Reakcija Udruženja logoraša Jasenovac na pismo grupe hrvatskih biskupa poslato srpskom patrijarhu

"Oni smrtonosne logore za egzekuciju srpske dece nazivaju "prihvatilištem"... Neki među nama su lično preživeli pakao Jastrebarskog"

Članovi Udruženja logoraša i potomaka "Jasenovac" - sistem logora genocida u NDH, iz Beograda, napisali su javno, protesno pismo, odnosno reakciju na, u najmanju ruku, besramno, otvoreno pismo grupe biskupa srpskom patrijarhu Porfiriju. 

Pismo prenosimo u celosti:

Preporučujemo

" Zagrebački biskupi su uputili jedno sramotno i neljudsko pismo našem patrijarhu, u kome cinično ismevaju svu srpsku dečicu postradalu u najstrašnijem logoru na svetu - u Jastrebarskom. Ne samo da, tako, poriču istinu o jednom od samo nekoliko konc-logora za decu koji su ikada postojali (a svi su bili na teritoriji NDH), već i konstruišu jezivu laž po kojoj su dželati iz Jastrebarskog tobože "dobročinitelji" i "udomitelji", navodno oklevetani od naše Crkve kao "najgori zločinci".

Ovi neljudi koji su nas, zatočenike u tom istom Jastrebarskom, mučili, ponižavali i ubijali kao da smo insekti, a ne deca, opisani su u ovom satanskom pismu kao plemeniti, spremni da se "žrtvuju u spašavanju dece u PRIHVATILIŠTIMA u Jastrebarskom i Sisku". Oni smrtonosne logore za egzekuciju srpske dece nazivaju "prihvatilištem"! Tako nešto niko od nemačkih nacističkih ubica nije nikada pokušao da pomisli, a kamoli kaže u slučaju onih, čitavom svetu poznatih logora (od čijeg samog pomena vas prođe samrtna jeza).

Aušvic niko ne sme, niti pomišlja da pomene bez dužnog poštovanja i saučešća, a pripadnici nemačkog naroda i danas osećaju krivicu zbog onoga što je deo njihovih predaka tamo radio sa nemoćnim Jevrejima. Osećaju krivicu i onda kad niko njihov nije konkretno učestvovao u genocidu nad nemoćnim logorašima, jer je to pitanje nacionalne savesti i ljudskog dostojanstva. Zato, jer i oni imaju savest i ovakvim pokajničkim stavom dokazuju da su ljudi, dostojni da se tako nazovu, posle svega.

U ovom slučaju sa sedmoricom zagrebačkih rimokatoličkih hrvatskih biskupa nema ni trunke pokajanja, niti osude zločinaca iz sopstvenih redova (predvođenih "milosrdnom sestrom" Pulherijom, upraviteljicom čitavog sistema našeg mučenja u Jastrebarskom).

Ovi katolički biskupi tako udaraju na istinu i na hrišćansko, jevanđelsko ponašanje, besramno opravdavajući neopisive i uveliko nekažnjene zločine počinjene nad nama, zatočenicima pakla u Jastrebarskom, Sisku, Jasenovcu... i drugim logorima u kojima se vršilo deceubistvo po nalogu vlasti u NDH Sve to odobrenjem i podrškom tadašnjih rimokatoličkih biskupa, predvođenih njihovim vođom i uzorom, nadbiskupom Alojzijom Stepincem...

Oni time samo nastavljaju započeti "posao" i prekopavaju grobove naših najdražih, ne obazirući se na stradanje DECE, samo zato što su bila Srbi.

ljudskom umu neverovatno, ali, nažalost, istinito!

I ta grupa saučesnika i pokrovitelja najgorih zločinaca sad optužuje arhijereje Srpske Pravoslavne Crkve da su oni "krivi", zajedno sa nama nekako još preživelim stradalnicima, za "prekrajanje istorije" i objavljivanje nečega što je, po zagrebačkim biskupima, samo "komunistička propaganda"!

I pišu o tome, cinično tražeći izvinjenje od naše Crkve i njenog patrijarha. Pokazujući tako dokle se može doći opravdavanjem nepokajanih grehova i ćutanjem o strašnom zločinu.

Neki među nama su lično preživeli pakao Jastrebarskog i ova "dobročinstva" Pulherije i njenih pomoćnica sa budacima, kamdžijama i štapovima za prebijanje naših nesretnih vršnjaka iz tih davnih, a još uvek živih vremena.

I u ime te nevino postradale dece (svakog dana je njih sedamdesetak ubijano u Jastrebarskom) mi pišemo o svemu ovome, bez ikakve želje za polemikom i jalovom prepirkom, molitveno okrenuti ka svojim mrtvim drugarima, ali i rođenoj braći i sestrama i nezaboravnim sećanjima na njih.

Ali, osetili smo potrebu da, kao poslednji živi svedoci onoga što se zasta tamo dešavalo pre osamdeset godina, iskažemo svoje gnušanje nad ovakvim ponašanjem i stavovima obrazovanih i ozbiljnih hrvatskih biskupa, koji naša stradanja nazivaju izmišljenim i propagandnim, a da pritom ne pocrvene i ne osete šta rade i u čijoj su zapravo službi.

Sam Nepomenik se raduje njihovom pismu, koje će ostati zauvek zabeleženo u istoriji beščašća modernih vremena. Na njihovu sramotu i svih onih koji su u tome učestvovali, i onih davnih dana i sada" - zaključuje se u pismu Udruženje logoraša i potomaka „Jasenovac“.

(Telegraf.rs)