- Tvrđavu uređujemo polako, ali sigurno. Ima još mnogo posla u Tvrđavi i s obzirom na to da dvi gazduju Tvrđavaom, a zapravo gazduje samo Grad, odlučili smo da naredne godine napravimo jedno javno preduzeće i da Tvrđava postane vlasništvo tog preduzeća, odnosno samog Grada Niša, što znači da će iz jednog centra moći, da tako kažem, moći da se izdaju lokali, da se brine o tvrđavi, da se kulturno-istorijski spomenici u samoj tvrđavi, koja naredne godine, obeležava 300 godina postojanja, takođe rekonstruišu iz jedne kase i jedan domaćin nam je naophodan i za letnju pozornicu i za sve manifestacije koje se rade u tvrđavi. Za ove dve godine shvatili smo da ipak nismo bili dobri domaćini, i da niška tvrđava, poput beogradske ili golubačke, treba da živi svoj život, a da istovremeno bude mesto gde će moći da se okupe Nišlije, ali i naši turisti.

• Kako izgleda biti na čelu ovog matrijarhata? Prva ste gradonačelnica u istoriji Grada Niša, imate zamenicu, četiri pomoćnice. U nekom ranijem periodu ste bili druga žena načelnik okruga. Kako izgleda jedna takva organizacija?

- Muškarci nam ne zameraju što je to tako. Čak, kažu da su vrlo počastvovani što mogu da rade sa ženama koje malo kažu, a zapravo kažu sve kroz mali broj rečenica. To me posebno raduje, jer mi zaista čuvamo na poseban način i ove naše saradnike u Veću, dakle muškarce, ali mogu da Vam kažem da su muškarci na čelu gotovo svih komunalnih preduzeća, imamo samo dve dame koje vode "Objedinjenu naplatu" i Preduzeće za pogrebne usluge, ali tu smo kao jedan veliki tim, jedna velika porodica. Koliko je teško, reći ću da jeste. Teško je, zato što ste najveći krivac za sve, i za ono što jeste krivi realno i za ono što niste krivi, dakle, na udaru ste, neko kome se zamera sve, neko ko u svakom trenutku mora da brine šta će da kaže, kako će da izgleda, kako će da se ophodi, koga će da primi, kako će da se ponaša i mislim da se to toliko niti zamera niti gleda kada je gradonačelnik muškarac. Velika je odgovornost voditi ovako veliki grad, odnosno tim, ja obično i volim da kažem i ističem da sam samo prva među jednakima.

Ono što je činjenica jeste da se u Nišu mnogo bolje živi nego što se živelo ranijih godina. Veća nam je prosečna plata. Sada možemo sebi da priuštimo i da kolima odemo do posla, da nedeljni ručak imamo u restoranu, ne možete da uđete u restoran, a da pre toga nemate rezervisano mesto. To je pokazatelj boljeg društvenog standarda. Možete da vidite da veliki broj ljudi radi na promeni stolarije, sanitarija, to su životne stvari, to samo pokazuje da idemo napred.

• Ovo smo sad govorili iz pozicije gradonačelnice. Pretpostavljam da Vas mnogi prepoznaju po ranijem televizijskom angažmanu od 25 godina. Kada se vratimo na prethodne stavke iz Vaše biografije, vidimo jedno široko obrazovanje: u oblasti vaspitanja, geografije, turizma... Kako se predstavljate?

Ja obično volim da kažem da sam novinar. Ja sam pola svog života provela u novinarstvu. Završila sam Prirodno-matematički fakultet u Beogradu. Kada sam ga upisala bio je PMF, kada sam ga završila bio je Geografski, jer se u međuvremenu ta geografija odvojila. Ponosno ističem da sam beogradski student, ponosno ističem da sam neko ko je vrlo mlad započeo svoju novinarsku karijeru, koju su vajali mnogi doajeni našeg novinarstva. Nikada nisam menjala novinske kuće, bila sam uvek novinar Radio-televizije Srbije. Bila sam najpre u Beogradu, a kasnije kada sam se udala i u Nišu. Ponosno ističem da sam majka troje dece i baka dva unuka, i da Vam te životne stvari dopunjuju sve ovo što vam možda delom i odnosi ova funkcija, odnosi dosta energije, dosta vremena, ali ako se dobro organizujete, ako želite da pokažete da možete, da umete, da Niš to zaslužuje, da ljudi koji žive u Nišu nisu ni na koji način građani drugog reda, već isključivo Nišlije koje žele da žive u jednom modernom evropskom gradu, onda vam ništa nije teško. Nije teško da idete na pijacu ni da spremate zimnicu ni da se bavite običnim kućnim stvarima koje život znače, a da istovremeno imate osmeh i razumenvanja za svakog Nišliju koji želi na ulici da Vas pita, da Vas zaustavi, da jednostavno možda reši neke svoje probleme, porodične probleme ili možda probleme koje ima čitava njegova ulica, da dobije asfalt posle mnogo godina, da dobije vodovod, kanalizaciju, autobusku liniju, osvetljenje, dakle sve ono što u 21. veku jeste zamislivo da svako od nas ime.

• Delom ste odgovorili na naredno pitanje. Činjenično, ostvarili ste se poslovno i privatno. Kako ste uspeli da to postignete? U kontekstu današnjih stereotipa, koji su sada možda zapravo i zastareli: ima s jedne strane ta predstava da žena možda mora da odabere neke od svojih uloga da bi mogla da bude uspešna ili na strani karijere ili na strani porodice, i sa druge strane postoji bojazan da je zaista tako, da će neko nekad morati da se opredeli da bude majka i domaćica ili uspešna poslovna žena. Ali?

- Ako me pitate kako se to postiže, ne bih znala da Vam odgovorim. Jednostavno, imate dovoljno energije da je raspodelite u nekoliko pravaca. Ako imate sutradan podršku porodice da se bavite time čime ste se bavili kada ste ulazili u brak, onda je to i jedno dodatno olakšanje, ali da nijednog trenutka ne zaboravite ni ko ste ni šta ste, šta možete. Jednostavno, to su sve neki izazovi, kada dolazite iz manjeg mesta, jer ja nisam rođena u Nišu, ovde živim poslednjih 30 godina. Rođena sam u Sokobanji, to je jedno malo turističko mesto, 60-ak kilometara udaljeno od Niša. Kada odete na studije u veliki glavni grad, kada je to neko nesrećno vreme, kada studirate u vreme građanskih ratova u nekadašnjoj Jugoslaviji i kada se ponovo vratite u Niš i zaokružite karijeru. Ako me pitate šta je možda bilo presudno, ne znam. Jednostavno svakodnevni izazovi i takmičiš se sam sa sobom da li te izazove možeš da ispratiš i da odgovoriš na sve zahteve, nekada profesora, kasnije urednika, naravno porodice, sada premijerke, ministara, naravno predsednika države, građana pre svega, jer građani to gledaju drugačijim očima. Vi ste ovde na jednom radnom zadatku na kome treba da pokažete da li možete, da li umete, da li sagledavate stvari, da li rešavate probleme. Uvek će biti svaki poziv novi izazov, ali moram da kažem, ponekad mi nedostaje novinarstvo. Ali mi je novinarstvo vrlo pomoglo da mogu da se bavim ovim poslom.

• A da li Vam je bilo lakše kada ste se bavili novinarstvom ili danas kada ste na čelu gradske uprave?

Odgovornost je velika i na jednom i na drugom mestu. Ovde imate mnogo više kritika i imate ljude koji vas vole i koji vas ne vole. Na televiziji je to malo drugačije, jer imate one koji vas hvale i dopadate se i poziciji i opoziciji, ovde možete da se dopadnete samo poziciji i ljudima koji zaista žele napredak gradu. Moram da vam kažem, ovde se malo teže uspeh prašta, posebno kada je žena u pitanju, jer je takva sredina, ja to osećam i, naravno, to sam i znala dok sam bila novinar.

• Sa pozicije gradonačelnice koji Vam je utisak iz 2022?

- Ova godina je bila godina izazova, energetske krize, čitavu polovinu mandata obeležavaju te neke nesvakidašnje stvari i pojave. Najpre smo došli 2020. godine kada ste još uvek imali koronu, 2021. takođe delom korona, fukncionisanje gradskih štabova, potpuno drugačije funkcionisanje Grada, javnih službi, preusmeravanje novca za pomoć u doba korone. Sada imate jednu sličnu situaciju, hvala bogu mnogo je lakša situacija u smislu da ljudi ne umiru i da se ne razboljevaju, ali takođe, godina puna izazova, energetska kriza kada je u pitanju, da u svakom trenutku morate da imate na računu dovoljno para, da se domaćinski ophodite i poslujete, jer nikad ne znate da li će vam biti potreban mazut, iako se grejete na gas. Tako da smo uspeli da propratimo sve te krizne situacije da zaposlenima u gradskoj upravi pomognemo u prevazilaženju te energetske krize, da ljudima koji teško žive omogućimo i koji kubik ogrevnog drveta i koji paket pomoći hrane i hemije. Gledali smo koliko je to u našoj moći, pošto je budžet ograničen, da pomognemo, nismo naravno, mogli sve. Uvek ćete imati jedan broj nezadovoljnih ljudi koji će reći:'Da, moglo se više'. Uvek se može više. Gledamo da sve greške koje smo napravili u 2022. godini ispravimo 2023.

• Jesu li to želje za 2023? 

Želje bi mogle da se svedu u nekoliko reči. Pre svega tolerancija, mogli bismo da kažemo nada, koje nas svake godine pred kraj one stare održava i najavljuje tu novu godinu; dakle, tolerancija, nada, strpljivost i vera. Jako je bitno da nam građani veruju. Ja ne volim da kažem da mi obećavamo, mi dogovaramo sa građanima i do sada sve što smo dogovorili, gotovo je sve ispunjeno, dakle 85 odsto, mogu da kažem. Kroz gradske karavane smo imali priliku da se sretnemo sa građanima upravo na terenu da vidimo to što ih muči, da pribeležimo i da uradimo. Istovremeno je kroz gradsku kuću prošlo nekih 5.000 ljudi, što smo uspeli da pribeležimo za ove dve i po godine, to su ljudi koji su dolazili na organizovane prijeme građana, to su ljudi koji su imali određene probleme, koje smo mi rešavali, čak neke stvari izvlačili iz fioke posle mnogo, mnogo godina.

• Čini se da smo odgovorili na mnogo pitanja iz oblasti ekonomije. Kakva su očekivanja za Aerodrom "Konstantin Veliki" u narednom periodu?

- S obzirom na to da je država odlučila da uloži 1,1 milijardu dinara u proširenje zgrade terminala aerodroma i da mi imamo kapacitet milion putnika, nama to jako znači, koliko nam sada donosi prihoda i u budžet, i koliko nam turista dovodi u grad, koliko poslovnog sveta, kolika je to prednost za ljude koji žele da investiraju u grad. Odmah pitaju da li imate gas, da li imate dobre puteve, da li imate aerodrom, sve su to preduslovi za dolazak ljudi koji žele da ovde pokrenu svoj biznis, dakle svim tim pokazatelji potvrđuju koliko je bila dobra odluka naše Skupštine da niški aerodrom "damo" državi, jer u doba korone mi ne bismo mogli finansijski da izdržimo da plaćamo plate zaposlenima, a da istovremeno održavamo kakav-takav saobraćaj u doba korene, to se pokazalo jako dobrim. Svi ljudi su uspeli da zadrže svoja radna mesta, avio-linije su ostale da žive, ovih poslednjih meseci smo uspeli da pojačamo mnoge linije do brojnih gradova u svetu. Sa "Er Srbijom" smo dogovorili određene linije koje su nama značajne, poput linije od Niša do Istanbula, jer ima veliki broj radnika koji odatle dolaze u Niš, veliki broj turista, našeg poslovnog sveta, koji takođe putuje. Zatim, avio-linija od Niša do Beograda, koja je osmišljavana, ne znam da li ćete verovati, još 1971. godine, i nikada nije zaživela. Tek ove godine je uspostavljena linija. Dakle avion koji putuje od Niša do Beogerada da bi se kasnije putnici konektovali ka Moskvi, Njujorku i drugim velikim gradovima u svetu. Putuje se nepunih pola sata.

• Kada će voz od Niša do Beograda ići brže?

Na proleće kada krenemo u rekonstrukciju te naše pruge izgrađene 1884. godine, a koja bi sada trebalo da bude brza pruga. Kao što se sada stiže od Beograda do Novog Sada. To će nama mnogo značiti. Jer završili smo prugu zajedno sa državom od Niša do Zaječara, uveliko se radi sredstvima Evropske investicione banke od Niša do Brestovca, dakle prema Leskovcu, i imaćemo taj železnički prsten oko grada, koji nam je bitan, i zbog elektrifikacije pruge od Niša do Dimitrovgrada, a sutradan možda možemo da razmišljamo i da u turističku ponudu grada Niša uvedemo sa "Srbija vozom" i jedan turistički voz za razgledanje pojedinih lokaliteta, koji su duž železničke pruge.

• Možemo li da postavimo par pitanja za građanku Niša? Mesto koje mora da se obiđe?

- Mnogo ih je, ali zavisi koliko vremena imate. Ne treba zaobići Tvrđavu, sada areheološko nalazište "Medijanu", pošto smo je zvanično otvorili, Ćele kulu, Kazandžijsko sokače, naravno logor "12. februar", ako imate vremena da odete do Čegra, da vidite gde je Stevan Sinđelić poginuo sa svojom vosjkom, da probate našu predivnu hranu, da uživate u niškom meraku i da osetite srce juga.

• Da li je mit ili istina da se samo u Nišu može probati pravi burek?

Burek je u naš grad došao 1948. godine i prvi burek u to vreme je napravljen upravo u Nišu. Mi ga jedemo prstima, ne možete da očekujete pribor. Kupujemo ga ne na grame, kao što se to radi u mnogim gradovima, već isključivo na osminu, četvrtinu, pola tepsije ili tepsiju. I sada imate različite varijetete od pre nekoliko godina. Burek sa sirom je pravi burek, burek sa mesom takođe, ali imate sada i pica burek, burek sa spanaćem, čak sa eurokremom i bananom. Imate toliko toga da čak i mi domaćice volimo da napravimo neki eksperiment. Ali burek je burek. Mora da bude vruć i mastan.

• Niški ili leskovački roštilj?

Leskovčani će reći leskovački voz, a ja ću reći niški roštilj.

(Telegraf.rs)