Vučićevih 10 godina na vlasti: Kako je sve počelo i šta je sve urađeno

Vučić je u prethodnih 10 godina bio ministar odbrane, predsednik Vlade Srbije i predsednik države

Pre tačnu deset godina, posle pobede koalicije Pokrenimo Srbiju, Aleksandar Vučić je postao prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar odbrane, zadužen za borbu protiv korupcije i kriminala i od tada je pokrenuo ekonomski razvoj zemlje, aktivnu spoljnu politiku, vratio pitanje Kosova i Metohije za pregovarački sto sa međunarodnom zajednicom.

Preporučujemo

- Srbija se za 10 godina modernizovala, promenila, shvatila da  može da bude zemlja uspeha, a ne propasti i pada - rekao je juče Vučić, sumirajući deceniju od kada je stupio na vlast, prvo kao ministar odbrane, a potom kao premijer i predsednik države.

Kao ministar odbrane započeo je modernizaciju vojske, jačanju odbrambenih kapaciteta zemlje, nabavku i izradu potrebnog naoružnja, a sve vreme ostao je veran konceptu vojne neutralnosti, za koju ističe da je u skladu sa slobodarskom tradicijom srpskog naroda.

Nakon pobede SNS na izborima održanim 16. marta 2014. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije, koja je formirana 27. aprila 2014. godine.

Funkciju premijera obavljao je do avgusta 2016. godine, kada je, nakon pobede SNS-a na izborima održanim 24. aprila 2016. godine, započeo novi mandat na mestu predsednika Vlade Srbije.

Kao najvažnijii potezi vlade na čije je čelo Aleksandar Vučić došao 2014. godine, ocenjuju se teške ekonomske reforme koje su dovele do rešavanja ogromnog minusa u budžetu,a koje su omogućile finansijusku stabilnost zemlje, privlačenje stranih investicija, sa rezultatom rasta plata i penzija i poboljšanja standarda građana.

Bile su to verovatno najteže ekonomske mere u novijoj prošlosti Srbije. Smanjivanjem penzija i plata u javnom sektoru, izbegnuto je bankrotstvo i uspešno oporavljen budžet.

Novi mandat na premijerskoj funkciji započeo je aprila 2016, a pobedivši na predsedničkim izborima aprila 2017, postao je predsednik Srbije, a ponovo i 2022.godine.

Odgovornom poslovnom politikom zemlja primanja u Srbiji su znatno veća, pa su tako u julu 2022. godine prosečna primanja iznosila oko 635 evra, u poređenju sa 330 pre 10 godina.

Prema rečima ministra finansija Siniše Malog stopa nezaposenosti je smanjena sa 25,9 na 10,6 odsto u prvom kvartalu ove godine, a u 2021. godini došlo je čak 3,9 milijardi evra stranih direktnih investicija.

Javni dug  je daleko ispod kriterijuma koji je predviđen sporazumom iz Mastrihta.

- Doneli smo važne reformske zakone, koji su poboljšali privredni ambijent u Republici Srbiji, a zahvaljujući domaćinskom vođenju javnih finansija konstantno radimo na poboljšanju životnog standarda građana Srbije. Iz godine u godinu, povećavamo plate, penzije i minimalnu zaradu i to je politika od koje nećemo odustati - rekao je Mali.

Šta više, Srbija se pokazala kao retko efikasna u najtežim periodima pandemije, čemu je presudno dorineo lični angažman predsednika Vučića.

Današnja Srbija je globalno priznata kao važan igrač na polju softvera i kompjuterskih tehnologija, čime se ostvaruje značajan izvoz.

Dovođenjem strateških partnera u velike privredne sisteme koji su bili na ivici opstanka, udahnut je novi život čitavim oblastima poput Smedereva ili Bora, čime je spasena egzistencija hiljada tamošnjih građana. Uprkos brojnim problemima, ostvareni su očigledno važni rezultati, u nekim domenima i zaista izuzetni.

Osim fiskalne konsolidacije, dovođenja brojnih investitora s prevashodnim ciljem da se otvori i obezbedi što više radnih mesta za građane, izgrađen je niz infrastrukturnih i privrednih objekata.

Posebnu pažnju posvetio je saobraćajnoj infrastrukturi sa ciljem umerežavanja čitave Srbije brzim putevima i prugama.

O tome, između ostalog, svedoče autoput Miloš Veliki, završetak koridora 10 do makedonske i bugarske granice, brza pruga Beograd Novi Sad...

Podignuti su novi industrijski objekti,među njima i u sredinima u kojima je privredna aktivnost u periodu tranzicije, ili iranije, zamrla, čime su ciljano stvarana nova radna mesta tamo gde su najpotrebnija i gde su oživljavala čitav kraj, sperečavajući odlazak mladih.

Pored svega navedenog, verovatno najvažnije postignuće zapravo je široko otvaranje prostora za poslovanje, za preduzetništvo, stvranje pozitivne i podsticajne klime i u tom smislu situacija je poslednjih godina u Srbiji bolja nego što je ikada bila.

Rezultati se vide i u spoljnoj politici kada je reč o odbrani našeg teritorijalnog integriteta.

Za ovih deset godina 23 zemlje su povukle priznanje Kosova kao nezavisne države i time je "kosovsko pitanje" vraćeno na pregovarački sto.

Danas 101 zemlja od 193 članice UN ne priznaje nezavisno KiM, odnosno poštuje teritorijalni integritet Srbije.

Dolaskom nove vlasti 2012. godine započeti i pregovori o članstvu Srbije u EU

Zabeležena su znatna ulaganja u zdravstvo, rekonstruisane su zdravstvene ustanove širom zemlje, kao i klinički centri, izgrađene su nove kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu, Novom Sadu, došlo je do zapošljavanja u zdravstvu, a plate zdravstvenih radnika su danas dvostruko veće.

Nisu izostali ni rezultati u sportu, pa je tako Srbija u prethodnih 10 godina, prvi put, bila domaćin najvećih međunarodnih takmičenja.

U periodu od 2012. godine do danas, za razliku od 2000. do 2011. godine ukupan broj osvojenih medalja u olimpijskim i paraolimpijskim disciplinama porastao je za 118 odsto.

Svim savezima povećani su budžeti i u poslednjih deset godina isplaćuju se u roku od sedam dana.

U odnosu na 2012. godinu, povećanje novčanih nagrada za osvojene medalje na Olimpijskim i Paraolimpijskim igrama iznosi 100 odsto, a nagrade se u poslednjih 10 godina isplaćuju u roku od sedam dana.

Vučić je danas, kada se navršava deset godina otkako je na vlasti, ocenio da je Srbija napravila ogromne korake i dodao da je ponosan na te rezultate jer zemlja "ne liči" na ono što je nasledio 2012. godine.

(Telegraf.rs)