Biografija svih predloženih ministara za novu Vladu Srbije

Činiće je 28 ministara, od kojih su 3 bez portfelja

Srbija će brzo dobiti novu Vladu, koju će činiti 28 ministara, od kojih su 3 bez portfelja, što znači više nego u prethodnom sazivu. U Vladi su, po predlogu koji je danas pročitao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i nova imena a ovo su njihove biografije i resori.

Na čelu Vlade je premijerka Srbije Ana Brnabić koja je ostala na istoj funkciji. Njen zamenik biće Ivica Dačić a potpredsednik Miloš Vučević.

Ana Brnabić rođena je 28. septembra 1975. godine.

Predsednik Vlade Republike Srbije od 29. juna 2017, prethodno ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije. Bivša je potpredsednica Upravnog odbora NALED-a. Ušla je u Vladu Srbije kao nestranačka ličnost 2016. Prva je žena na položaju Predsednik Vlade Republike Srbije.

Završila je Petu beogradsku gimnaziju 1994. godine. Na univerzitetu Nortvudu u Mičigenu završila je studije poslovne administracije 1998. godine, nakon čega je stekla MBA diplomu iz marketinga na Hul univerzitetu u Engleskoj.

Krajem 2001. vraća se u Srbiju, gde je radila za različite američke konsultantske firme na projektima razvoja lokalne samouprave, a koje je finansirao Ju-es-ejd. Od 2002. do 2011. radi u Ju-es-ejd-u, a kao najznačajniju inicijativu u tom periodu, u zvaničnoj biografiji navodi osnivanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) 2006. godine. Od 2011. radi u američkoj kompaniji za razvoj vetroparkova Continental Wind Serbia, a od januara 2013. je i njen direktor. U isto vreme potpredsednica je Upravnog odbora NALED-a od 2013, a od aprila 2016. godine je i predsednica UO ove poznate javno-privatne alijanse koja okuplja lokalne samouprave, privatna preduzeća i nevladine organizacije.

Govori engleski i ruski jezik.

1. Ministarstvo finansija - Siniša Mali

Rođen je 1972. godine u Beogradu. Osnovnu i srednju školu – Petu beogradsku gimnaziju, završio je u Beogradu, gde diplomirao je i magistrirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Tokom osnovnih studija, dobio je nagradu kao student generacije, da bi po završetku studija dobio nagradu za najbolji diplomski rad.

Kao Ron Brown stipendista, 1999. godine je magistrirao na Washington University u Sent Luisu, Sjedinjene Američke Države (SAD), smer finansije (Master of Business Administration diploma). Tokom studija je radio kao asistent na pet predmeta iz oblasti poslovnih finansija. Nakon studija je primio nagradu kao najbolji student u oblasti finansija, kao i nagradu da je među 10 odsto najboljih studenata na top 20 poslovnih škola u SAD te godine.

Bio je gradonačelnik Beograda od aprila 2014. do maja 2018. godine. Prethodno je obavljao funkciju predsednika Privremenog organa Grada Beograda. Pre nego što je postao gradonačelnik, bio je specijalni savetnik za privredu i finansije u Vladi tadašnjeg premijera Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Prethodno je bio finansijski savetnik u privatnom sektoru, gde je radio u nekoliko privatnih preduzeća koja su se bavila savetovanjem u oblasti finansijskih usluga. Radio je kao konsultant u kompaniji „Deloitte & Touche” u Beogradu i Pragu, gde se specijalizovao za oblast kupovine i prodaje preduzeća, finansijski konsalting, finansijsko restrukturiranje i konsolidaciju poslovanja u privatnim i javnim preduzećima. Radio je u „Credit Suisse First Boston u Mergers & Acquisitions Group” u Njujorku.

Godine 2001. postavljen je za pomoćnika ministra za privatizaciju u Ministarstvu za privredu i privatizaciju Vlade Republike Srbije. Krajem te godine prelazi u Agenciju za privatizaciju, gde je bio direktor Centra za tendersku privatizaciju. Na toj funkciji ostaje do kraja 2003. godine.

Na poziciju ministra finansija dolazi kao priznat finansijski stručnjak, koji je radio za najveće svetske konsultantske kompanije, ali i kao gradonačelnik koji je pokrenuo i sproveo obiman program finansijske konsolidacije u Gradu Beogradu, gde je prepolovio dug grada i značajno smanjio budžetski deficit. Za vreme njegovog mandata Beograd je  prvi put dobio kreditni rejting, koji prema izveštaju rejting agencije Mudis iznosi BA3.

Na funkciji ministra finansija bio je od maja 2018. do oktobra 2020. godine. U novembru 2020. godine postavljen je za nacionalnog koordinatora Republike Srbije za saradnju Republike Srbije u okviru mehanizma saradnje Narodne Republike Kine i država Centralne i Istočne Evrope, kao i za predsednika srpskog dela Mešovite međuvladine komisije za trgovinu i ekonomsku saradnju sa NR Kinom.

Predsednik je Mešovitog komiteta za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a takođe je i guverner Srbije u Svetskoj banci i u Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci. Predsednik je Koordinacionog tela za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. Takođe, predsednik je Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije. Član je Saveta za ekonomski razvoj. Nosilac je zvanja Chartered Financial Analyst (CFA) i član CFA Institute, Serbian Business Angels Network, Fulbright Alumni Association of Serbia i British-Serbian Business Club.

U novembru 2020. godine položio je ispit iz oblasti upravljanja alternativnim investicijama, čime je stekao zvanje Chartered Alternative Investment Analyst (CAIA), koje dodeljuje eminentna svetska Asocijacija CAIA. Takođe, nosilac je licence portfolio menadžera, koju izdaje Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije. Juna 2017. godine, kao polaznik VI klase, završio je Visoku školu bezbednosti i odbrane i stekao najviši nivo karijernog usavršavanja u Vojsci Republike Srbije.

Aktivno se bavi sportom. Počasni je nosilac crnog pojasa u tekvondou 5. dan za doprinos razvoju sporta. Redovni je učesnik polumaratonskih trka u okviru Beogradskog maratona, a u novembru 2018. godine istrčao je maratonsku trku od 42 km u Atini.

Tečno govori engleski jezik, služi se grčkim i uči kineski jezik. Otac je Teodora, Viktora i Lole.

2. Ministarstvo spoljnih poslova - Ivica Dačić 

Rođen jeu Prizrenu, 1. januar 1966. godine. Dačić je obavljao funkcije predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, premijera Srbije, ministara spoljnih poslova i prvog potpredsednik Vlade Republike Srbije zadužen za bezbednost i spoljnu politiku. On je predsednik Socijalističke partije Srbije.

Osnovnu školu je završio u Žitorađi, a gimnaziju u Nišu. Završio Fakultet političkih nauka, smer novinarstvo u Beogradu. Ima rođenu sestru, Emicu, koja je po profesiji glumica, a najpoznatija uloga joj je sekretarica Zorica u Porodičnom blagu.

Bio je prvi predsednik mladih socijalista Beograda 1990. godine i portparol Socijalističke partije Srbije od 1992. do 2000. godine. Bio je predsednik Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije Beograda i potpredsednik Socijalističke partije Srbije od 2000. do 2003. godine.

Savezni poslanik u Veću građana Savezne skupštine Savezne Republike Jugoslavije i Skupštine Državne zajednice Srbije i Crne Gore od 1992. do 2004. godine.

Bio je ministar za informisanje u takozvanoj Prelaznoj Vladi Republike Srbije od oktobra 2000. godine do januara 2001. godine. Decembra 2006. godine izabran je za predsednika Socijalističke partije Srbije. Nakon izglasavanja Vlade Mirka Cvetkovića u Narodnoj skupštini Republike Srbije 7. jula 2008, stupio je na dužnost zamenika predsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova.

Posle Parlamentarnih izbora 2012., predsednik Srbije Tomislav Nikolić, poverio je 28. juna Dačiću mandat za sastav Vlade Republike Srbije. Za predsednika vlade je izabran 27. jula 2012. Dačićev premijerski mandat trajao je do proleća 2014. godine kada je za novog premijera Srbije izabran Aleksandar Vučić.

Dačić je ostao u Vladi u kojoj je imenovan na poziciju prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova. U 2015. godini Dačić se nalazi i na funkciji Predsedavajućeg OEBS-u.

3. Ministarstvo privrede - Rade Basta

Direktor je JP "Beogradske elektrane. Po profesiji je profesor fizičke kulture, bivši policajac i kik-bokser. Basta je u politici je napredovao prvo kao predsednik Jedinstvene Srbije za Vojvodinu, savetnik direktora Elektrovojvodine i zamenik pokrajinskog sekretara za energetiku. Bio je i direktor FK Radnički iz Niša.

Po zanimanju je master ekonomista.

Rade Basta je u politiku ušao preko Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, a bio je dugogodišnji saradnik Gorana Vesića, dok je on bio na funkciji zamenika gradonačelnika Beograda.

Basta je bio savetnik direktora "Elektrovojvodine“, u vreme dok je na čelu tog preduzeća bio Srđan Kružević, nekadašnji funkcioner Jedinstvene Srbije, a sada Srpske napredne stranke.

Basta je, kako je objavio 021.rs dobio i priznanje ‘Kapetan Miša Anastasijević’ za doprinos razvoju preduzetničkog i društvenog stvaralaštva. Kao uspeh mu se upisuje to što je kao vlasnik Delta farma za samo tri godine ostvari neto dobit od više stotina miliona dinara, „a ‘zli jezici’ su ga zbog toga povezivali sa Čankom“, naveo je ovaj portal.

Za zamenika pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj imenovan je u julu 2016. godine.

Odbornik u Skupštini grada Novog Sada postao je nakon izbora 2016, a odbornik u Skupštini grada Beograda posle izbora 2022.

Krajem 2016. postao je predsednik pokrajinskog odbora Jedinstvene Srbije za Vojvodinu, navodi se u biografiji Istinomera.

U decembru 2016. postao je direktor Fudbalskog kluba Radnički iz Niša. Na toj funkciji Basta je bio do novembra 2017.

4.  Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede - Jelena Tanasković

Bila je državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine.

5. Ministarstvo zaštite životne sredine - Irena Vujović

Rođena je 1983. godine u Beogradu. Diplomirani je ekonomista–master. U Srpskoj naprednoj stranci je od 2008. godine. Članica je Predsedništva i predsednica Nadzornog odbora SNS.

Tokom svoje političke karijere u dva mandata je izabrana za narodnu poslanicu u Skupštini Republike Srbije, 2012. i 2014. godine.

Za vreme obavljanja dužnosti narodne poslanice bila je članica Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predsednica Odbora za spoljne poslove (u drugom mandatu), kao i šefica stalne delegacije Parlamentarne skupštine Crnomorske ekonomske saradnje i predsednica Grupe prijateljstva sa Azerbejdžanom.

Od 2014. do 2016. godine bila je pomoćnica gradonačelnika Beograda za oblast društvenih delatnosti. Za predsednicu Gradske opštine Savski venac izabrana je 2016. godine. Tokom mandata na čelu centralne beogradske opštine ostvarila je zapažene rezultate.

Predsednica je Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Beograda od osnivanja ovog tela 2015. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

6. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture - Goran Vesić

Doskorašnji zamenik gradonačelnika Beograda, rođen je 1969. u Kruševcu. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kraljevu, a diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Ističe da je bio stažista Evropske fondacije “Robert Šuman” u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu 1999. godine.

Od 1990. do 1994. godine bio je novinar stranačkog lista “Demokratija”, a zamenik glavnog i odgovornog urednika “Studenta” od 1992. do 1993. Od 1994. do 1997. bio je šef kabineta predsednika Demokratske stranke dr Zorana Đinđića. Od februara do septembra 1997. bio je član Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda, a od 1996. do 2000. odbornik Skupštine grada Beograda.

Bio je poslanik Narodne skupštine Republike Srbije od 2000. do 2003. godine, od 2001. do 2002. predsednik Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, od 2001. do 2003. savetnik saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije, a savetnik ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. do 2004. godine. Član Komisije za podelu vojne imovine između Srbije i Crne Gore posle prestanka postojanja SR Jugoslavije i nastanka Državne zajednice Srbija i Crna Gora u periodu 2003. do 2004. godine. Odbornik Skupštine gradske opštine Vračar bio je od 2004. do 2008. godine. Predsednik Komisije za obrazovanje i kulturu Skupštine gradske opštine Vračar od 2005. do 2008. godine.Sekretar Privremenog organa grada Beograda koji je imenovala Vlada Republike Srbije u periodu od novembra 2013. do aprila 2014. godine.Član Upravnog odbora Privredne komore Beograda izabran 2013. godine.Odbornik Skupštine grada Beograda izabran na izborima održanim 16. marta 2014. godine.Od 2014. godine do juna 2018. godine bio je gradski menadžer grada Beograda.Od 1994. do 1997. bio je šef kabineta dr Zorana Đinđića.

Učestvovao kao savetnik u svim izbornim kampanjama predsednika u Crnoj Gori, Republici Srpskoj, Sloveniji, Bugarskoj i Makedoniji.

Bio je predsednik Organizacionog odbora Beogradskog maratona 1997. i član predsedništva Košarkaškog saveza Beograda od 2005. do 2007. godine. Bio je predsednik Upravnog odbora JKP „Gradsko zelenilo” od 1997. do 1999, Upravnog odbora JKP „Gradske pijace” od 2000. do 2002. i Upravnog odbora JP „Ada Ciganlija” od 2002. do 2006. godine. Član Upravnog odbora brokersko-dilerskog društva “AB Invest” bio je od 1997. do 2000. godine, a član Nadzornog odbora kompanije Jugoslovensko rečno brodarstvo od 2001. do 2005. godine.

7. Ministarstvo rudarstva i energetike - Dubravka Đedović Negre

Dubravka Negre rođena je u Beogradu, a osnovnu školu završila je u naselju Braća Jerković devedesetih godina prošlog veka. Roditelji su joj bili inženjeri, majka je završila jedan, a otac, rekla je, studirao dva fakulteta.

Otac je bio jedan od prvih koji je u staroj Jugoslaviji radio na istraživanju nafte sa partnerima iz Amerike, i jedan od prvih koji je u socijalizmu započeo preduzetnički biznis, koji se razvio kao jako uspešan, do njegove prerane smrti.

Velika ljubav u detinjstvu bila joj je Amerika i već sa 12 godina odlučila je da ode tamo. To je, međutim, uradila tek sa 24 godine, kada je otišla na postdiplomske studije menadžmenta na UCLA.

Diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smer Bankarstvo i finansije, a magistrirala u oblasti međunarodne ekonomije i menadžmenta na SDA Bocconi Univerzitetu u Milanu. Pohađala je i master nastavu menadžmenta i upravljanja na Anderson školi menadžmenta pri UCLA u Los Anđelesu. Govori srpski, engleski, italijanski i francuski jezik.

Na mesto člana Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke za poslove sa privredom i investiciono bankarstvo Dubravka dolazi decembra 2021. godine sa pozicije direktorke Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan, najveće multilateralne finansijske institucije na svetu i jednog od najvećih kreditora zemalja Zapadnog Balkana. Trenutno, u NLB Komercijalnoj banci vodi kreditni portfolio od preko milijardu evra i funkciju od preko 140 zaposlenih. Pre toga, na čelo Regionalnog predstavništva EIB-a, Nègre je stupila u avgustu 2016. godine. Paralelno, EIB je zabeležio značajne rezultate, udvostručio svoja ulaganja u region i istovremeno, postao simbol finansiranja javnog i privatnog sektora u Srbiji, srazmerno novcu koji ulaže u ovaj deo Evrope.

Od 2004. do 2013. godine,  bila je zadužena za finansiranje projekata u zemljama regiona Zapadnog Balkana, uključujući Hrvatsku i Sloveniju. U tom periodu započeti su kapitalni projekti ulaganja u širokopojasni internet Telekoma Slovenije i projekti izgradnje nove luke u Zadru. Bila je zadužena i za projekte u Albaniji, kao što su finansiranje razvoja luke Drač[10], ali i izgradnje i modernizacije osnovnih i srednjih škola[11]. Radila je i na finansiranju rehabilitacije regionalnih puteva u Crnoj Gori.

Od 2008. do 2012. godine bila je zadužena za projekte Evropske investicione banke u Srbiji i Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji. U tom periodu započeti su projekti obnove Kliničkog centra Srbije, obilaznice oko Beograda, ali i izgradnje istočnog i južnog kraka Koridora 10. U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Negre je radila i na sveobuhvatnom projektu izgradnje kanalizacione mreže i vodosnabdevanja[13].

Od 2013. pa do dolaska u Beograd, na čelo EIB-ovog predstavništva, vodila je projekte javno-privatnog partnerstva u Irskoj, poput izgradnje novih domova zdravlja[14], zatim proširenja terminala prirodnog gasa u luci u Roterdamu, ali i koncesije autoputa u Škotskoj. U Velikoj Britaniji je bila zadužena i za projekat izgradnje velikog vetroparka na moru. Za prvi projekat javno-privatnog partnerstva u Hrvatskoj, izgradnju zgrade novog terminala na aerodromu u Zagrebu koji je EIB finansirao sa 80 miliona evra, dobila je i dve prestižne nagrade iz struke.

Gostovala je kao predavač na master studijama UCL univerziteta u Londonu[16], Univerzitetu Donja Gorica u Crnog Gori, ali i svom matičnom Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Dugo godina je pisala kolumne za ekonomsku rubriku dnevnog lista Politika.

Pre karijere u EIB-u, radila je u medijima kao televizijski producent za televizijsku kuću CNN International, pokrivajući, između ostalog, rat u Avganistanu 2001. godine i građanski rat u Makedoniji[19] 2002. godine. Za izveštavanje o ratu u Avganistanu i oslobađanju prvog grada Mazari Šarifa od talibanske vlasti dobila je nagradu Nacionalne akademije za televiziju, umetnost i nauku SAD.

8. Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine - Tomislav Momirović 

Rođen je 1983. godine u Beogradu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je bio student-prodekan, član Saveta fakulteta i član Saveta univerziteta.

Od 2007. godine zaposlen je u porodičnom preduzeću Mona d.o.o, koje su osnovali njegovi roditelji. Ubrzani razvoj hotelske delatnosti ova porodična kompanija počinje 2011. godine, izdvajanjem kompanije Mona Hotel Management d.o.o. Od osnivanja nove kompanije obavlja funkciju generalnog direktora firme Mona Hotel Management, pod čijom su upravom tri hotela (hotel Zlatibor Mona na Zlatiboru, hotel Javor u Kušićima, hotel Argo u Beogradu) i jedan rezidencijalni objekat Vila Bella u Budvi.

Aktivni je učesnik u poslovnom udruženju HORES (Udruženje hotelijera i restoratera – Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede), gde se od 2013. godine nalazi na poziciji predsednika skupštine HORES, a od 2009. do 2013. obavljao je funkciju predsednika UO HORES.

Porodica Momirović aktivna je u humanitarnom radu, a zajedno sa Eparhijom budimljansko-nikšićkom ustanovila je uglednu književnu nagradu “Izviiskra Njegoševa”.

Od 2016. godine je na poziciji predsednika kompanije Mona Hotel Management d.o.o. Nakon samo godinu dana započeta je izgradnja novog hotela na Dorćolu (Mona Plaza), čime je realizovana najveća investicija u istoriji kompanije.

Nije član nijedne stranke. Oženjen je, otac dvoje dece. Govori engleski jezik.

9. Ministarstvo pravde - Maja Popović

Rođena je 17. marta 1972. godine u Beogradu. Osnovnu školu završila je u Beogradu, a srednju školu u Španiji – na engleskom koledžu Baleares international school, gde se nastava održavala na španskom i engleskom jeziku, gde je bila đak generacije.

Pravni fakultet u Beogradu upisala je 1989. godine i isti završila u roku, u 21. godini. Te godine bila je najmlađi svršeni student na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Pravosudni ispit položila je 1996. godine u Ministarstvu pravde Republike Srbije.

Diplomske akademske studije Master na Pravnom fakultetu u Novom Sadu položila je sa prosečnom ocenom 9.80 i stekla stručno zvanje Diplomirani pravnik Master.

Od 1994. do 1995. godine radila je kao advokatski pripravnik u Advokatskoj kancelariji Vesne Kušić, nakon čega je do 1998. godine radila kao sudijski pripravnik i sudijski saradnik u Okružnom sudu u Beogradu.

Maja 1998. godine, u svojoj 26. godini, izabrana je za sudiju Prvog opštinskog suda u Beogradu, kao najmlađi sudija ikada izabran u našoj zemlji. Postupala je kao istražni sudija i kao predsednik veća u građanskom odeljenju.

Od 2000. do 2012. godine radila je kao advokat u sopstvenoj Advokatskoj kancelariji. Zastupala je pravna i fizička lica u svim materijama pred redovnim i trgovinskim sudovima, u krivičnim, trgovinskim, građanskim i vanparničnim predmetima. Branila je okrivljene u predmetima visokotehnološkog kriminala, kao i u predmetima pred Posebnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal.

Od 2012. do 2014. godine bila je zaposlena u Gradskom zavodu za hitnu medicinsku pomoć, kao pomoćnik direktora za nemedicinske poslove.

Od oktobra 2014. godine bila je zaposlena u Bezbednosno-informativnoj agenciji, gde je bila raspoređena u upravi za međunarodnu saradnju – odeljenje za kontakte sa stranim bezbednosno-obaveštajnim službama i institucijama - grupe Amerika i Evropa, kao glavni inspektor.

Nakon toga je raspoređena u Upravu za ljudske resurse, sistemsko pravne, imovinske i stambene poslove, na mesto načelnika odeljenja za sistemsko pravne, normativne, imovinsko pravne i stambene odnose.

Od avgusta 2015. godine raspoređena je na mesto šefa kabineta direktora Bezbednosno-informativne agencije, a od februara 2018. godine na mesto savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije. Od oktobra 2020. godine je raspoređena na mesto specijalnog savetnika direktora Bezbednosno-informativne agencije.

Govori engleski, španski , italijanski i francuski jezik. Položila je TOEFL ispit znanja engleskog jezika – najviši nivo znanja engleskog jezika za osobe sa neengleskog govornog područja. Udata je i majka dvoje maloletne dece.

10. Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave - Aleksandar Martinović

Rođen je u Slavonskom Brodu, 15. juna 1976. godine. Docent je Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu na kojem je diplomirao 1999. godine.

U zvanje asistenta-pripravnika za predmet Upravno pravo izabran je 2001. godine. Novembra 2003. na Pravnom fakultetu u Novom Sadu odbranio je magistarsku tezu Pojam uprave u srpskoj pravnoj nauci. U januaru 2005. godine dobio je zvanje asistenta.

Oblast naučnog interesovanja: upravno-pravna i politička teorija, nauka o upravi, politička filozofija, pravna i politička istorija, pravoslavna teorija. Objavio je petnaest naučnih i stručnih radova. U septembru 2011. odbranio je doktorsku tezu Odnos Vlade i uprave s posebnim osvrtom na srpsko i nemačko pravo.[2]

Živi u porodičnoj kući u Rumi. Oženjen je i ima troje dece. Govori engleski i nemački jezik.

Dana 23. aprila 2010. godine izabran je za potpredsednika Srpske radikalne stranke i bio je zamenik šefa poslaničke grupe srpskih radikala u Narodnoj skupštini Republike Srbije izabran na listi Srpska radikalna stranka – Dr Vojislav Šešelj, bio je član Centralne otadžbinske uprave i Predsedničkog kolegijuma Srpske radikalne stranke.

Aleksandar Martinović je 4. jula 2012. godine saopštio da iz Srpske radikalne stranke prelazi u Srpsku naprednu stranku

11. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog - Tomislav Žigmanov

Žigmanov je rođen u Tavankutu 12. maja 1967. godine kao sin traktoriste Kalmana Žigmanova i majke Ružice, domaćice. U Tavankutu je pohađao Osnovnu školu Matija Gubec. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu odsek filozofija je diplomirao sa ocenom 10 na temu "Platonovi dokazi za besmrtnost duše i pitanje etike".

U prvo vreme predavao je u srednjoj ekonomskoj školi Bosa Milićević u Subotici sa nepunim fondom časova. Zatim je predavao istoriju filozofije na Teološko-katehetskom institutu Subotičke biskupije.

Žigmanov je rano stupio u politički život u Srbiji. Već 1991. javlja se kao član Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Iz iste stranke je izbačen 1996. nakon razilaženja sa rukovodstvom. Godine 2015. je postao predsednik DSHV, a na izborima 2016. je izabran za narodnog poslanika na listi Demokratske stranke.

Novembra 2019. stupio je u koaliciju sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine pod nazivom Vojvođanski front, s kojom se kandiduje za poslaničko mesto u Skupštini Srbije.

12.  Ministarstvo unutrašnjih poslova - Bratislav Gašić

Bratislav Gašić rođen je  u Kruševcu 30. jun 1967. Srpski je privrednik i političar. Bio je na čelu Bezbednosno informativne agencije od 2017, pre toga ministar odbrane Republike Srbije od 2014 do 2016, i gradonačelnik Kruševca od 2012 do 2014.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Kruševcu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Nišu. Od 1989. godine bavi se privatnim preduzetništvom, vlasnik je i direktor preduzeća „Saco”. Više godina živeo je i radio u Grčkoj, a bio je i suvlasnik „Grand kafe“

U martu 2013. godine imenovan je za predsednika Upravnog odbora Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad.

Istaknuti je sportski radnik. Vodio je ženski odbojkaški klub „Kruševac Santos“ do Prve B lige, a četiri godine je bio direktor fudbalske škole „Napredak”.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke, a od septembra 2012. je na funkciji potpredsednika stranke. Pored toga je i predsednik Okružnog odbora SNS-a u Rasinskom okrugu. Oženjen je i ima tri sina.

Govori grčki i engleski jezik. Nadimak mu je Bata Santos.

13. Ministar za evropske integracije - Tanja Miščević

Tanja Miščević je rođena 6. avgusta 1966. u Zemunu. Diplomirala je na smeru za međunarodne odnose FPN u Beogradu, magistrirala na smeru za međunarodno pravo i organizacije 1997. a doktorat stekla 2002. godine.

Govori ruski i engleski jezik. Ima nekoliko specijalizacija, između ostalog na Univerzitetu u Bonu i na Evropskom koledžu u Brižu.

Na FPN-u je od 1995. godine, sada je u zvanju vanrednog profesora. Predavala je kao gostujući profesor na nekoliko univerziteta.

Bila je voditelj modula Međunarodne organizacije na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore. Od 2001. godine rukovodila je Odeljenjem za evropske studije G17 Instituta u Beogradu.

Miščevićeva je 2003. i 2004. godine bila koordinator obuke administracije SCG o pitanjima EU. Od aprila 2005. do novembra 2008. godine bila je direktorka Kancelarije za evropske integracije.

Bila je i članica pregovaračkog tima Vlade Srbije za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i vodila pregovarački tim Vlade za zaključenje Sporazuma o viznim olakšicama i Sporazuma o readmisiji između Srbije i EU.

Potpredsednica je Evropskog pokreta u Srbiji, a oko godinu i po, od aprila 2009. do novembra 2010. bila je članica i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Vlada Srbije imenovala je za državnog sekretara u Ministarstvu odbrane novembra 2010. godine.

Septembra 2019. godine je podnela ostavku na mestu šefice pregovaračkog tima, a 8. oktobra je stupila na funkciju Zamenice Generalne sekretarke Regionalnog saveta za saradnju u Sarajevu.[1]

Autor je više članaka iz oblasti teorije i prakse funkcionisanja međunarodnih vladinih organizacija, institucionalne strukture EU, urednik zbornika tekstova o osnovama delovanja EU

14. Ministar prosvete - Branko Ružić

Rođen je 14. decembra 1975. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu školu. Srednje obrazovanje je započeo u Australiji, da bi ga završio u Dvanaestoj gimnaziji u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, na smeru za međunarodne odnose, gde je od 1996. do 1999. godine obavljao funkciju studenta prodekana.

U više mandata bio je narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Skupštini Državne zajednice Srbija i Crna Gora, predsednik Poslaničke grupe SPS-JS i višegodišnji član Odbora za spoljne poslove, Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja i Odbora za evropske integracije. Bio je i član stalne delegacije Narodne skupštine Republike Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, gde je bio član Političkog komiteta i član Komiteta za ljudska prava.

U Vladi Srbije, 2013. godine, obavljao je funkciju ministra bez portfelja zaduženog za evropske integracije, u periodu kada je usvojen pregovarački okvir i kada su zvanično otvoreni pregovori Republike Srbije i Evropske unije.

Član je Socijalističke partije Srbije od najranijih studentskih dana. U partiji je obavljao funkcije predsednika omladine, potpredsednika Glavnog odbora i predsednika Izvršnog odbora stranke, kao i portparola. Danas je na funkciji potpredsednika GO Socijalističke partije Srbije.

Veliki je poštovalac sporta i pasionirani navijač Fudbalskog kluba Partizan, gde je od 2009. do 2014. godine obavljao funkciju potpredsednika.

Na funkciju ministra državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije izabran je 29. juna 2017. godine i obavljao ju je do oktobra 2020. godine.

Govori engleski jezik. U braku je sa Anom, sa kojom ima sina Milutina i ćerku Elenu.

15. Ministarstvo odbrane - Miloš Vučević 

Miloš Vučević, rođen je 1974. u Novom Sadu, srpski je pravnik i političar, gradonačelnik Novog Sada i potpredsednik Srpske napredne stranke. Gradonačelnik Novog Sada je prvi put postao posle izbora za gradonačelnika Novog Sada 2012. godine, da bi bio ponovo izabran na izborima za gradonačelnika 2016. godine, što još od Jovana Dejanovića nikom nije pošlo za rukom, a istorijski treći put je postao gradonačelnik Novog Sada na izborima za gradonačelnika 2020. Na 4. skupštini Srpske napredne stranke održane 28. maja 2016. izabran za potpredsednika stranke.

Osnovnu školu je pohađao u Novom Sadu, a potom je završio gimnaziju „Jan Kolar“ u Bačkom Petrovcu i diplomirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu 1999. godine. Advokaturom se bavi od 1999. godine u svojoj privatnoj advokatskoj kancelariji. Predsednik je Gradskog odbora Srpske napredne stranke Novi Sad. Za predsednika Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Novom Sadu izabran je na izborima unutar stranke na lokalnom nivou održanim 2011. godine.Za gradonačelnika Grada Novog Sada izabran je u septembru 2012. godine nakon čega prestaje da se bavi advokatskim poslom. Bio je član Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) od 2015. do 2016. godine. Nakon lokalnih izbora, 2016. godine, Miloš Vučević u drugom uzastopnom mandatu, ponovo je izabran za gradonačelnika Novog Sada. Te godine postaje i potpredsednik Srpske napredne stranke.

Dobitnik je više priznanja, među kojima su i Povelja počasnog senatora Senata privrede Srbije iz 2014. godine. Iste godine dobija i nagradu „Kapetan Miša Anastasijević“, koja mu je uručena kao lideru gradske uprave, za promociju evropskih vrednosti života u Novom Sadu. Dve godine kasnije, 2016. godine, te vrednosti su potvrđene i proglašenjem Novog Sada za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. i Evropsku prestonicu kulture 2021. Dobitnik je priznanja „Bela golubica“ u okviru programa „Tesla Global foruma“. Nosilac je Ordena Svetog vladike Maksima Eparhije sremske kao i gramate priznanja i zahvalnosti Eparhije bačke, za izuzetan doprinos u razvoju duhovnog i crkvenog života.

Vučević govori engleski jezik. Oženjen je, otac je Mihaila i Danila

16. Ministarstvo nauke - Jelena Begović 

Dr Jelena Begović direktorka je Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u kojem je provela svoj radni vek.  Nauci je posvetila svoj život.

Rođena je u Beogradu 1970. godine iako je malo falilo da se rodi u Adis Abebi gde su se i upoznali njeni roditelji.

Započela je rad u struci 1998. godine kao istraživač pripravnik upravo na Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, pa napredovala kao istraživač saradnik, naučni saradnik i viši naučni saradnik, a paralelno je napredovala i u radnom odnosu kao zamenik šefa Laboratorije za molekularnu genetiku industrijskih mikroorganizama.

2011. godine postaje zamenik direktora Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, da bi 2013. preuzela vođenje ove domaće prestižne naučne ustanove. Jelena Begović doktorirala je 2008. godine na Biološkom falultetu.

Član je Udruženja mikrobiologa Srbije, Društva genetičara Srbije i Američkog mikrobiološkog društva (ASM). Član je recezentskog odbora časopisa za promociju nauke Elementi.

17. Ministarstvo zdravlja - Danica Grujičić

Rođena je 30. avgust 1959. u Titovom Užicu. Srpska lekarka, specijalista neurohirurgije, političarka, direktorka je Instituta za radiologiju i onkologiju Srbije, prodekan Medicinskom fakultetu u Beogradu i predsednik humanitarne organizacije Zdrava Srbija.

Otac je po potrebi posla otišao u Rusiju, pa je srednju školu završila u Moskvi. Studije medicine je počela u Moskvi, a završila u Beogradu sa prosečnom ocenom 9,60.

Magistrirala je 1987. godine i doktorirala 1996. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Zaposlena je na Institutu za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije od 1984. godine, gde je od 2007. načelnica Odeljenja za neuroonkologiju. Uporedo sa kliničkom praksom angažovana je kao profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Izabrana je za asistentkinju 1992. godine, docentkinju 1998. godine, a od 2009. je redovna profesorka.

Objavila je kao autorka ili koautorka više od 250 naučnih radova, poglavlja u knjigama i monografija. Članica je Udruženja neurohirurga Srbije, Srpskog lekarskog društva i Evropske asocijacije neurohirurških društava.

U političkoj karijeri izabrana je septembra 2011. za potpredsednicu Socijaldemokratskog saveza. Kao njihova predstavnica učestvovala je na predsedničkim izborima 6. maja 2012. godine kao jedna od dvanaest predsedničkih kandidata, među kojima je bila jedna od dve žene. Osvojila je 0,78% glasova.

Odlikovana je Ordenom Karađorđeve zvezde drugog stepena, 2020. godine.

18. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - Nikola Selaković

Rođen je 1983. godine u Užicu. Završio je Šestu beogradsku gimnaziju i osnovne i master studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na kome je trenutno doktorand. Završio je Visoke studije odbrane i bezbednosti kao pripadnik osme klase.

Od 2009. do 2012. godine zaposlen je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, kao asistent na Katedri za pravnu istoriju i drži nastavu na predmetima Uporedna pravna tradicija, Srpska pravna istorija i Retorika.

Član je i osnivač Srpske napredne stranke u kojoj je obavljao funkcije koordinatora Pravnog saveta, člana Predsedništva (od 2012. godine), potpredsednika Glavnog odbora (2014-2016).

Obavljao je dužnost ministra pravde i državne uprave u Vladi Republike Srbije u periodu od 2012. do 2014. godine, a potom ministra pravde u periodu od 2014. do 2016. godine.

Odlukom predsednika Republike Aleksandra Vučića 31. maja 2017. godine postavljen je na funkciju generalnog sekretara predsednika Republike, koju je obavljao do 27. oktobra 2020. godine.

U prethodnom sazivu vlade bio je ministar spoljnih poslova.

Govori engleski i aktivno se služi francuskim i italijanskim jezikom.

Oženjen je Milicom, otac Lazara, Vasilija i Ljubice.

19. Ministar za brigu o porodicu - Darija Kisić

Rođena je 1975. Rođena je 1975. godine u Sarajevu. Medicinski fakultet u Beogradu završila je 2001. godine sa prosečnom ocenom 9,60. Obavezni lekarski staž obavila je tokom 2001. i 2002. godine na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, a stručni ispit položila u septembru 2002. godine.

Poslediplomske magistarske studije iz epidemiologije upisala je školske 2002/03. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Usmeni magistarski ispit položila je juna 2005. godine sa ocenom 10, a magistarski rad odbranila juna 2006. godine. Doktorsku disertaciju pod nazivom "Prediktivna vrednost kvaliteta života u proceni ishoda bolesti kod bolesnika sa multiplom sklerozom" odbranila je na Medicinskom fakultetu u Beogradu 14. maja 2010. godine.

Specijalizaciju iz epidemiologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu upisala je maja 2004. godine, a završila juna 2008. godine sa ocenom odličan. Subspecijalizaciju iz epidemiologije nezaraznih bolesti na Medicinskom fakultetu u Beogradu završila je decembra 2017. godine.

Zaposlena je na Institutu za epidemiologiju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu od februara 2002. godine, kada je izabrana u zvanje asistenta pripravnika za užu naučnu oblast Epidemiologija.

U maju 2007. godine izabrana je u zvanje asistenta, a u isto zvanje je reizabrana u junu 2010. godine. U februaru 2011. godine izabrana je u zvanje docenta, a u isto zvanje je reizabrana u maju 2016. godine. Od juna 2017. godine nalazi se u zvanju vanrednog profesora za užu naučnu oblast Epidemiologija.

Od februara 2019. godine drži nastavu iz oblasti epidemiologije i na Medicinskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovci.

Od 2015. godine član je Republičke stručne komisije za onkologiju, a iste godine postala je i član Predsedništva epidemiološke sekcije.

Koautorka je u šest knjiga iz oblasti medicine. Ukupan broj objavljenih naučnih radova sa SCI liste je 122.

Od decembra 2017. godine zaposlena je u Institutu za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" na mestu zamenika direktora.

Čita, piše i govori engleski jezik. Majka jednog deteta.

20. Ministar za turizam i omladinu - Husein Memić

Potpredsednik Sandžačke demokratske partije (SDP) i nosilac te liste na izborima za Bošnjačko nacionalno veće (BNV).

Direktor je Kulturnog centra i doskorašnji predsednik Gradskog odbora SDP-a u Novom Pazaru.

21. Ministar sporta - Zoran Gajić

Rođen je 28. decembra 1958. u Pančevu.

Bivši je trener odbojkaške reprezentacije SR Jugoslavije i Rusije. Predsednik Odbojkaškog saveza Srbije. Gajić je trenersku karijeru započeo u Mladosti iz Omoljice, a potom je trenirao Vojvodinu, Aris, Orestijad, Olimpijakos, Arčelik iz Istanbula, Odincovo i Urala.

Reprezentaciju Jugoslavije je preuzeo u martu 1995. godine. Sa jugoslovenskim timom osvojio dve bronzane (1995. u Grčkoj i 1999. u Austriji), jednu srebrnu (1997. godine u Holandiji) i jednu zlatnu evropsku medalju (2001. u Češkoj). Osvojio je srebro na Svetskom prvenstvu 1998. godine u Japanu, i dve olimpijske medalje — bronzanu u Atlanti 1996. i zlatnu na Letnjim olimpijskim igrama u Sidneju.

Godine 2011. sa azerbejdžanskom ženskom odbojkaškom ekipom Rabita, za koju je igralo pet srpskih igračica, osvojio je titulu svetskog klupskog prvaka, pošto je u finalu turnira u Dohi savladao turski Vakinfbank sa 3:0.

22. Ministar kulture - Maja Gojković

Rođena 22. maja 1963. u Novom Sadu. Pohađala je Osnovnu školu „Branko Radičević“ i gimnaziju „Jovan Jovanović Zmaj“. Diplomirala je na pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 1987, a pravosudni ispit položila 1989. godine. Godinu dana posle je počela da radi u porodičnoj advokatskoj kancelariji, koju je osnovao njen otac Mita Gojković.

U politiku je ušla početkom 90-ih, prvo u Narodnu radikalnu stranku, koja se potom sjedinila sa Srpskim četničkim pokretom utopila i tako se formirala Srpska radikalna stranka, u kojoj je obavljala istaknute partijske dužnosti - od sekretarke stranke do potpredsednice.

Maja Gojković je bila poslanica Srpske radikalne stranke u Saveznoj skupštini SR Jugoslavije od 1992. Od 1996. pa do 2000. bila je i poslanica u skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine.  Na lokalnim izborima u septembru 2004. godine, na kojima su građani po prvi put direktno na izborima birali gradonačelnika, Gojkovićeva je u drugom krugu izbora pobedila dotadašnjeg gradonačelnika Borislava Novakovića (DS) i tako postala prva žena gradonačelnica u istoriji Novog Sada.

Na lokalnim izborima u maju 2008. učestvovala je sa svojim udruženjem „Grupa građana - Maja Gojković“, koja je dobila sedam odborničkih mesta u Skupštini Novog Sada. Oktobra iste godine registrovala je svoju novu stranku - Narodnu partiju.

U oktobru 2008. godine je dogovorena koalicija Narodne partije sa Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.

Krajem 2012. svoju stranku pripaja Srpskoj naprednoj stranci, gde postaje članica predsedništva. Dana 23. aprila 2014. postaje predsednica Narodne skupštine Republike Srbije. Za njen odabir je glasalo 194 poslanika.

23. Ministar brige o selu - Milan Krkobabić

Rođen je 1952. godine u Kačarevu. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Radno i stručno iskustvo stekao je radeći na bankarskim i finansijskim poslovima – od bankarskog pripravnika do direktora finansijske organizacije. U periodu od 2008. do 2012. godine obavljao je funkciju zamenika gradonačelnika Beograda. Inicijator je i kreator prvog celovitog koncepta socijalnog preduzetništva u našoj zemlji, kojim se, pored javnog i realnog sektora privređivanja, otvara i treći sektor – socijalnog preduzetništva.

Kreirao je prepoznatljivu socijalnu politiku Grada Beograda, koja je postala uzor drugim gradovima u našoj zemlji, a čiji su elementi 13. penzija, poseban vid pomoći najugroženijim penzionerima, besplatan gradski prevoz za sve građane starije od 65 godina, briga o osobama sa invaliditetom i o deci sa smetnjama u razvoju, kao i rešavanje problema izbeglih i raseljenih lica.

Inicirao je i sa svojim saradnicima osmislio i realizovao izgradnju kapitalnog objekta – modernog Dnevnog centra za smeštaj dece sa smetnjama u razvoju i objekta Predah plus u Šekspirovoj ulici na Vračaru, koji je jedinstven ne samo u Beogradu, već i na teritoriji cele Srbije.

U septembru 2012. imenovan je na funkciju generalnog direktora Javnog preduzeća „Pošta Srbije”, koju je obavljao do avgusta 2016. godine. U pomenutom periodu ovo preduzeće je rangirano među najuspešnije i najprofitabilnije u zemlji, a njegova godišnja neto dobit je utrostručena, sa 10 na 30 miliona evra. U istom periodu, „Pošta Srbije” uplatila je u budžet Republike Srbije 100 miliona evra.

Od avgusta 2016. godine do oktobra 2020. godine obavljao je funkciju ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća.

U okviru ravnomernijeg regionalnog razvoja, u saradnji s Akademijskim odborom za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, osmislio je i 2017. godine pokrenuo projekat obnove zadrugarstva. Za samo godinu i po dana od početka dodele bespovratnih sredstava zadrugama, u okviru ovog projekta poznatijeg pod nazivom „500 zadruga u 500 sela”, u Srbiji je osnovano čak 310 novih zadruga.

Tvorac je projekta „Država Srbija u selima Srbije”, koji ima za cilj da omogući bolji život i viši standard na selu.

U više saziva Narodne skupštine Republike Srbije biran je za narodnog poslanika, ujedno i predsednika poslaničke grupe PUPS-a. U prethodnom periodu biran je i za odbornika u Skupštini grada Beograda.

Jedan je od osnivača i predsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS).

Oženjen je, otac dva sina.

24. Ministar za informisanje i telekomunikacije - Mihailo Jovanović

Dosadašnji direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, doc. dr Mihailo Jovanović je diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji.

Doktor je ekonomskih nauka i docent za užu naučnu oblast kvantitativne metode. Ima 20 godina profesionalnog iskustva u Telekomu i Pošti Srbije gde je u kontinuitetu poslednjih 14 godina bio u najvišem bordu direktora odgovoran za informacione tehnologije, elektronske komunikacije i razvoj. U periodu 2014–2016. godine, kao član i koordinator Izvršnog odbora Pošte Srbije, doprineo je ostvarivanju najboljeg rezultata poslovanja u istoriji Pošte. Od aprila 2017. godine radio je kao savetnik za elektronsku upravu u Кabinetu Predsednika Vlad.

Član Inženjerske komore Srbije sa licencama odgovornog projektanta i odgovornog izvođača telekomunikacionih mreža i sistema. Dobitnik je nagrade Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj Vlade Republike Srbije 2002. godine na javnom pozivu "za najbolje mlade istraživače i naučnike koji su svojim angažovanjem dali doprinos razvoju nauke i tehnologije, promenama u zemlji, kao i započetim reformama, koji su ostali u zemlji i svojim angažovanjem doprinose njenom sveukupnom bržem razvoju i povezivanjem sa svetom“.

Autor je više knjiga, monografija i trideset stručno-naučnih radova iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, elektronskog poslovanja i ekonomije prezentovanih na vodećim domaćim i međunarodnim konferencijama i u referentnim časopisima.

Potiče iz porodice poznatih srpskih lekara. Sa ponosom ističe svoju suprugu i dva sina.

25. Ministar za javna ulaganja - Marko Blagojević 

Rođen 1974. u Beogradu, gde je i završio Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. Tokom 1995. i 1996. godine bio je potpredsednik podmlatka Građanskog saveza Srbije. Tokom studentskih protesta 1996/1997. bio je član Glavnog odbora Studentskog protesta, kao predstavnik Pravnog fakulteta i član Pravnog odbora Studentskog protesta. Od marta do jula 1997. godine bio je osnivač i portparol prvog Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.

Osnivač Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i dugogodišnji programski direktor ove organizacije.

Od 2000. pa do 2008. godine bio je direktor kampanja za podržavanje izbora i motivaciju i mobilizaciju glasača. Od 2003. do 2008. godine bio član Upravnog odbora Fonda za otvoreno društvo.Od 2004. godine radio je kao konsultant za odnose s javnošću i komunikacije pri agenciji za oglašavanje SVA/Luna, afiliacije u Srbiji TBWA. Od 2007. do 2011. bio je angažovan kao predavač na katedri za Politički marketing Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum u Beogradu.

U junu 2014. godine imenovan je za direktora Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima. U decembru 2015. imenovan je za direktora Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima.

Govori engleski i francuski.

26. Ministar bez portfelja - Novica Tončev

Rođen je 9. decembra 1962. u Nišu.

Diplomirao je 1989. godine na Građevinskom fakultetu u Nišu, odsek visokogradnje. Vlasnik je građevinskog preduzeća „Tončev Gradnja“ d.o.o. u Surdulici i preduzeća „Ton-Bau“ u Beču. Suvlasnik je „Surduličke Radio Televizije“ i kablovskog sistema.

Od 1990. do 2000. godine bio je predsednik mesne zajednice Božica. Od 1996. do 2000. godine bio je član izvršnog saveta SO Surdulica, a od 2000. do 2004. godine je potpredsednik SO Surdulice i odbornik u SO Surdulica od 1996. godine do danas. Na izborima 2008. godine nastupio je ispred grupe građana „Za našu Surdulicu“, a nakon formiranja vlasti izabran je za predsednika opštine.

Krajem 2009. godine on i još deset odbornika grupe građana pristupili su SPS-u. Član je GO SPS od 2010. godine. Član Predsedništva SPS od 2012. godine. Tončev je podneo ostavku na funkciju predsednika opštine i izabran je za predsednika Skupštine opštine Surdulica kada je izabran za narodnog poslanika 2014. godine. Na toj funkciji će nastaviti da učestvuje u opštinskoj vlasti, kako je ranije izjavio, zato što nije u sukobu interesa s poslaničkim mandatom u Skupštini Srbije.

U aktuelnom skupštinskom sazivu je član Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, a zemenik člana je u Odboru za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Kao narodni poslanik u Surdulici je otvorio Kancelariju za komunikaciju narodnih poslanika sa građanima.

Njegov rođeni brat, Ivica Tončev, savetnik je potpredsednika Vlade Ivice Dačića.

27. Ministar bez portfelja - Đorđe Milićević

Rođen 1978. godine u Valjevu. U zvaničnoj biografiji ističe da je po zanimanju diplomirani ekonomista.

Napominje da je član Socijalističke partije Srbije od 1996. godine. Od 2002. godine predsednik je Gradskog odbora SPS Valjevo, od 2007. godine član je Glavnog odbora SPS, a iste godine izabran je za portparola GO SPS. Član predsedništva SPS je od 2015. godine.

Kako navodi u zvaničnoj biografiji, u četiri mandata (2004, 2008, 2012, 2016) biran je za odbornika Skupštine grada Valjeva, a 2004. godine obavljao je funkciju potpredsednika Skupštine opštine Valjevo.

Narodni poslanik u Skupštini Srbije je, ističe, od juna 2008. godine. Za narodnog poslanika izabran je i nakon izbora 2012, 2014. i 2016. godine.

U sazivu od 2012. do 2014. godine bio je zamenik predsednika poslaničke grupe, a funkciju predsednika poslaničke grupe obavljao je od septembra 2015. godine. Bio je potpredsednik Skupštine Srbije od 2016. do 2020.

Na izborima u junu 2020. ponovo je izabran za narodnog poslanika. Šef je poslaničke grupe SPS u Skupštini Srbije.

28. Ministar bez portfelja - Edin Đerlek 

Rođen 23. januara 1987. godine u Beogradu, gde je završio osnovnu i srednju školu - Osmu beogradsku gimnaziju. 2006.godine upisuje Institut za arapski jezik u trajanju od tri godine na Univerzitetu ”Abu Nour“ u Damasku (Sirija) koji je završio u rekordnom roku.

2009.godine upisuje Fakultet za islamske studije u Novom Pazaru, odsek Šerijatsko pravo, koji završava sa izvanrednim rezultatima gde je proglašen za studenta generacije 2010-2014. godine.

Tokom studija je izabran za predsednika Studentskog parlamenta FIS-a tri godine zaredom, potom i potpredsednika Unije studenta islamskih fakulteta (USIF) i asistenta urednika časopisa “Talib”. 2015. godine upisao je master studije na Fakultetu za islamske studije, a 2016.  Pravni fakultet na Internacionalnom univerzitetu na kojem je diplomirao sa ocenom deset (10) na temi: ¨Diplomatija¨.

Pararelno sa osnovnim i postdiplomskim studijama obavljao je nekoliko važnih funkcija -  2014. godine je imenovan za šefa kabineta akademika muftije Muamera Zukorlića i sekretara Muftijstva sandžačkog pri Islamskoj zajednici u Srbiji. 2014.godine je izabran za portparola stranke Bošnjačke demokratske zajednice Sandžaka (BDZS), sadašnji naziv Stranka pravde i pomirenja (SPP). 2014.godine je imenovan za asistenta na Fakultetu za islamske studije zahvaljujući izvanrednim rezultatima na ovoj visokoobrazovnoj ustanovi. 2015. godine je imenovan za profesora u Medresi Gazi Isa-beg na predmetu Filozofija. 2016.godine postaje direktor Političke akademije.

2016 i 2020.godine je bio kandidat za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije. 2016 i 2020.godine je izabran za odbornika u Skupštini grada Novog Pazara. 2014 i 2018.godine je izabran za većnika u Bošnjačkom nacionalnom veću (BNV). 2018.godine postaje generalni sekretar Stranke pravde i pomirenja.

2019. godine je imenovan za asistenta na Internacionalnom univerzitetu i profesora u Ekonomsko-trgovinskoj školi, a 2021.godine je izabran za člana Odbora za rodnu ravnopravnost pri Skupštini grada Novog Pazara kao i člana mnogih stručnih komisija i tela. Ove, 2022.godine postaje potpredsednik Stranke pravde i pomirenja.

Objavio je nekoliko naučnih radova, učesnik je mnogobrojnih seminara, naučnih skupova i međunarodnih konferencija i samita širom svijeta.

Tečno govori tri strana jezika - arapski, engleski i ruski.

(Telegraf.rs)