Analitičari: Neće biti promena u politici Vlade Srbije

Inače, lideri iz svih evropskih zemalja osim Belorusije i Rusije, ali i lideri zemalja Zapadnog Balkna srešće se u Pragu 6. oktobra gde će se raspravljati o inicijativi za uspostavljanje evropske političke zajednice, kao platforme za dijalog postojećih članica EU i onih država koje tome teže i to će biti i trenutak pokretanja "Evropske političke zajednice", ideje koju je prvi promovisao francuski predsednik Emanuel Makron u maju

Rat u Ukrajini, migrantska kriza, problemi sa energentima, situacija na Kosovu i Metohiji su okolnosti koje zvanično ne utiču na formiranje Vlade Srbije, ali mogu da otežaju taj proces, smatraju sagovornici Tanjuga i izražavaju mišljenje da će i buduća vlada ostati dosledna izbalansiranoj politici kada je reč o odnosu prema istoku i zapadu.

Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja "Faktor plus" Vladimir Pejić podseća da se u analizama i u medijima spominjalo da se formiranje vlade očekuje u avgustu, najkasnije u septembru, tako da se sada na osnovu tih izjava može protumačciti kao iznenađenje to što ona još nije formirana, međutim, i ranije se, podseća, čekalo na formiranje vlade, pa samim tim i nije iznenađenje.

Preporučujemo

"Pored nekih objektivnih tu su i subjektivni razlozi, ali sve dok je u zakonskom roku to je u redu. Okolnosti su, čini mi se teške, ali ništa mnogo teže nego što su bile u avgustu, s tim što je nešto teža situacija u svetu nego što je bila tada kada se formiranje vlade očekivalo", rekao je Pejić za Tanjug.

On je naveo da se sada, za razliku od nekih drugih vremena, razlozi ne mogu tražiti u političkoj nestabilnosti budući da nema problema sa skupštinskom većinom.

Pejić je naveo da ne očekuje velike promene u politici buduće vlade, a na pitanje da li se to može promeniti u odnosu na pritiske spolja, pa i nakon sastanka Evropske političke zajednice u Pragu, odgovorio da ne veruje da će praški samit u velikoj meri uticati niti na politiku, niti na sastav vlade.

"Verujem da će sastanci u Pragu biti značajni, ali teški. Srbija ima kontinuitet izbalansirane politike, nekom se to dopada, nekom ne, međutim, ova vlast predvođena Aleksandrom Vučićem se opredelila za takvu politiku i istrajna je u tome. Očekujem da će se ona nastaviti. Videćemo kako će dalje biti jer sve je teže voditi takvu politiku", ocenio je Pejić.

Inače, lideri iz svih evropskih zemalja osim Belorusije i Rusije, ali i lideri zemalja Zapadnog Balkna srešće se u Pragu 6. oktobra gde će se raspravljati o inicijativi za uspostavljanje evropske političke zajednice, kao platforme za dijalog postojećih članica EU i onih država koje tome teže i to će biti i trenutak pokretanja "Evropske političke zajednice", ideje koju je prvi promovisao francuski predsednik Emanuel Makron u maju.

Analitičar Dejan Vuk Stanković ocenjuje da praški susreti mogu da utiču na politiku srpske vlade ukoliko, kako kaže, ona izabere potpunu integraciju u takozvani zapadni svet.

"Sastanak u Pragu zamišljen je kao stvaranje geopolitičke zajednice u koju bi pored zemalja članica EU ušle i zemlje koje pretenduju za članstvo, a s druge strane evropskoj geopolitici koja u ovom trenutku konkretno podrazumeva snažnu političku distancu prema Rusiji, odnosno uvođenje sankcija protiv Rusije", rekao je Stanković za Tanjug.

Kako kaže, u meri u kojoj je Srbija spremna da prihvati tu logiku uvođenja sankcija prema Rusiji u toj meri će, ističe, i taj sastanak uticati na buduću politiku Srbije, odnosno na formiranje vlade, njen sastav i na njeno funkcionisanje.

Smatra da će Srbija, ukoliko prihvati članstvo u Evropskoj političkoj zajednici, u vrlo skorije vreme morati da uvede sankcije Rusiji.

Stanković, s druge strane, ocenjuje da Srbija neće tako lako promeniti sadašnju politiku političke neutralnosti po pitanju sukoba u Ukrajini.

Veruje da će se Srbija zadržati na sadašnjoj politici, a to je da se ne uvode sankcije Rusiji, ali da se ne priznaju rezultati referenduma, anekcija Krima i legitimitet vojne operacije.

Podseća da se od Beograda zahteva konkretno opredeljivanje koje je različito u odnosu na sadašnju poziciju, dodajući da zapad ima eksplicitni, a istok implicitni, ali opet prisutan zahtev.

"Pitanje je kako bi javno mnjenje reagovalo na političke preokrete kada je reč o spoljnoj politici, odnosno o izboru savezništva. Nisam siguran da bi javno mnjenje progutalo sankcije protiv Rusije kao nešto što je pozitivno", rekao je Stanković.

(Telegraf.rs)